Napad u Australiji upozorenje na svetski porast antisemitizma: Da li su Jevreji pod bezbednosnim rizikom?

Jedan od najsmrtonosnijih napada na Jevreje van Izraela u poslednjih nekoliko decenija i napad sa najtežim posledicama od 7. oktobra 2023. godine – ovako Times of Israel opisuje pucnjavu na čuvenoj plaži Bondi u Sidneju, u kojoj je ubijeno najmanje 16 ljudi, među kojima i jedno dete. Zbog činjenice da su napadači, otac i sin, pucali na pripadnike jevrejske zajednice tokom proslave prvog dana praznika Hanuka, jevrejskog praznika svetlosti, napad je okarakterisan kao akt terorizma. Izraelske vlasti su optužila Kanberu da je dolila ulje na vatru antisemitizma.

Početak novog talasa antisemitizma?

Napad na plaži Bondi u Sidneju, koji se dogodio tokom proslave Hanuke, predstavlja dubok šok za australijsko društvo. Prema zvaničnim podacima, stradalo je 16 osoba – 15 žrtava i jedan napadač, dok su 42 osobe hospitalizovane zbog povreda. Među povređenima su i dva policajca u kritičnom stanju, kao i drugi napadač. Trenutno je u bolnicama ostalo 27 osoba, od kojih se šest vodi kao kritično, šest je stabilno, a preostalih 15 ima lakše povrede.

Atmosfera u Sidneju je ispunjena šokom, nevericom i tugom. Prema rečima ambasadora Radeta Stefanovića u razgovoru za Euronews Srbija, ljudima je teško da poveruju da se ovako nešto dogodilo u Australiji, zemlji poznatoj po velikoj toleranciji, bezbednosti i multikulturalizmu. Ključne poruke koje se ističu su one o solidarnosti i nacionalnom jedinstvu, uz naglasak da ne sme biti nikakvih odmazdi, već da narod pokaže jedinstvo.

Tanjug AP/Mark Baker

Stefanović je istakao da, prema podacima Ambasade Srbije u Kanberi i Generalnog konzulata u Sidneju, nema informacija da su među poginulima ili povređenima državljani Republike Srbije.

"U kontaktu smo sa australijskim vlastima i niko se od porodica nije interesovao za nekog bližnjeg", rekao je Stefanović. On je dodao da, zbog strogih zakona o zaštiti ličnih podataka u Australiji, policija ne objavljuje identitete čak ni poginulih, osim u slučajevima kada porodice daju saglasnost.

Ambasador ne očekuje da su među žrtvama Srbi, jer bi u tom slučaju bili obavešteni. Međutim, napomenuo je da većina Srba u Australiji ima australijsko državljanstvo, pa ih vlasti tretiraju kao svoje građane, što dodatno otežava pristup informacijama bez saglasnosti porodica.

Bezbednosni aparat zakazao

Vanredna profesorka Fakulteta bezbednosti Aleksandra Ilić ukazala je na zakazivanje bezbednosnih mera u Australiji. Prema njenim rečima, nije prvi put da se teroristički akt dogodi u državi koja se smatra bezbednom, ali porast antisemitskih incidenata od oktobra 2023. godine – od pet do sedam puta, trebalo je da bude znak za uzbunu.

"Očekuje se da se obrati pažnja kada je u pitanju proslava na jednom području koje se može oceniti kao nebezbedno - radi se o plaži, ambijentu gde su ljudi opušteni", rekla je Ilićeva.

AP Photo/Mark Baker

Ona smatra da je kontrateroristički aspekt u izvesnoj meri zakazao, jer je trebalo preduprediti napad, posebno jer je jevrejska zajednica u Australiji malobrojna i koncentrisana na određenim područjima. Ilićeva je naglasila da su ovakvi incidenti retki i ekstremni, te da je teško uočiti namere pojedinaca, naročito ako se radi o individualnom činu koji, ukoliko se tako ispostavi, nema veze sa nekom većom organizacijom.

"Teško je detektovati na vreme ovakvu nameru. Ali moguće je primeniti opšte mere zaštite, kako bi se delimično uklonile mogućnosti", dodala je.

Ona je kritikovala pokušaje da se fokus pomeri na kontrolu naoružanja jer Australija već ima stroge zakone, a to je, po njenom mišljenju, maskiranje suštine problema.

Napadi najbrojniji u zemljama saveznicama Izraela

Novinar spoljnopolitičke redakcije Euronews Srbija Nikola Krunić istakao je da većina svetskih medija povezuje ovaj napad sa porastom antisemitizma, koji se podudara sa ratom u Gazi. Zapadni mediji stavljaju akcenat na brojke i napade, a prema podacima jevrejske zajednice u Australiji, zabeleženo je 1.600 incidenata inspirisanih antisemitizmom.

"Vrlo je upadljivo što porast je antisemitizma zabeležen u zemljama koje su bili tvrdi saveznici Izraela", rekao je Krunić.

U SAD, savezniku Izraela od 1948. godine, zabeleženo je preko 9.000 napada. Taj porast se dovodi u vezu sa reperkusijama rata u Gazi, gde ekstremno krilo kritičara vidi rat kao izgovor za napade na jevrejske zajednice, poistovećujući ih sa politikom Izraela po palestinskom pitanju.

Krunić je kritikovao pokušaje izraelskog državnog vrha da politizuje tragediju.

"Državni vrh Izraela pokušava da ispolitizuje ovu tragediju i koriste ovaj napad kao adut za oporovanje priznanja palestinske državnosti", izjavio je.

AP Photo/Mark Baker

On je naveo izjave predsednika Hercoga i premijera Netanjahua, koji kažu da su godinama upozoravali australijsku vladu da će priznanje Palestine raspirivati antisemitizam, iako nema suštinske veze između priznanja palestinske državnosti i terorizma.

Prema Kruniću, Izrael pokušava da izvuče političke poene zbog unutrašnjih previranja, a izraelski mediji idu korak dalje i navode da je Iran planirao napad mesecima.

Jevreji širom sveta pod bezbednosnim rizikom?

Na pitanje da li su Jevreji pod globalnom bezbednosnom pretnjom, Ilić je odgovorila da ovakvi događaji mogu biti okidač za kopiranje sličnih napada.

"Tu je sada pitanje načina na koji mediji na globalnom planu izveštavaju o ovom događaju, treba napraviti balans da se ne pretera kako se ne bi pridala velika medijska pažnja i dao vetar u leđa onima koji imaju sličnu nameru", upozorila je.

Ona je naglasila potrebu za samokontrolom svih aktera, uključujući medije i nadležne organe u Australiji, koji moraju pažljivo birati šta iznose u javnost.

AP Photo/Mark Baker

Ipak, nema sumnje da postoje osnove za preduzimanje mera opreza širom sveta, posebno jer idu praznici. Profesorka je dodala da su procesi terorizma povezani sa globalizacijom, koja utiče na ispoljavanje ekstremnih oblika ponašanja.

"Vrlo je teško govoriti u opštem smislu, procesi su povezani. Globalizacija kao trend utiče na ispoljavanje ekstremnih oblika ponašanja kao što je terorizam", rekla je i dodala da se mora voditi računa da se ne ide u opšta mesta prilikom tumačenja, jer se gubi fokus sa specifičnosti slučaja", zaključila je prof. Ilić u razgovoru za Euronews Srbija.