"Tramp želi da ostane upamćen po širenju teritorije SAD": Grenland kao test odnosa SAD i NATO saveznika
Komentari17/01/2026
-10:07
Dok svet prati tenzije oko Irana, NATO saveznici su u sukobu oko Grenlanda. Američki predsednik Donald Tramp ne odustaje od ove teritorije, a iako se razgovori nastavljaju, zasad oni nisu doneli razrešenje. Tramp je čak izjavio da bi mogao da uvede carine zemljama koje ne podrže njegov plan da Sjedinjene Američke Države preuzmu kontrolu nad Grenlandom.
"Mogu da uvedem carine ako zemlje ne podrže (plan za) Grenland, jer nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti", rekao je Tramp na događaju u Beloj kući, preneo je NBC news.
Danska, u sklopu koje se Grenland nalazi, odbila je američke pozive da se Grenland preda SAD.
Gostujući u emisiji Euronews Svet, a govoreći o tome da li može da se zamisli uopšte vojna operacija na Grenland, Aleksa Filipović, naučni saradnik Instituta za evropske studije kaže da ne veruje da će to biti vojna operacija.
"Nikome nije u interesu da to bude otvoreni vojni sukob između saveznika. To bi značilo apsolutno kraj NATO i zapadnog savezništva. To ne verujem da Vašington uopšte to želi. Ovo je na neki način disciplinovanje samo evropskih elita sa jedne strane, objašnjavanja pozicija SAD u jednom sada već nastupajućem novom svetskom poretku, tj. multipolarnom svetskom poretku", rekao je on.
Euronews
I Bogdan Stojanović, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kaže da to ne bi bila operacija širokog obima.
"To bi možda bila neka intervencija ili neki ograničeni udari. Mislim, u teoriji, ovo je apsurdno. Apsurdno o čemu pričamo, možemo da parafraziramo Kisindžera i njegovu izjavu iz 1962. godine, kada je rekao da je vrlo opasno biti američki neprijatelj, ali još opasnije biti američki prijatelj. Deluje mi da se to sada ostvaruje, jer ovo ponašanje i ova retorika visokih zvaničnika i SAD i te kako je neprijateljski usmerena prema saveznicima. Mi možemo da govorimo o vrlo ozbiljnim reperkusijama, ne samo što se tiče Grenlanda. Mi govorimo o kraju NATO. Mi govorimo i o tome da se otvara Pandorina kutija možda za neke nove situacije, za to da možda Kina uđe na Tajvan, da svaka država radi, ako je jača, ono što želi da radi, a da međunarodno pravo bude samo jedna mala fusnota", rekao je on.
Povezane vesti
Kada je reč o slanju vojnika na Grenland iz nekoliko evropskih zemalja, Stojanović kaže da Evropa mora da pokaže da i dalje postoji neka vrsta ozbiljnosti, iako naravno gubi primat, iako to ide silaznom putanjom.
"U političkom smislu je možemo reći mrav, a u vojnom smislu je patuljak. Ili možemo i obrnuto. Znači da možemo sad diskutovati da li je u političkom više izgubila ili u vojnom. Dakle, govoriti o nekom otporu, ukoliko bi se SAD zaista odlučile za neku vrstu intervencije, mislim da je apsurdno i mislim da se to ne bi desilo, svakako", rekao je on.
"Posedovati" Grenland
Zašto Tramp kaže da SAD moraju da "poseduju" Grenland? Filipović ističe da to nije nešto što je samo njemu važno, već da je to sve deo strategije američkog establišmenta.
"Zato ozbiljne države, velike sile poput Amerike, Rusije, Kine, oni razmišljaju u kategorijama 50, 100, 200 godina unapred. Dakle, jasno je da će i klimatske promene usloviti veću dostupnost resursima, otapanje leda u arktičkim morima, dakle, mogućnost veće eksploatacije severnog morskog puta i jednostavno, Amerika želi sad, dok je vreme, kad je procenjeno da je Evropa oslabljena, da su političke elite, koje su više bile vezane zapravo za Klinton-Bajden ideološki jedan klan, pre nego za Trampove saradnike, da su oni i te kako oslabljeni i da je sad trenutak da Amerika ostvari svoje strateške interese. Dakle, to je apsolutno konzistentno sa interesima velikih država i jednostavno, Amerika radi ono što bi bilo koja država i zemlja uradila", rekao je Filipović.
Kako je dodao, sad Trump to da ne uradi, neko će drugi uraditi za 10, 20, 30 godina - "ko bude sedeo u Beloj kući".
Euronews
Na pitanje da li je najbezbolnija opcija nezavisnost Grenlanda, ali sa Amerikom kao sponzorom, Filipović kaže da to znači da niste apsolutno nezavisni.
"Dakle, pre ili kasnije Amerika će uspostaviti svoju kontrolu nad Grenlandom. Sad, da li će to na kraju biti neki finansijski dogovor, jer ne treba zaboraviti da više od 50 odsto budžeta Grenlanda zapravo subvencioniše Danska. Dakle, Danci bi voleli da budu nezavisni, ali onda ostaju bez prihoda, tj. dohotka, i ceo njihov sistem državnog blagostanja bio bi ugrožen. Dakle, vi kada gledate ankete, sa jedne strane, da, stanovnici Grenlanda bi voleli da budu nezavisni, ali ne po cenu da izgube svoj životni standard koji imaju", rekao je Filipović.
Povezane vesti
Stojanović kaže da govoriti o nekom suverenitetu Danske nad Grenlandom - "to postoji samo na papiru".
"Mislim, ako govorimo o suverenosti, vrlo upitno da li je Nemačka danas suverena, a kamo li neki Grenland, ukoliko bi formalno bio nezavisan. Amerikanci imaju potpuno odrešene ruke i što se tiče investicija, istraživanja, svega. Mislim da to opet ima veze, ne smemo isključiti lično u politici. Mislim da Tramp želi da ostane zapamćen u istoriji kao čovek koji je proširio američku teritoriju. I to je sve u skladu sa njegovom teorijom Make America Great Again. Takođe, geografski Grenland pripada Severnoj Americi. Znači, geografski, a to je opet u skladu sa ovim povratkom Monroove doktrine. Sve više se u nauci o međunarodnim odnosima govori o Donroovoj doktrini. Znači, to je simbioza Donald, reči Donald i Monro. Znači, to je jedna vrsta agresivne Monroove doktrine. Tako da, zašto oni žele da ga posedu i formalno, mislim da su odgovori već tu", rekao je on.
Kompletno gostovanje Alekse Filipovića i Bogdana Stojanovića pogledajte u videu na početku teksta. Ispod možete pogledati i Kocku o ovoj temi.
Povezane vesti
Komentari (0)