Pitanje koje može da otvori Pandorinu kutiju: Šta su teme istorijskog sastanka u Vašingtonu posle samita Putina i Trampa

Nedavni sastanak američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina svetskoj javnosti predstavljen je kao važan korak u postizanju primirja na relaciji Ukrajina – Rusija. Međutim, sem političke simbolike i poziva da Tramp poseti Moskvu, trosatni sastanak dvojice lidera nije dao konkretne odgovore na brojna pitanja. Naime, nakon susreta američki i ruski predsednik su se kratko obratili novinarima, ali nisu odgovorali na pitanja.

Ono što je svakako rezultat je to da je ovaj sasanak iznedrio i još jedan - ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je danas da je stigao u Vašington, gde se tokom dana treba da se sastane sa Trampom, ali i evropskim liderima. 

Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

"Svi delimo snažnu želju da se ovaj rat okonča na brz i pouzdan način. A mir mora biti trajan. Ne kao što je bilo pre mnogo godina, kada je Ukrajina bila primorana da se odrekne Krima i dela našeg istoka - dela Donbasa - a Putin ga je jednostavno iskoristio kao odskočnu dasku za novi napad. Ili kada su Ukrajini 1994. godine date takozvane 'bezbednosne garancije', ali one nisu funkcionisale", napisao je Zelenski u objavi na platformi X. 

Međutim, Tramp je uoči razgovora sa Zelenskim i velikom delegacijom evropskih lidera najavio da će posetiocima Bele kuće danas preneti poruku da Zelenski mora da pristane na neke od ruskih uslova da bi se rat u Ukrajini završio, među kojima su odricanje od Krima i članstva u NATO. 

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je predstojeći sastanak u Beloj kući jednako važan, kao i onaj sa ruskim liderom, jer je pitanje Ukrajine ujedno i pitanje opstanka Evrope. Kažu da pitanje mira kompleksno, ne dešava se preko noći, ali i da je ovo takođe jasna poruka svetu da su SAD ključan i važan pregovarač kada je u pitanju rat u Ukrajni.

Pitanje rata nije samo pitanje Ukrajine i Rusije - otvara li se Pandorina kutija u Vašingtonu?

Spoljnopolitički komentator Ivan Miletić smatra u razgovoru za Euronews Srbija da je susret Trampa i Putina bez ikakve sumnje doneo određene pomake, a jedan od njih je i novi sastanak američkog lidera sa evropskim zvaničnicima i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

"Zanimljivo je da dolazi veliki broj zvaničnika iz Evrope, to ne treba da se ignoriše. To znači da to nije samo pitanje Rusije i Ukrajine, već celog evropskog kontinenta. Biće tu generalni sekretar NATO pakta, predsednica EK, imaćemo i lidere najvećih zemalja Evrope – Italije, Nemačke, Britanije, Finske. To jasno govori kolika je težina u pitanju i da to nije samo pitanje Zelenskog ili pitanje Donbasa. Ovo je pitanje koje može da otvori Pandorinu kutiju", smatra on.

Međutim, Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put“ komentarišući sastanak koji je prethodio današnjem, kaže da ne vidi velike i značajne rezultate, i to zaključuje, objašnjava, po tome kako su svetski lideri govorili u svom obraćanju.

"Tramp nakon susreta sa Putinom nije govorio u hiperbolama, kako često ume da komunicira. Bilo je krajnje rezervisano sa američke strane, tako da je i rezultat manje-više takav. Komunikacija je bila jasna – da će na nekim narednim sastancima biti definisane dalje pomoći. Svakako je sastanak legitimizovao Putina kao aktera. Ako se setimo, u drugoj polovini 2022. godine zapadne države tražile su da ga izoluju u međunarodnim odnosima", dodaje Milić.

Euronews Srbija

Miletić  navodi da nema sumnje da su Tramp i Putin i pored šturog obraćanja javnosti nakon susreta, imali nameru da pošalju određene poruke sopstvenom biračkom telu. 

Dodaje i da bi referendum na kojem bi se glasalo o miru u Ukrajni, u ovom slučaju mogao da bude ključan, ali objašnajva da je do njega dug put.

"I Zelenski sam kaže da mu je za referendum potreban privremeni mir. Ne mogu ljudi da glasaju, a da lete avioni, ili da je uopšte ratno stanje u zemlji. Ne želi da ljudi na takav način glasaju",  dodaje Miletić.

Kako kaže, u trenutnim razgovorima,Tramp kao predsednik predstavlja ono što su Sjedinjene Američke Države i nema sumnje, zbog samog susreta sa Putinom ali i zbog današnjeg sastanka, da je on "šef priče“.

"Današnji sastanak je istorijski. Dolazi mu veliki broj evropskih zvaničnika, ali po svemu sudeći očigledno je i da Amerika prati svoje saveznike. Prosto, pitanje Ukrajine je pitanje Evrope. SAD se ovde javljaju kao pregovarači. Rusija mora da izađe iz ovog rata jer joj je skup. Potreban joj je odmor. Ja lično ne vidim da Evropa ima ozbiljne posledice. Bio sam, na primer, u Briselu i nisam video posledice. Ne oseti se to toliko. Ne beži niko iz EU u Ameriku ili u Kinu. Obrnuto je", ocenjuje on.

Krim, NATO, mogući ustupci i odnosi snaga

Na stolu tokom sastanka bilo je više ruskih zahteva, što, prema rečima Miletića, nije iznenađujuće. Međutim, kako kaže, Zelenski bi morao da nastupi diplomatski i da, pored toga što će verovatno morati da prihvati neke zahteve, s druge strane mora i da traži određene ustupke – jer nakon svih razgovora, on mora da izađe pred svoj narod.

"Ono što znamo je da je glavna tema Krim i da Ukrajina odustane od članstva u NATO paktu. Neće oni sve otkrivati javnosti. Nećemo da čujemo ni stvari koje su lako dogovorljive. To je ono što možemo da naslutimo. Videćemo i neka kreativna rešenja, jer izazov za Zelenskog je da, šta god da dogovori, mora neke bolne stvari da ponese. Da bi to uradio, mora nešto i da dobije. Na primer, da Rusi odustanu od dela Zaporoške oblasti", kaže on.

Dodaje da će biti dosta pitanja u vezi sa time – ako dođe do podele teritorije, šta će biti sa stanovnicima koji tu žive, kako će se vojska povlačiti, na koje načine, i slično.

Tanjug/AP/Ben Curtis

"Pitanje je i ko će sve to da plati, šta će biti sa ukrajinskim dugom takođe. Biće nekih pitanja koja smo i mi imali sa raspadom Jugoslavije", dodaje.

Milić ističe da evropskim državama nije lako da pronađu optimalnu meru u trenutnoj situaciji.

"To su evropske granice, to se njih tiče. Naravno da oni ne bi voleli da to sve bude dogovor Trampa i Putina, ali ovde je sve do odnosa moći. Jer kada bismo gledali na papiru, SAD i EU bi bile slične po ekonomiji, vojsci… ali SAD je jedna država, dok je Evropa skup država sa svojim granicama. Tu je onda i pitanje razmeštanja trupa na teritoriji Ukrajine koje bi služile za odvraćanje budućih, hipotetičkih ruskih napada. Onda se postavlja i pitanje – ko je sledeći? Kao što su baltičke zemlje ili Velika Britanija", kaže Milić.

Kompletno gostovanje analitičara pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.