Život od šatora do šatora: Drugu godišnjicu rata Gaza dočekuje u ruševinama, a Palestinci čekaju humanitarnu pomoć i mir
Komentari07/10/2025
-21:31
Prve dve godine, 7. oktobra 2023, Hamas je izveo teroristički napad na Izrael u kom je ubijeno više od 1.400 ljudi, a više od 220 je oteto. Usledile su dve godine rata, u kome je veliki deo Gaze uništen, a više od 65.000 Palestinaca ubijeno. U Gazi je još 20 živih izraelskih talaca.
Na drugu godišnjicu obeležavanja sve oči uprte su u Egipat gde predstavnici Izraela i Hamasa razgovaraju o mirovnom sporazumu koji je inicirao američki predsednik Donald Tramp.
Uoči druge godišnjice napada Hamasa, rođaci ubijenih u kibucu Nir Oz odali su poštu žrtvama. Ovaj kibuc je jedan od najteže pogođenih tog dana - 106 ljudi je ubijeno, 30 oteto. Ovi ljudi se nadaju da će do mirovnog sporazuma konačno doći.
"Mnogo je životna moglo da bude spaseno. Dobro je što se događa, ali je prekasno za moju porodicu", rekla je Karmit Palti Kacir, sestra ubijenog taoca, ćerka oslobođenih talaca.
Eli Šarabi je proveo 16 meseci u Hamasovim tunelima pod Pojasom Gaze, u lancima. Za njega ova priča nema kraj dok se ne vrate svi taoci. Među njima njegov drug u zatočeništvu Alon Ohel i telo njegovog starijeg brata Josija.
"Živeli smo u teškim uslovima u tunelu gde nema mnogo svetlosti, vode i hrane. Higijena je bila užasna. Sva četvorica, a nismo vernici smo se molili svakog jutra. Bili su to posebni trenuci jer su nam davali snagu da izdržimo", rekao je on.
U Gazi su na dan izbijanja rata Hamasa i Izraela rođena deca koja sada za drugi rođendan čekaju da im vesti o miru budu najvažniji poklon.
Povezane vesti
"Više puta smo raseljeni. Moja ćerka ne zna za stabilan život. Od šatora do šatora. Prošle zime je bilo mnogo kiše, ona se razbolela, morala je u bolnicu. Ovo nije normalan život, nadam se da će za nju stvari biti bolje", rekla je Rola Sager, majka devojčice u Gazi.
U dve godine rata, stala su svega dva prekida vatre i razmene izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika.
Izrael je u okviru događaja posle 7. oktobra bio u sukobu i sa Libanom i Iranom. Brojni lideri Hamsa i Hezbolaha su ubijeni. Izraelu danas samo još povremeno prete Huti u Jemenu.
U Gazi je prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja ubijeno više od 65.000 Palestinaca. Nivo razaranja u enklavi se najbolje vidi na snimcima pre rata i dve godine kasnije.
U Ujedinjenim nacijama zemlje predvođenje Velikom Britanijom i Francuskom priznale su Palestinu.
Najnoviji događaji vezani za Trampov mirovni plan prvi put bude optimizam da je kraj rata moguć.
Sameh Rahmi/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
"U Izraelu oprezni optimizam. Porodice talaca kažu da je ovo najbliže miru što su ikada videli. Ipak, kažu, dok ne vide, ne veruju. Sporazumi su već kršeni. Veru ulažu u predsednika Trampa. Palestinci u Gazi kažu da neće verovati da je mir blizu dok bombardovanje ne prestane i dok se rat zaista ne završi", rekla je Sem Mednik iz AP.
Povezane vesti
Da bi Izraelci prestali da žive u teroru 7. oktobra, a da Palestinci počnu da razmišljaju o budućnosti, makar ratna dejstva treba da prestanu. Ovo je, kažu mnogi, prva i najbolja prilka do sada. U Egiptu bi mogla biti ispisana istorija.
"Ljudi nemaju gde da se sklone u Gazi"
O trenutnoj situaciji u Gazi za Euronews Srbija je govorila Hadžer Naili iz Centra za civile u konfliktima. Kako je rekla, situacija u Gazi je teška kao što je bila i pre nego što je predstavljen ovaj sporazum, ako ne i gora.
"Bombardovanje nije prestalo, Izrael nastavlja da napada civilne zone, ubija ljude, puno je ranjenih, posebno u Gazi. Ljudi nemaju kuda da se sklone u samoj Gazi, Palestinci su raseljavani više puta, barem deset puta ili čak više u poslednje dve godine. Humanitarna pomoć jedva da i ulazi u enkalvu, to se nije promenilo, ljudi gladuju, umiru od gladi, ni to se nije promenilo. Poslednje bolnice koje nisu uništene su pretpane ljudima, nema dovoljno lekova, nema dovoljno medicinskih sredstava, i to je nepromenjeno, tako da otplike shvatite kakva je situacija", rekla je ona.
