"Svakom predsedniku SAD treba rat": Vrhuška Irana vezuje svoj opstanak za nuklearni program, ali joj ponestaje opcija
Komentari23/06/2025
-18:34
Svakom američkom predsedniku potreban je jedan rat, pa tako i Donaldu Trampu, smatra Marko Savković iz ISAC fonda. Govoreći za Euronews Srbija o američkom ulasku u izraelski rat protiv Irana, analitičar je istakao da je do odluke o napadu na tri nuklearna postrojenja očigledno došlo nakon geopolitičke procene da baš sada mora nešto da se preduzme i jer veruju Izraelu da je Iran jako blizu nuklearne bombe.
"Iran je sve vreme jako blizu, ali stvar je u tome da razviti nuklearno oružje, nakon faze obogaćivanja je nešto kompleksnija. Za nju bi trebalo nekoliko meseci po svim nalazima. Opredelili su se da napadnu, da udare još jače. Ne vidim da Iran ima veliku mogućnost odmazde. Tačno je da se sad pominje zatvaranje Ormuskog moreuza, o kome sada svi govore. To bi bio jedan drastičan korak, koji bi, ako ima malo simpatija za poziciju Irana u međunarodnim odnosima, onda bi sve te simpatije prosto nestale", smatra naš sagovornik.
Bez obzira na Trampova obećanja o tome kako neće započinjati nove ratove na Bliskom istoku, situacija je sada takva da se Amerika kreće upravo ka tome, smatra Savković.
"Sada je to jedan rat koji se može voditi na daljinu, bombarderima koji prelaze desetine hiljada kilometara, ali ono što brine jeste da nema naznaka, da je sad iranski nuklearni program definitivno uništen. Stvar je u tome da se sam proces obogaćivanja uranijuma može premestiti fizički sa mesta na mesto. Postoji veliki broj centrifuga koje Iran poseduje. Dakle, samo obogaćivanje i izdvajanje uranijuma koji je potreban za nuklearnu bombu je moguće uraditi na nekom drugom mestu. Tu je ovaj kompleks koji je očigledno jako dobro zaštićen. To svedoči činjenica da su oni gađali isto mesto po nekoliko puta bombama koje, koliko razumem, poseduju samo SAD", kaže Savković.
profimedia
Pretnju zatvaranja Ormuskog moreuza treba uzeti sa dozom ozbiljnosti, a treba uzeti u obzir i da su vojne formacije u regionu koje je Iran podržavao sve redom poražene.
"Mislim da Iranu ponestaje opcija i da je najava zatvaranja u neku ruku i indikator realnih mogućnosti. Dakle, mogu ispaljivati salvu za salvom tih raketa koje čine određenu štetu, one svakako unose paniku među civile, ali realno ne škode Izraelu na onaj način koji bi bio potreban da ih odvrati od budućih napada", smatra analitičar.
Savković objašnjava kako je od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. do sada Iran izgubio svoje oružane formacije na Bliskom istoku i da u borbi za prestiž deluje sve slabije, što ne sme sebi da dozvoli.
Povezane vesti
"Tog momenta gubi i podršku i kontrolu među sopstvenim stanovništvom, koje se, inače, više puta iz različitih razloga bunilo. Imali smo masovne demonstracije pre nekoliko godina. Tamo postoji opozicija, ne samo u Iranu, već i oko Irana, pa i u zemljama koje sami Iranci pominju, gde je velika iranska dijaspora. Kao i svaki režim koji počiva na velikoj kontroli nad sopstvenim stanovništvom, tako i ovaj iranski je, rekao bih, u ozbiljnom problemu", kaže analitičar.
Još jedan problem je što Iran nema saveznike na način na koji to ima Izrael u pogledu SAD, naglašava Savković.
"Ako gledamo sa kim je Iran pokušavao da razvije svoj nuklearni program i razvija ga poslednjih 20 godina, svakako su Kina i Severna Koreja jako daleko, Rusija je dosta bliže, ali Rusija ima puno svojih problema i veliko je pitanje da li Rusija bilo kome može da pomogne u ovom trenutku. Tako da tu zapravo ostaju Huti koji pokušavaju i ispaljuju svoje rakete, ali zaista to nije vrsta savezničke pomoći koju Iranu u ovom trenutku treba", navodi naš sagovornik.
Bez obzira na pozive širom sveta na diplomatsko rešenje, Savković ne smatra da je Iran spreman da odustane od nuklearnih ambicija.
"Ta ambicija, koliko god ona nas zabrinjavala, je u suverenom domenu odlučivanja jedne države. To je sada veliki problem jer je režim u Teheranu vezao na neki način svoju sposobnost opstanka za mogućnost da dođe do nuklearnog oružja. On tako projektuje svoju moć. Mislim da će biti veoma teško ubediti ih. Ko se seća sporazuma iz 2015. godine, on je bio jako kompleksan, podrazumevao je čitav niz mehanizama, kontrola, kako bi se obogaćivanje držalo pod kontrolom i ne bi prešlo neke granice, ali sama Međunarodna komisija, koliko god ona ističe da ne može da potvrdi da je Iran nadomak nuklearnog oružja, istovremeno stalno upozorava da Iran obogaćuje uranijum", objašnjava Savković i dodaje da je za nuklearnu energiju potrebno obogaćivanje od tri do pet procenata, a za oružje 90 procenata.
Ceo razgovor sa Markom Savkovićem, pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)