Ljubiša Ivanović za Euronews: Evropa je konačno shvatila da je zlatno vreme mira prošlost
Komentari26/06/2025
-13:13
Dvodnevni samit NATO-a u Hagu završen je u znaku poruka o jedinstvu Alijanse, najavi rekordnih izdataka za odbranu, ali i sve većem strateškom uticaju Sjedinjenih Američkih Država. Uprkos agendi koja se formalno bavila bezbednosnim izazovima, veliki deo pažnje učesnika bio je usmeren ka Donaldu Trampu. Govoreći o proteklom samitu, urednik spoljne redakcije Euronews Srbija Ljubiša Ivanović kaže da lideri ovog puta svesno menjali pristup prema Trampu, navodeći da su pokušavali da mu se "dodvore".
"Ovaj samit su mnogi nazvali Trampovim. I s razlogom. Lideri su se ponašali drugačije nego ranije, pokušavali su da mu se dodvore", ističe Ivanović na početku prelistavanja štampe u jutarnjem programu Euronews-a.
Prema Ivanovićevim rečima, lideri NATO zemalja očigledno su naučili lekciju iz Trampovog prvog predsedničkog mandata.
"Ranije su lako ulazili u sukobe s njim, sada mu se udvaraju. Kir Starmer mu je doneo poziv kralja da ga ugosti drugi put, što je gotovo bez presedana. Nemački kancelar mu je čak poklonio krštenicu njegovog oca", navodi Ivanović i dodaje da je Tramp "čovek velikog ega, kome ovakvo ponašanje prija - i politički i lično".
Povećanje izdvajanja za odbranu prekretnica
Jedna od glavnih odluka donetih u Hagu jeste novi cilj da članice NATO-a do 2035. godine izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu.
"Pre samo nekoliko godina, to je delovalo kao naučna fantastika. Sada se to tretira kao realnost", ocenjuje Ivanović. Podseća da čak ni prethodni cilj od dva odsto nisu ispunjavale sve članice.
"Samo SAD, Velika Britanija, Poljska i baltičke zemlje su dosledno ulagale. Nemačka, Španija, Italija - gotovo da su prepustile bezbednost Amerikancima.“
Povezane vesti
Prema dogovoru, 3,5 odsto biće namenjeno direktnim vojnim troškovima, dok će 1,5 odsto ići na odbrambenu infrastrukturu, uključujući sajber odbranu, zaštitu komunikacionih mreža i stratešku logistiku.
"Evropa je konačno shvatila da je zlatno vreme mira prošlost", navodi Ivanović.
Samit je obeležen i ocenom da je reč o najvećem naoružavanju Evrope još od Hladnog rata. Ivanović smatra da je ova ocena delimično tačna, ali da se kontekst razlikuje.
"U doba Hladnog rata, Evropu je štitila američka vojska. Danas je fokus na individualnim ulaganjima država. Naoružavaju se Francuska, Nemačka, Poljska... Ovo više liči na period pred Drugi svetski rat“, kaže on.
Posebno je izdvojio Španiju kao zemlju koja je pokazala rezervu prema cilju od pet odsto izdvajanja, iako je na kraju pristala.
Ulazak Finske i Švedske u NATO velika strateška promena
Jedna od čestih zabluda, kako ističe Ivanović, jeste percepcija da NATO ima sopstvenu vojsku.
"NATO je savez nacionalnih armija. Nema sopstveni avion, nema brodove, osim jednog koji služi za osmatranje piratskih aktivnosti. Dakle, ulaganja idu u nacionalne budžete, a ne u neki ‘NATO fond’.“
Povezane vesti
Zemlje koje žele, mogu ulagati i više od propisanih pet odsto, a one koje ne ispune minimum biće u formalnom neskladu sa dogovorima.
"Tramp je ranije rekao da je samo šest zemalja ispunjavalo stari cilj od dva odsto, a kada je odlazio, situacija je bila obrnuta – šest ih nije ispunjavalo. Bajdenov mandat doneo je proširenje i dodatne obaveze“, ističe sagovornik Euronews Srbija.
Ulazak Finske i Švedske u NATO označen je kao velika strateška promena.
Povezane vesti
"Finska je donela 1.470 kilometara nove granice sa Rusijom. To je sad najduža granica između Rusije i jedne NATO članice“, podseća Ivanović. On zaključuje da to pobija čest argument da je ulazak Ukrajine u NATO bio pretnja za Moskvu.
Ceo razgovor sa Ivanovićem pogledajte u videu na početku teksta
Komentari (0)