Ako se tenzije oko Irana ponovo rasplamsaju, koje zemlje bi mogle da budu najveći "gubitnici"
Komentari
27/06/2025
-06:56
Još nije jasno da li je sukob između Izraela i Irana zaista završen, upozorili su brojni analitičari nakon što su Sjedinjene Američke Države u utorak objavile prekid vatre. U sredu ujutru, činilo se da primirje traje, uprkos ranijim kršenjima, iako su investitori i dalje pratili situaciju u regionu, kao i cene nafte.
Obnovljene tenzije u regionu mogle bi povećati te cene, ostavljajući Kinu i Evropu ranjivima na poremećaje u snabdevanju — što ide u prilog Rusiji, piše Euronews.
"Najveći gubitnici bile bi kontinentalna Evropa i Kina, koje su u velikoj meri zavisne od uvozne energije i nemaju domaće rezerve. Suočili bi se s rastućim troškovima, sporijim rastom i većom inflacijom — bez ikakvih koristi", rekao je profesor Guido Kozi, šef katedre za makroekonomiju na Univerzitetu u Sent Galenu, pre nego što je prekid vatre objavljen.
Ali mir u Iranu, kao i u zemljama Persijskog zaliva, ključan je za celu svetsku ekonomiju, jer region proizvodi trećinu svetske nafte.
Samo Iran obezbeđuje 10 odsto uvozne nafte za Kinu i u velikoj meri kontroliše strateški važan Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte.
Iranska ekonomija i njeni ključni trgovinski partneri
Bruto domaći proizvod (BDP) Irana iznosio je nešto više od 400 milijardi dolara (345 milijardi evra) u 2023. godini, prema podacima Svetske banke, što čini 0,38 odsto globalnog BDP-a.
Iako ova cifra možda ne deluje značajno, Iran je važan akter kada je reč o snabdevanju energentima.
Povezane vesti
Značajan deo svojih prihoda Iran ostvaruje od nafte, a 2023. godine bio je četvrti najveći proizvođač sirove nafte unutar OPEK-a — organizacije koja okuplja najveće proizvođače i izvoznike nafte. Prema podacima Američke uprave za energetske informacije (EIA), Iran je 2022. godine bio i treći najveći proizvođač prirodnog gasa na svetu.
Uprkos zapadnim sankcijama, delom vezanim za iranski nuklearni program, Teheran aktivno radi na jačanju svoje pozicije u globalnoj trgovini.
Glavni trgovinski partneri Irana su Kina, Rusija, Turska, Indija, Pakistan i susedne zemlje poput Iraka i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
profimedia
Prema rečima Krisa Vifera, izvršnog direktora konsultantske firme Macro-Advisory, nafta čini oko 60 odsto vrednosti izvoza, hemikalije i plastika 12 odsto, gvožđe i rude 8 odsto, a đubriva 5 odsto.
Najveći deo izvoza nafte ide u Kinu — "oko 1,7 miliona barela dnevno", rekao je Vifer za Euronews Business.
Prema procenama Američke uprave za energetske informacije (EIA), uvoz sirove nafte u Kinu iznosi više od 11 miliona barela dnevno. Ta savezna agencija takođe navodi da bi zapadne sankcije protiv Irana zvanično trebalo da spreče Kinu da uvozi iransku naftu. Uprkos tome, tereti sirove nafte iz Irana često se preimenuju i prikazuju kao da dolaze iz Malezije, navodi EIA.
"Svaki veći prekid u snabdevanju kineskog tržišta iranskom naftom naterao bi Kinu da u panici traži zamene", rekao je Gaurav Ganguli, glavni evropski ekonomista u Moody's Analytics.
Povezane vesti
Dodao je da je Iran takođe veliki izvoznik tečnog naftnog gasa (LPG) u Kinu, koji je ključan za industriju plastike.
"To Kinu čini ranjivom na više frontova", naglasio je.
Ako kineska ekonomija posustane, posustaje i globalni ekosistem. Kineska domaća potrošnja predstavlja najveće tržište za mnoge zapadne kompanije, a njena proizvodnja je od suštinskog značaja za svetsku ekonomiju.
Povezane vesti
Međutim, glavni trgovinski partneri Irana rade na diverzifikaciji svojih izvora energije, u nadi da će postati manje ranjivi u trenucima krize na Bliskom istoku.
"Kina će nastaviti da povećava svoju zavisnost od energije iz Rusije i Centralne Azije kako bi smanjila ranjivost povezanu s nestabilnošću i američkim intervencijama na Bliskom istoku", rekao je Met Gertken, glavni geopolitički strateg kompanije BCA Research.
