Zašto Tramp toliko želi Grenland i šta bi to moglo da znači za Evropu?

Najnovije izjave američkog predsednika o mogućoj aneksiji Grenlanda izazvale su osudu Danske i šire evropske javnosti. Nakon američkog upada u Venecuelu koji je rezultirao hapšenjem predsednika Nikolasa Madura, Tramp je ponovio svoje namere da pripoji Grenland Sjedinjenim Državama. Danska premijerka Mete Frederiksen izdala je do sada najoštrije saopštenje, ističući da njegovi pozivi na prisvajanje ostrva moraju prestati.

Grenland je poluautonomni region Danske, koja je članica NATO-a i Evropske unije. Od povratka na vlast početkom 2025. godine, Tramp je nekoliko puta pozivao na aneksiju Grenlanda, a nakon hapšenja Madura ponovo je javno izneo tu ideju.

"Grenland nam je potreban zbog situacije nacionalne bezbednosti", izjavio je Tramp novinarima u nedelju u avionu Air Force One. "To je toliko strateški važno. Trenutno je Grenland preplavljen ruskim i kineskim brodovima na sve strane. A znate šta je Danska učinila za bezbednost u poslednje vreme? Dodali su još jedne pseće sanke"

Dan ranije, u razgovoru za The Atlantic, Tramp je rekao: "Apsolutno nam treba Grenland. Potreban nam je za odbranu".

Kao odgovor, danska premijerka je izjavila da američke pretnje moraju odmah prestati.

"Apsolutno nema smisla govoriti o tome da SAD treba da preuzmu Grenland. SAD nemaju nikakvo pravo da anektiraju bilo koju od tri zemlje u Danskom kraljevstvu", rekla je Frederiksen u saopštenju u nedelju.

U čemu je caka?

Neposredno pre Božića, Tramp je imenovao specijalnog izaslanika, guvernera Luizijane Džefa Lendrija, da se bavi pitanjem Grenlanda. Lendri je na društvenim mrežama objavio da mu je čast da služi u "volonterskoj poziciji kako bi Grenland postao deo SAD-a".

Tramp redovno navodi interese nacionalne bezbednosti kao razlog za svoje namere prema Grenlandu, koji je strateški lociran u Arktičkom okeanu usred glavnih pomorskih ruta. Najveće ostrvo na svetu geografski pripada Severnoj Americi.

Kako globalno zagrevanje napreduje, otvoriće se više pomorskih ruta kroz Arktik, čineći Grenland još važnijim.

Tanjug/AP/Alex Brandon

SAD imaju odbrambeni sporazum sa Grenlandom od 1951. godine i oko 150 pripadnika osoblja stacioniranih u bazi Pitufik, koja se fokusira na otkrivanje raketa i nadzor svemira.

Prema rečima Ijana Lesera, istaknutog člana nemačkog Maršalovog fonda SAD-a, Vašington već ima bezbednosno uporište koje mu je potrebno na Grenlandu, a namere Trampove administracije gotovo sigurno se više odnose na prirodne resurse.

"Predsednik stavlja veliki naglasak na resurse, mineralne resurse, energetske resurse i komercijalne mogućnosti", rekao je Leser za Euronews. "Čak i ako ove resurse nije lako profitabilno eksploatisati, ne bi me iznenadilo da sada postoji velika zabrinutost".

Kako je Evropa reagovala?

Danska premijerka Mete Frederiksen odbacila je najnovije Trampove komentare u televizijskom obraćanju. "Apsolutno nema nikakvog smisla govoriti o bilo kakvoj potrebi da Sjedinjene Države preuzmu Grenland", rekla je. "Sjedinjene Države nemaju nikakvu pravnu osnovu da anektiraju jednu od tri zemlje Kraljevine Danske".

Premijer Grenlanda, Jens-Frederik Nilsen, izjavio je da je povezivanje pitanja Grenlanda sa vojnom intervencijom u Venecueli nepoštovanje, dok je portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova Paskal Konfavro rekao da se Francuska solidariše sa Danskom.

"Grenland pripada narodu Grenlanda i narodu Danske. Na njima je da odluče šta žele da urade. Granice se ne mogu menjati silom", rekao je Konfavro za francuski nacionalni emiter TF1.

Švedski premijer Ulf Kristeršon je, s druge strane, rekao da njegova zemlja stoji iza Danske. "Samo Danska i Grenland imaju pravo da odlučuju o svojim teritorijama", izjavio je Kristeršon.

EU je više puta prošle godine osudila predloge SAD-a o preuzimanju Grenlanda.

Euronews Srbija

Leser je rekao da iako je nasilna aneksija Grenlanda malo verovatna, ona se ne može definitivno isključiti.

"Ne mislim da je ikada bilo verovatno da će Sjedinjene Države koristiti silu na Grenlandu, ali očigledno, gledajući iskustvo u Venecueli, mnogi će razumljivo zaključiti da predsednika u nekom smislu treba shvatiti ozbiljno," rekao je.

Dodao je da bi pritisak mogao dovesti do ustupaka Danske kako bi se SAD-u omogućio veći pristup teritoriji.

"To možda neće imati oblik vojne intervencije, ali bi moglo biti raznih vrsta komercijalnog, diplomatskog i ekonomskog pritiska usmerenog na to da Sjedinjene Države dobiju dobar dogovor na Grenlandu"

Šta Evropljani mogu da učine?

Dok je danska vlada u kriznom režimu i insistira da teritorija nije na prodaju, Leser kaže da Danska i Evropa takođe imaju neke karte u rukavu.

"Mislim da je mnogo toga na stolu jer se čini da američka administracija daje primat ekonomskim i komercijalnim pitanjima. Mislim da postoji mogućnost za sklapanje paket-dogovora preko Atlantika u kojem su mnoge stvari u igri", rekao je Leser.

Mads Claus Rasmussen / AFP / Profimedia

EU ima dva nedostatka u svakom pokušaju trgovine: prvo, ciljevi američkog predsednika nisu potpuno jasni, i drugo, EU se kreće znatno sporije od Trampove administracije.

"Nije da Evropska unija ili NATO nisu sposobni da odgovore na ove izazove, ali tempo na ovoj strani Atlantika je mnogo sporiji nego u Vašingtonu," rekao je Leser.

Da li bi spor oko Grenlanda mogao loše da utiče na NATO?

U svojoj noćašnjoj reakciji na najnovije Trampove komentare, Frederiksen je podsetila da je, kao članica NATO-a, Danska pokrivena garancijom kolektivne bezbednosti Alijanse.

"Stoga snažno pozivam Sjedinjene Države da prestanu sa pretnjama istorijski bliskom savezniku, i protiv druge zemlje i drugog naroda koji su vrlo jasno izjavili da nisu na prodaju", rekla je.

Tenzije i neprijateljstva nisu bez presedana među saveznicima NATO-a: Grčka i Turska, na primer, imale su veoma napete razmene u prošlosti. Ali ovog puta, članice u sukobu mogle bi uključivati garanta evropske bezbednosti i jednu od nacija koja je navodno obavezna da pomogne i zaštiti.

Antonia Sehlstedt/Swedish Armed Forces/TT via AP, File

"Ovo je očigledno na vrlo osnovnom nivou korozivno za koheziju unutar saveza", rekao je Leser. "Postoji pretpostavka da se saveznici jednostavno ne ponašaju na ovaj način"

Dodao je da su pretnje izuzetno destruktivne za transatlantski bezbednosni odnos koji je već u opasnosti.

"Bilo šta što bi prevazišlo vrstu retorike koju smo već videli oko Grenlanda izazvalo bi pravu krizu unutar Alijanse".