Rod pšenice rekordan, suša umanjila rod kukuruza: Koji je novi izazov pred poljoprivrednicima
Komentari10/10/2025
-09:10
Poljoprivredna sezona iza nas ocenjuje se kao jedna od najtežih u poslednjih 10 godina. Dok su suša i mrazevi umanjili rod kukuruza i voća, pšenica je dala nešto bolje rezultate. U toku je setva za novu sezonu, ali vremenski uslovi ponovo zadaju probleme ratarima. Postavlja se pitanje šta poljoprivrednike čeka u mesecima pred nama.
Poljoprivrednici strepe od zahlađenja i kiša, ali i od neizvesnih cena na tržištu. Novi izazov predstavlja jesenja setva.
"Situacija na terenu je izuzetno šarena. Pre svega, imamo taj osnovni problem da je septembar bio izuzetno sušan. Imamo situaciju sa nedostatkom vlage u zemljištu, što mnogo otežava predsetvanu pripremu", rekao je za Euronews Srbija doktor Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
On kaže da se polako završava prva dekada oktobra i da se ulazi u neki optimalni rok kada govorimo o setvi pšenice.
"Već se nalazimo u optimalnom roku kada govorimo o setvi ječma i raži. Ono što je činjenica je da je poslednjih 10-15 godina kao rezultat promene klime, taj neki optimalni rok polako pomeren za nedelju, dve dana, tako da uglavnom ratari kako u Vojvodini, tako i u centru Srbije, sa setvom kreću oko 20. oktobra", rekao je Mirosavljević.
On kaže da se nada da će u narednom periodu biti padavina i dodaje da će ratari moći u pravo vreme da spreme svoje površine i da se ove godine uđe u setvu pšenice, ječma i drugih strnjih žita sa dobrim stanjem.
Rod pšenice rekordan
Ovogodišnji rod pšenice je dobar, ali kukuruz i voće su podbacili. Postavlja se pitanje koliko rod pšenice može da nadoknadi gubitke koje su poljoprivrednici imali zbog suše i mrazeva.
Povezane vesti
Mirosavljević navodi da to zavisi i od setvene strukture samih poljoprivrednih proizvođača jer, kako dodaje, kod svih poljoprivrednih proizvođača nisu zastupljeni ti ratarski usevi u istim odnosima.
"Situacija je sa kukuruzom takva da imamo jednu godinu kada je prinos bio dosta niži, dok za pšenicu možemo reći da imamo rekordnu godinu. Nikada nismo imali ovakve prinose, imali smo prinos na nivou celokupne Srbije negde oko šest tona, dok je u Vojvodini išao i preko šest, 6,3 i 6,4, zavisno od procene Zavoda za statistiku. Oko 20 procenata veći je prinos u odnosu na višegodišnji prosek. U zavisnosti od sektorne strukture samih poljoprivrednih proizvođača, može se videti da li je ta pšenica mogla nadoknaditi taj minus koji su imali sa drugim usevima", rekao je on.
TANJUG/ Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Na pitanje koliko kiša i zahlađenja mogu da otežaju setvu, Mirosavljević kaže to zavisi od toga koliko će kiše pasti.
"Setva pšenice počinje otprilike oko 10. oktobra, ali i udarni termini, kada je glavna setva je oko 20. oktobra, pa čak negde do prve dekade novembra. Samo zahlađenje ne bi trebalo da bude toliko jako da predstavlja ozbiljan problem za setvu. Ono što je glavni problem jeste ta suva zemlja i da smo imali izuzetnu varijabilnost padavina po terenu, tako da stvarno ljudi čekaju kišu i da samim tim uđu u parcele da bi se to spremilo kako treba", rekao je on.
"Poljoprivredni proizvođači okreću se ozimim usevima"
Cene žitarica su trenutno stabilne, ali su troškovi proizvodnje visoki, pa je pitanje da li se mogu očekivati promene cena na tržištu do kraja ove godine.
Mirosavljević je rekao da je o cenama jako teško pričati jer one variraju.
"Kada govorimo o pšenici, nije situacija da se samo u Srbiji utvrđuje cena, nego je pšenica jedna od najprometnijih ratarskih kultura u čitavom svetu. Tako da i stanje na tržištu u okolnim zemljama utiče na promet pšenice. S obzirom na to da naša pšenica ili uglavnom ide za Italiju, ili ide preko Konstance, tako da situacija u Crnom moru može uticati na neke promene cena. Jako je teško dati neku pravilnu procenu s obzirom da je situacija na terenu izuzetno šarena i nije predvidiva", kaže sagovornik Euronews Srbija.
Povezane vesti
Govoreći o tome kako izbeći gubitke koji su veliki ove godine, Mirosavljević je naveo da su to neke stvari koje nisu bile koliko-toliko pod kontrolom samih poljoprivrednih proizvođača i nadležnih organa.
"Imali smo sušu i visoke temperature. Nikakvim merama vi to ne možete smanjiti. Možda se može uticati i na to, postoji kanalska mreža u Vojvodini, postoje određene količine vode da se one koriste za navodnjavanje, ali to nije finalno rešenje, nego bi stvarno trebalo razmišljati, a i činjenica da polako dolaze do izmene setovne strukture, da se poljoprivredni proizvođači okreću ozimim usevima, jer oni koliko-toliko izbegavaju te neke nepovoljne uslove koje imamo u junu, julu, avgustu, u zavisnosti od godine", rekao je on.
On je rekao da se nada da će se i vreme stabilizovati, navodeći da su poslednje tri-četiri godine bile sušne.
"Bio bi red da jedna godina bude i kišovita, kada govorimo i za prolećne useve. To nije u rukama poljoprivrednih proizvođača, nego zavisi od samog vremena, od same klime", rekao je Mirosavljević.
Komentari (0)