Povezane vesti
Kako je dodala, oko 80 odsto objekata u Gazi je ili oštećeno ili srušeno.
"Više od 67.000 ljudi je poginilo, ne govorim čak ni o telima koja su i dalje zakopana pod ruševinama. To je stvarnost za civile u Gazi u poslednje dve godine. U isto vreme, izraelski taoci su još u zarobljeništvu i odavno je trebalo da budu pušteni. Sporazum je na stolu, ali to nije pretočeno ni na koji način u boljitak za ljude u Gazi. Morate nešto da shvatite, nama nije potreban sporazum da bi civili prestali da ginu, ne treba nam sporazum da uđe humanitarna pomoć i da dođe do naroda ne treba nam sporazum da bi prestali da budu ubijani novinari i ne treba nam sporazum za oslobađanje talaca, sve su to obaveze strana u ratu i danas ako govorimo o sporazumu, taj sporazum je praktično odraz neuspeha međunarodne zajednice da nešto uradi odlučnije i ranije da bi te obaveze po međunarodom pravu bile poštovane i da se prestane sa masakrom u Gazi u poslednjih nekoliko godina", istakla je.
Ona ističe da Gaza doživljava jako teške zime, pada kiša, jaki su vetrovi, ljudi više nemaju gde da se sklone jer su im kuće uništene, žive u šatorima - oni koji imaju dovoljno novca - jer neki od šatora koštaju više od 1.200 dolara na crnom tržištu.
"To je kao da iznajmite stan u nekom evropskom gradu na mesečnom nivou i naravno ljudi u Gazi za to nemaju novca", dodala je ona.
Kada je reč o humanitarnoj pomoći i onome što piše u predstavljenom mirovnom planu, kaže da sigurno da to nije dovoljno.
"Gotovo svako u Gazi, svaka osoba, a to je dva miliona ljudi, svakome je potrebna humanitarna pomoć i više od 90 odsto ljudi doživljava to da nemaju hranu, nemaju šta da jedu, i ne jedu i to znači da rizikuju da umru od gladi. Stepen humaitarne pomoći koji je potreban da uđe u Gazu nije onaj koji je dogovoren 19. januara. Humanitarna pomoć koja je pitrebna u Gazi bi trebalo da bude neograničena, bez ikakvih uslovljavanja i na bezbedan način. Gaza mora da bude preplavljena pomoći. Humanitarna pomoć i akcija moraju da vrše i realizuju principijelne organizacije, a ne nekakvi pripadnici vojnih i službi bezbednosti koji ih ubijaju kada oni dođu da uzmu pomoć", rekla je ona.
"Plan nije mrtav, ali se bojim posledica ukoliko se ne realizuje"
Govoreći o pomenutom planu za sporazum, profesor političke filozofije na University College London Šaj Agmn kaže za Euronew Srbija da SAD pokušavaju da pokrenu jedan proces koji je već dugo zamrznut, a to su razgovori Izraela i Hamasa.
"Ne bih rekao da je mirovni plan mrtav, recimo da se on graniči sa haosom, eto tako bih to rekao, dešava se zapravo jedan pokušaj SAD da ponovo pokrenu jedan proces koji je dugo zamrznut - pregovori između Izraela i Hamasa. Sam Tramp je izraelskim novinarima rekao da su razmere stradanja u Gazi, izolacija Izraela koja raste i pritisak evropskih i arapskh država, da ga je sve to ubedilo da Izrael spase od samog sebe", rekao je on.
Kako ističe, ovog puta Vašington je uspeo da uskladi svoje arapske saveznike i da napravi dva pravca pritiska, jedan na Izrael, drugi na Hamas, koji je na neki način okupio za stolom obe strane.
"Odbacivanje palestinske države je po meni usmeren ka domaćoj publici Netanjahuja, jer u Trampovom planu, u tački 19 stoji palestinska državnost, dve države i on je na to pristao u principu. Plan kao takav, ako republikanski predsednik radikalan kao Tramp gura izraelsku vladu koja je najdesničarskija u istoriji da prizna palestinsku državu, mislim da je to plan u dobrom pravcu, ali mislim da je opasnost u tome ukoliko ovaj plan propadne Netanjahu bi mogao da iskoristi Trampovu retoriku i pretnju Hamasu kao put dalje za još veće uništenje u Gazi. Ne bih rekao da je plan mrtav, i dalje se vode pregovori, ali se bojim posledica ukoliko se ne realizuje", dodao je on.
Govoreći o sukobima u samoj Netanjijahuovoj vladi, profesor kaže da nije siguran da će ta vlada pasti, ali da ministri Bezalel Smotrič i Itamar Ben Gvir postaju sve nepopularniji. Kako kaže 80 odsto Izraelaca želi da se rat završi.
Komentari (0)