"Jesmo li mi sledeći": Još jedna zemlja strahuje od Trampovog napada, preti im kolaps državnog sistema
Komentari
05/01/2026
-15:21
Mesecima, dok se američka vojska pripremala da udari na Venecuelu, mnogi Kubanci postavljali su pitanje: "Da li smo mi sledeći?“ Nakon razarajućih napada na venecuelanske vojne baze i preciznog hapšenja lidera Nikolasa Madura od strane američkih specijalnih snaga, Kuba se čini kao glavni cilj Trampove administracije.
Madurovo hapšenje predstavlja zemljotres za kubansku komunističku vlast, koja je decenijama zavisila od ogromnih paketa pomoći svog naftom bogatog južnoameričkog saveznika kako bi sama opstala.
Na protestu u subotu ispred američke ambasade u Havani, kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel obećao je da neće dozvoliti da savez Kube i Venecuele padne bez borbe.
"Za Venecuelu, naravno i za Kubu, spremni smo da damo i sopstveni život, ali po visokoj ceni“, izjavio je Dijaz-Kanel.
Kubanci su šokirani time koliko je bilo lako američkoj vojsci da uhvati Madura, bez gubitka američkog osoblja.
"Decenijama su prvo Čavez, pa potom Maduro upozoravali na američku intervenciju. Ali kada se konačno dogodilo, niko nije bio spreman. Venecuelanci su imali milijarde dolara da naoružaju svoju vojsku. Mi nemamo“, rekao je jedan stanovnik Havane.
Tramp: "To nije dobar potez"
Napad na Venecuelu izgleda da je već doneo teške posledice po Kubu, jer je predsednik Donald Tramp u subotu rekao za New York Post: "Znate, mnogi Kubanci su izgubili život sinoć. Branili su Madura. To nije bio dobar potez.“, rekao je Tramp.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Povezane vesti
Kubanska vlada je u objavi na Fejsbuku u nedelju navela da je 32 njena građanina poginulo tokom operacije, zbog čega je Vlada proglasila dvodnevnu žalost.
Madurov unutrašnji krug telohranitelja bili su Kubanci. Strane diplomate stacionirane u Karakasu godinama su govorili da Madurova lična bezbednost govori španski s kubanskim naglaskom i da je Maduro, koji je u mladosti studirao u Havani, često više verovao kubanskim savetnicima nego sopstvenim ljudima.
Sada, hapšenje Madura dovodi u rizik decenijama dug savez koji je Kubu spasio od potpune ekonomske propasti nakon kolapsa njenog bivšeg ekonomskog sponzora, Sovjetskog Saveza.
Godinama su prvo Čavez, a potom Maduro slali na stotine miliona dolara vredne nafte kako bi održavali kubansku vladu, zauzvrat dobijajući mrežu kubanskih obaveštajaca, ekonomskih savetnika i zdravstvenih radnika.
Tanjug/AP/Matias Delacroix
Čavez je, pre smrti od raka 2013. godine, nakon meseci lečenja u kubanskim bolnicama, izjavio da Kuba i Venecuela nisu dve nacije, već "la gran patria", jedna domovina.
Nakon Čavezove smrti, u celoj Kubi je proglašena zvanična žalost. Kuba je tada proglasila Čaveza za najodanijeg saveznika ostrva od kubanske revolucije i dodelila mu kubansko državljanstvo, čineći ga jedinim stranaćem koji je dobio to priznanje još od argentinskog revolucionara Ernesta "Če“ Gevare.
Ali simbiotsko partnerstvo Venecuele i Kube suočava se s neviđenim pritiscima u drugoj Trampovoj administraciji i moglo bi uskoro da dosegne tačku pucanja. Pozivajući se na novu Monroovu doktrinu, Tramp je obećao da neće tolerisati zemlje u Zapadnoj hemisferi čiji interesi i ciljevi su u suprotnosti sa interesima Sjedinjenih Država, prenosi CNN.
Povezane vesti
"Brzi uspeh američkih vojnih operacija za svrgavanje Madura može samo ojačati zagovornike promene režima u Trampovoj administraciji da stave druge latinoameričke zemlje na nišan, počevši od Kube“, rekao je Piter Kornbluh za CNN., koautor knjige "Back Channel to Cuba: The Hidden History of Negotiations Between Washington and Havana"
Povećana ratobornost ne bi mogla doći u lošijem trenutku za Kubance.
Većina ostrva svakodnevno je pogođena dugotrajnim nestancima struje zbog nedostatka goriva i zastarelih elektrana koje sve češće otkazuju. Na svakoj državnoj televizijskoj informativnoj emisiji pojavljuje se zvaničnik da govori o stanju u snabdevanju električnom energijom, kao da prognozira vreme. Nedostatak hrane, preti da gurne milione Kubanaca u propast.
Povezane vesti
Stvarna pretnja vojnom intervencijom mogla bi uskoro da postane realnost, jer bi kraj saveza sa Venecuelom ostavio Kubu najizolovanijom otkako je pao Sovjetski Savez.
AP Photo/Julia Demaree Nikhinson
Za sada nije jasno da li će same pretnje biti dovoljne da nateraju Havanu da popusti pod američkim pritiskom, oslobodi političke zatvorenike i održi višestranačke izbore.
Kolaps političkog sistema na Kubi
Tramp je američki predsednik najviše fokusiran na resurse još od Ajzenhauera. On vidi venecuelansku naftu kao veliki plen. Kada zahteva od zemalja da prestanu da kupuju naftu od Rusije i Irana, a one ga pitaju koju alternativu imaju, voleo bi da može da odgovori: "Daću vam naftu iz Venecuele.“ To je moćno geopolitičko oružje, piše Stiven Kinzer, dugogodišnji dopisnik "Njujork tajmsa“ iz inostranstva.
Kinzer smatra da je motiv sekretara za spoljnu politiku Marka Rubija mnogo neposredniji. On dolazi iz zajednice koja je vođena 65 godina starim snom - svrgavanjem Fidela Kastra. To što je Kastro mrtav nije važno, Rubi i njegova podrška na Floridi i dalje žele da ga unište. Oni vide intervenciju u Venecueli ne zbog same Venecuele, već kao način da preseku životnu liniju Kubi. Rubi se nada da će, bez venecuelanske nafte, kubanski politički sistem konačno kolabirati. To bi obe zemlje pretvorilo u poslušnike ili u krvava bojna polja.
Komentari (0)