Pregovori SAD i Irana u Omanu o nuklearnom programu: Zbog čega Amerikanci pozicioniraju snage na Bliskom istoku

Završeni su pregovori predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Omanu o iranskom nuklearnom programu i ministar spoljnih poslova Irana, Abas Arakči je rekao da su razgovori bili dobar početak, da će se nastaviti, ali obim tema o kojima se razgovaralo još nije potpuno jasan. 

Još uvek nema konkretnih detalja. Međutim, ono što je do sada poznato, pripreme sastanka američke i iranske delegacije tekle su veoma mučno.

Najpre je bilo neslaganje oko odabira lokacije sastanka. Iako je prvobitno još tokom ove nedelje dogovoreno da se američke i iranske diplomate sastanu u Turskoj, na zahtev Teherana lokacija je pomerana, pa je na kraju izabran Oman, odnosno njegova prestonica Maskat.

Nesuglasice su zabeležene i kada je reč o temama razgovora. Iranska delegacija insistirala je da razgovori budu ograničeni isključivo na pitanje nuklearnog programa, dok s druge strane američka delegacija tražila znatno širu agendu koja bi osim nuklearnog programa uključivala i iranske proksije u regionu poput Hezbolaha, poput Huta i poput proiranskih šiitskih milicija u Iraku.  

Zatim na stolu je trebalo da se nađe i tema vezana za iranski balistički potencijal, odnosno njihove balističke rakete, a takođe Amerikanci su insistirali i na ovim unutrašnjim previranjima u Iranu, odnosno antivladinim protestima u kojima je prema proceni određenih organizacija za zaštitu ljudskih prava ubijeno više hiljade ljudi. 

Jedine zvanične informacije o pregovorima mogli smo da učitamo upravo iz izjave iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija koji je rekao da razgovori predstavljaju kako ka dobar po i da su bili isključivo nuklearne prirode tako je oglasio se i omanski diplomatije koji je posredovao u razgovorima Badr al-Busaidi koji je rekao da su razgovori bili korisni za razjašnjenje iranskog i američkog razmišljanja. Međutim, ono što je zanimljivo, američka delegacija se još uvek nije oglasila.

Euronews Srbija

Izvesno je da ovi najnoviji pregovori iz Irana ne predstavljaju nastavak prošlogodišnjih koji su, kao što znamo, prekinuti 12-dnevnim ratom između Izraela i Irana u junu 2025. godine. Oni tvrde da američko-iranski pregovori su nakon tog događaja praktično resetovani i da ponovo kreću sa polazne tačke što smo, između ostalog, i mogli da vidimo u izjavi pomenutog iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakačija.

Neki od analitičara su također veoma pesimistični. Oni smatraju da neće biti nikakvog napretka, već da ovi pregovori predstavljaju samo predah za obe strane do trenutka izbijanja sukoba, a kao što smo mogli da vidimo, američke snage uveliko gomilaju svoje prisustvo na Bliskom istoku, a takođe retorika američkog predsednika Donalda Trampa se zaoštrava kako vreme odmiče. 

Šta znači pozicioniranje Amerikanac na Bliskom istoku

Sjedinjene Američke Države su krajem januara povećale vojno prisustvo na Bliskom istoku. Američka mornarica raspoređena na Crvenom moru, na Arabijskom moru, na Ormuškom tesnacu i u Persijskom zalivu. Što se tiče Ormuškog tesnaca, to je posebno interesantno, jer u junu prošle godine američke bezbednosne službe su otkrile da iranska vojska utovarila morske mine na brodove s ciljem da blokira pomenuti tesnac. Mine na kraju nisu postavljene, ali nije razjašnjeno da li je Iran odustao od ove namere. 

Takođe, osim mornarice, u najviši stepen pripravnosti stavljene su i izviđačke letelice stacionirane u zalivskim zemljama poput Katara, Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije. Reč je o velikim izviđačkim avionima RC-135 i Posejdon. Takođe u ovom regionu, u cilju zaštite svojih baza, Pentagon je rasporedio i sisteme protivvazdušne odbrane THAAD i Patriot, pogotovo oko vazdušne baze Al Udeid u Kataru koja je najveća američka baza na Bliskom istoku. Takođe, glavnina američke mornarice locirana je upravo na Arabijskom moru i nju čine, kao što su mogli da čujemo, nosač aviona Abraham Lincoln i razarači Frank Peterson, Michael Murphy i Spruens.

Euronews Srbija

A nosač aviona Abraham Lincoln je privukao najviše pažnje svetskih medija. Njegovo putovanje od Južnog kineskog mora do Bliskog istoka trajalo je desetak dana. Na njegovoj pisti u ovom trenutku nalaze se borbeni avioni F-35, F-18 Super Hornet, zatim letelice za elektronsko ratovanje EA-18, kao i mornarički helikopteri MH-60 Seahawk. Takođe treba napomenuti da američki razarači raspoređeni ne samo u Ormuškom moreuzu već i na Crvenom moru i u Arabijskom moru predstavljaju značajan udarni potencijal američke vojske jer su naoružani krstarećim raketama Tomahavk koji imaju domet više od hiljadu kilometara. 

Takođe, ono što je praksa američke ratne mornarice. Njene udarne grupe neretko čine i podmornice sa navođenim projektilima, a prema dostupnim informacijama u regiji Bliskog istoka u ovom trenutku nalaze se četiri podmornice klase Ohajo naoružane krstarećim raketama koje mogu da ponesu i do 150 ovakvih raketa.