Dodao je i da će "Indija takođe posegnuti za Rusijom i povećati uvoz iz Amerike — a vremenom i obnoviti uvoz sa Bliskog istoka, uključujući i Iran".
Trgovina raste sa evroazijskim zemljama, uključujući Rusiju
Sve veća oslonjenost Kine na energente iz Evroazije nije jedina korist za zemlje poput Rusije. I sam Iran je povećao trgovinu sa državama iz Evroazije.
profimedia
"Ranije ove godine Iran je zvanično potpisao sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EaEU)", rekao je Kris Vifer, dodajući da trgovina sa članicama te unije — Belorusijom, Rusijom, Jermenijom, Kazahstanom i Kirgistanom — stabilno raste već godinama.
Dodao je da postoje planovi za širenje trgovine kada je reč o voću, semenu, povrću i određenim industrijskim proizvodima.
Trgovina sa Centralnom Azijom i Rusijom dodatno je porasla zahvaljujući širenju železničkih mreža kroz Centralnu Aziju i Kavkaz. To je omogućilo Iranu da počne da diverzifikuje svoj izvoz i da se postepeno oslobađa zavisnosti od nafte i gasa, šireći svoju mrežu trgovinskih partnerstava.
Takođe omogućava zemljama Centralne Azije, poput Uzbekistana, pristup luci u Persijskom zalivu, što predstavlja bržu tačku ulaska na svetska tržišta.
"Ovo bi trebalo da se nastavi, osim ako železnička i lučka infrastruktura ne budu napadnute i oštećene", dodao je Vifer.
Rekao je i da bi Rusija bila u posebno povoljnoj poziciji ukoliko dođe do prekida u globalnom snabdevanju naftom.
"Svetskom tržištu će tada trebati svaka kap ruske nafte i svaki ton ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) koji može da dobije", dodao je.
Koje su implikacije za Evropu?
Prema mišljenju stručnjaka, Rusija bi čak mogla da zabeleži blagi porast tražnje iz Evrope ukoliko dođe do velikog šoka na tržištu nafte i gasa.
Kako je Evropa takođe zavisna od prirodnog gasa iz zalivskog regiona, "Evropa se suočava sa novim izvorom nesigurnosti u snabdevanju energijom, pored raskida odnosa sa Rusijom zbog rata u Ukrajini", rekao je Me Gertken, glavni geopolitički strateg BCA Research-a, pre nego što je najavljen prekid vatre.
Dodao je da je moguće da će EU "postepeno ublažavati primenu sankcija Rusiji prihvatajući sve više ruskog prirodnog gasa, iako ne na nivoima pre rata".
Ako se kriza oko Irana ponovo rasplamsa i cene nafte i gasa ponovo porastu, Evropa bi mogla da poveća uvoz energije iz Amerike, što bi bilo manje kontroverzno rešenje nego nabavka goriva iz Rusije.
"Najdirektniji uticaj na Evropu biće rast inflacije" rekao je Gaurav Ganguli, glavni evropski ekonomista u Moody’s Analytics. Dugotrajni porast cena energije mogao bi "da naruši ionako krhko poverenje u Evropi, a centralne banke bi verovatnije podizale kamatne stope".
Ostale implikacije po globalnu i regionalnu ekonomiju
Globalno, rast cena energije direktno utiče na industrije kao što su logistika i transport. Ovo se potom preliva na druge biznise, čineći njihove operacije skupljim. Na kraju, potrošači će osetiti posledice kroz porast cena energije, kao i drugih dobara i usluga.
Takođe, nezaposlenost može porasti ako preduzeća budu prinuđena da smanje zapošljavanje zbog visokih troškova.
I nije samo tržište nafte i gasa ono koje bi osetilo pritisak. Luka Džebel Ali u UAE jedna je od najprometnijih na svetu i ključni čvorišni punkt koji povezuje Aziju, Evropu i Afriku.
"Lanac snabdevanja mogao bi biti pod pritiskom, a troškovi transporta porasli ako brodovi budu primorani da traže alternative", rekao je Ganguli.
Avio-sektor u regionu takođe je pod pritiskom zbog produženih poremećaja, dužih vremena leta i smanjenog broja putnika. Turizam, koji prema podacima Statističkog centra Saveta za saradnju arapskih zemalja Zaliva čini više od 11 odsto BDP-a regiona, takođe bi mogao biti pogođen.
Ukoliko region Zaliva bude izložen dugotrajnoj krizi, moglo bi to negativno uticati i na sektor nekretnina, što bi moglo pokrenuti širi ekonomski pad. Ukoliko se tome doda i usporen protok direktnih stranih ulaganja u region, preti dodatna opasnost po ekonomiju.
"Ukratko, mnogo je toga na kocki", zaključio je Ganguli.
Komentari (0)