Hapšenje Madura i granice međunarodnog prava: Kako SAD pravdaju uklanjanje predsednika Venecuele?

Američka akcija u Venecueli, tokom koje je uhapšen predsednik te zemlje Nikolas Maduro, izazvala je snažne i duboko podeljene reakcije širom sveta. Dok deo međunarodne javnosti ovaj potez Vašingtona vidi kao kraj autoritarnog režima i početak političkih promena u Venecueli, drugi upozoravaju da je reč o kršenju međunarodnog prava i opasnom presedanu koji može imati dugoročne posledice po globalnu bezbednost i suverenitet država.

Upravo na te dileme, ali i na pitanja legitimiteta, pravnog okvira i unutrašnjih okolnosti u Venecueli, za Euronews Srbija govorio je Mijat Kostić iz NVO "Novi treći put", analizirajući širi politički i bezbednosni kontekst američke intervencije. Kostić je istakao da su reakcije na hapšenje Madura podeljene čak i među onima koji su godinama kritikovali njegovu vlast.

"Reakcije su podeljene. Čak i lideri i narodi koji se raduju odlasku Madura potežu pravni argument da li je ova akcija bila u skladu sa međunarodnim pravom ili ne", navodi Kostić.

Prema njegovim rečima, ključni argument američke administracije, koji se ponavlja u izjavama zvaničnika u Vašingtonu, jeste tvrdnja da Maduro nikada nije bio legitimni predsednik Venecuele.

"Glavni argument donosioca odluka u SAD, a to je pomenuo i državni sekretar Marko Rubio, jeste da Maduro nije bio ni legalni ni legitimni predsednik. Smatraju da su prethodni izbori pokradeni, da je vlast održavana kroz korupciju i lažiranje izbora i da samim tim on nema ni formalni ni politički legitimitet", objašnjava Kostić.

U tom kontekstu, kako dodaje, Vašington tvrdi da ne hapsi predsednika jedne suverene države, već osobu koja se ne može smatrati legitimnim šefom države.

"Iz tog ugla, oni nalaze pravno opravdanje - jer pravo suvereniteta i jednakosti država, po njihovom tumačenju, ne važi za osobu koja nije predsednik", kaže sagovornik Euronews Srbija.

Ipak, Kostić upozorava da je ovakav pristup još jedan pokazatelj koliko je međunarodno pravo danas podložno političkim tumačenjima i interesima velikih sila.

"Međunarodno pravo je u velikoj meri zasnovano na anarhističkom principu - ne postoji niko iznad ko bi mogao da sankcioniše državu ako postupi suprotno pravilima. Tome dodatno doprinosi činjenica da SAD nisu članica Međunarodnog krivičnog suda, kao ni Rusija", podseća on.

"Manje države se pozivaju na MSP"

Prema njegovim rečima, upravo tu se vidi jaz između normativnog sistema i realnosti.

"Imamo ono što bi trebalo da bude međunarodno pravo i imamo realnost na terenu. Velike sile, koje raspolažu i vojnom i mekom moći, sebi dozvoljavaju luksuz da deluju real-politički. Manje države, koje nemaju tu moć, primorane su da se pozivaju na međunarodno pravo kao jedini mehanizam zaštite", ocenjuje Kostić.

On dodaje da je hapšenje Madura još jedan pokazatelj povratka klasičnog realizma u međunarodnim odnosima.

"Realizam se očigledno vraća u punom kapacitetu u 21. veku. Ideja transnacionalne saradnje i univerzalnih pravila sve više ustupa mesto politici sile", kaže Kostić.

Govoreći o samoj operaciji u Venecueli, koju je Donald Tramp opisao kao "perfektno izvedenu", Kostić smatra da njen uspeh ne može da se objasni samo jednim faktorom.

"Ovo je kombinacija više elemenata", naglašava on.

Sa jedne strane, kako navodi, vidljiv je snažan angažman američkih obaveštajnih službi.

"Iz više američkih izvora vidimo da je CIA bila izuzetno aktivna u Venecueli tokom prethodnih meseci, formalno pod obrazloženjem borbe protiv narkokartela. Pojedini strani mediji pišu i o tome da je postojao direktan izvor unutar samog predsedništva, odnosno Madurove vlade", kaže Kostić.

On dodaje da se u međunarodnim medijima pojavljuju i spekulacije o sajber operacijama.

"Postoje navodi da su u određenim momentima putem sajber napada sabotirani sistemi odbrane, uključujući i isključenje struje u pojedinim objektima, kako bi se oslabila sposobnost reagovanja", objašnjava sagovornik.

Sa druge strane, Kostić ističe i unutrašnji faktor,  duboku podeljenost venecuelanskog društva.

"Veliki deo građana Venecuele, ali i deo vojnih struktura, ne smatra Madura legitimnim predsednikom. Zbog toga otpor nije bio onakav kakav bi bio da je legitimitet režima snažniji", ocenjuje on.

Posebno intrigantna, kako kaže, jeste i treća mogućnost o kojoj se govori u opozicionim krugovima i pojedinim stranim medijima.

"Postoje spekulacije da je Maduro možda napravio određeni dogovor sa administracijom Donalda Trampa i da je ova akcija, iako ne dobrovoljna, sprovedena u nekoj vrsti koordinacije kako bi on obezbedio sebi izlaz iz zemlje“, navodi Kostić, uz napomenu da za sada nema čvrstih dokaza za takve tvrdnje.

"Sve su to spekulacije i ne treba ih uzimati kao činjenice, ali govore o stepenu konfuzije i netransparentnosti cele situacije", dodaje.

Kostić zaključuje da će tek naredni dani i nedelje pokazati pravu pozadinu američke akcije u Venecueli.

"Još su nejasne unutrašnje okolnosti i reakcije institucija u Venecueli. Ono što je, međutim, jasno jeste da su SAD u vojno-tehnološkom smislu bile dominantne i da je taj faktor imao ključnu ulogu u uspešnosti ove operacije", kaže on.

Sagovornik Euronews Srbija ocenjuje da slučaj Venecuele ima mnogo šire implikacije.

"Ovo nije samo pitanje jedne zemlje. Ovo je signal svima kako danas funkcioniše međunarodni sistem – ko ima moć, nameće pravila", zaključuje Kostić.

Kompletan razgovor sa Mijatom Kostićem možete pogledati u videu iznad teksta.