Treći najtopliji septembar ikada: Šta su pokazala nova merenja i temperature na početku jeseni
Komentari
12/10/2025
-11:35
Ovo leto bilo je izuzetno toplo. Iako nije bilo najtoplije zabeleženo do sada, temperature su bile samo neznatno ispod tog rekorda. Topli period nastavio se i početkom jeseni. Novi podaci Službe za klimatske promene Kopernikus pokazuju može li se septembar 2025. uporediti sa prethodnim godinama. Temperature kopna i mora bile su dosledno visoke, a Skandinavija je zabeležila posebno izražena povećanja.
Porast globalne temperature
Kopernikus koristi merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta. Svakog meseca objavljuju izveštaj o stanju klime.
Najnoviji izveštaj pokazuje da je ovo bio treći najtopliji septembar na globalnom nivou. Prosečna temperatura vazduha na površini iznosila je 16,11 stepeni Celzijusovih, što je 0,66 odsto iznad proseka za septembar u periodu od 1991. do 2020. godine, prenosi Euronews.
Najtopliji septembar do sada bio je 2023. godine. Septembar 2025. bio je samo 0,27°C hladniji od tog meseca. Septembar 2024. zauzeo je drugo mesto po toplini, ali temperature u septembru 2025. bile su mu veoma blizu.
Klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem povećavaju globalne temperature, jer sagorevanje fosilnih goriva oslobađa gasove sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi. Globalno zagrevanje takođe može doprineti smanjenju niskih oblaka, što dodatno podiže temperature.
Toplije more
Kako se vazduh zagreva usled klimatskih promena, zagreva se i more. Okeani apsorbuju višak ugljen-dioksida i toplote, što utiče na celokupni klimatski sistem.
profimedia
Podaci Kopernikusa pokazali su da je temperatura okeana bila relativno visoka. U septembru 2025. prosečna globalna temperatura površine mora iznosila je 20,72 stepeni. Ovo je treća najviša vrednost ikada zabeležena za taj mesec, svega 0,20°C niža od proseka iz septembra 2023.
Povezane vesti
Nadprosečne temperature mora zabeležene su uglavnom u severnom Pacifiku, dok su u centralnom i istočnom delu ekvatorijalnog Pacifika temperature bile blizu ili ispod proseka za period 1991–2020.
Toplije okeanske temperature mogu doprineti porastu nivoa mora, pogoršanju ekstremnih vremenskih uslova i narušavanju ključnih bioloških procesa.
"Godinu dana kasnije, globalni temperaturni kontekst ostaje uglavnom isti — uporno visoke temperature kopna i mora odražavaju stalni uticaj nagomilavanja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi", izjavila je Samanta Burdžes, strateški rukovodilac za klimu u Službi za klimatske promene Kopernikus.
Kava je situacija u Evropi?
U septembru, prosečna temperatura vazduha na kopnu u Evropi iznosila je 15,95 stepeni, što je 1,23 stepeni iznad proseka za period 1991–2020. Ovo ga čini petim najtoplijim septembrom ikada zabeleženim u Evropi. Temperatura je bila vrlo blizu onima iz četvrtog najtoplijeg septembra (2018) i šestog najtoplijeg (2011).
Istočna Evropa i Fenoskandija — geografska regija koja obuhvata Skandinavsko poluostrvo i Finsku — nastavile su da beleže izraženo nadprosečne temperature. Zanimljivo je da su neki delovi zapadne Evrope imali temperature ispod proseka, ali su te vrednosti uglavnom bile manje od jednog stepena niže od proseka.
More i led
Norveško more i Sredozemno more zabeležili su nadprosečne temperature površine mora. Morski led takođe je bio pogođen — u Evropi su najniže koncentracije leda zabeležene severno od Svalbarda i oko ruskog arhipelaga Zemlja Franje Josifa.
Pojedini delovi Evrope bili su i vlažniji nego obično. Više padavina od proseka zabeleženo je u severozapadnoj i centralnoj Evropi, Fenoskandiji, na istočnoj obali Crnog mora, u nekim delovima Italije, obalnim regijama Hrvatske i istočnoj Španiji.
Povezane vesti
Obilne padavine izazvale su poplave u pojedinim oblastima, poput Valensije, severne Italije i Istre.
Istraživanja pokazuju da klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet*ekstremnih vremenskih događaja poput poplava.
Neki regioni bili su suvlji od proseka: Većina Iberijskog poluostrva, norveška obala, veliki deo Apeninskog poluostrva (Italija), Balkan, kao i delovi Ukrajine i Rusije zabeležili su manje padavina nego što je uobičajeno.
Komentari (0)