"Najveća ekonomija ikada" - poručio je Tramp u obraćanju, a šta zapravo kažu brojke
Komentari
25/02/2026
-19:25
Predsednik Donald Tramp tokom najdužeg obraćanja o stanju nacije ikada, koje je trajalo gotovo sat i 50 minuta, pohvalno je govorio o svojim dostignućima i branio svoje politike, izazivajući i ovacije i uzvike negodovanja među prisutnima u Kongresu.
Tramp je započeo govor optimistično, tvrdeći da su Sjedinjene Države "veće, bolje, bogatije i jače nego ikada pre" i da njegova administracija ostvaruje istorijski uspeh. U obraćanju se založio za oštriju imigracionu politiku i branio tarife koje je Vrhovni sud nedavno odbacio, najavljujući da će nastaviti da primenjuje "alternativne" zakone za nametanje uvoznih taksi.
Tramp je retko skrenuo pažnju na suprotstavljenost demokrata, koji su često negodovali tokom govora, nazivajući ih "ludima" i optužujući ih da "uništavaju našu zemlju".
Iako je Tramp istakao "najveću ekonomiju ikada", podaci prikazuju složeniju sliku, piše Euronews. Najnoviji zvanični presek stanja američke ekonomije objavljen je prošlog petka, istog dana kada je Vrhovni sud oborio većinu Trampovih carina.
Biro za ekonomsku analizu (BEA) odmah je ukazao na važnu napomenu: obustava rada savezne vlade u oktobru i novembru 2025. godine, najduža u istoriji SAD, samostalno je umanjila rast u četvrtom kvartalu za procenjenih jedan odsto. Nešto više od pola sata pre objavljivanja podataka BEA, predsednik Tramp se oglasio na društvenoj mreži Truth Social, tvrdeći da je negativan efekat blokade bio dvostruko veći od procenjenog: "Demokratska blokada koštala je SAD najmanje dva procentna poena BDP-a. Nema više blokada".
Tanjug/AP/Alex Brandon
Model za prognozu rasta GDPNow Federalnih rezervi Atlante procenjuje da bi rast u prvom kvartalu 2026. mogao iznositi 3,1 odsto, sugerišući da se ekonomija oporavlja kako slabe posledice blokade.
Otpornа godina, ali ne i izuzetna
Prema podacima Biroa za statistiku rada (BLS), rast američkog tržišta rada prošle godine bio je primetno slab. Tokom 2025. ekonomija je u proseku mesečno otvarala svega 15.000 novih radnih mesta van poljoprivrede, u poređenju sa 168.000 mesečno godinu dana ranije.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Povezane vesti
Revidirani podaci BLS-a, zajedno sa izveštajem o zapošljavanju za januar 2026. objavljenim ovog meseca, uklonili su ukupno 862.000 radnih mesta koja su ranije bila pripisana periodu do marta 2025. Ipak, januar je doneo i svetliju stranu: otvoreno je 130.000 novih radnih mesta, što je znatno više od očekivanih 55.000 i najbolji mesečni rezultat od decembra 2024. godine. Ukupna stopa nezaposlenosti blago je pala na 4,3 odsto.
Na mreži Truth Social, predsednik Tramp je objavio: "Fantastični brojevi o radnim mestima, mnogo bolji od očekivanja" – i po standardima godine u kojoj je tržište rada praktično stalo, januarski rezultati zaista su ohrabrujući.
BLS je potvrdio da je od vrhunca federalnog zapošljavanja u oktobru 2024. godine, broj zaposlenih u vladi smanjen za 327.000 radnih mesta, odnosno 10,9 odsto. Samo u januaru 2026. još 34.000 federalnih zaposlenih napustilo je državnu službu, nakon što su u 2025. godini prihvatili odložene ponude za otkaz. Ovo je rezultat svesnih napora aktuelne administracije da smanji broj federalnih radnih mesta.
Tramp je više puta isticao: "Ne osećam se loše, jer sada dobijaju poslove u privatnom sektoru i ponekad zarađuju dvostruko ili trostruko više." Ipak, dosadašnji podaci o zapošljavanju ne potvrđuju ovu tvrdnju, piše portal.
Zemljotres carina
Senku na obraćanje baca i odluka Vrhovnog suda o prošlog petka kojom su poništavane Trampove carine. Presuda je ukinula uvozne poreze koji su do decembra 2025. godine po zvaničnim podacima administracije doneli procenjenih 129 milijardi dolara (109 milijardi evra) prihoda po IEEPA propisima.
Pitanje da li uvoznici imaju pravo na povraćaj sredstava i dalje nije rešeno. Ministar finansija Skot Besent naveo je tokom vikenda da bi povraćaji zahtevali odluku sudova i da Trampova administracija neće delovati unilateralno.
Samo nekoliko sati nakon presude, predsednik Tramp se pozvao na Sekciju 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, retko korišćenu odredbu, kako bi nametnuo carinu od 10 odsto na uvoz iz svih zemalja. Sledećeg dana, iznos je povećan na maksimalnih 15 odsto. Carina stupa na snagu u utorak po stopi od 10 odsto i važiće 150 dana, do 24. jula 2026, pre nego što bude potrebna saglasnost Kongresa da ostane na snazi. Duga lista izuzetaka obuhvata energente, kritične minerale, farmaceutske proizvode, putnička vozila, knjige i poljoprivredne proizvode, uključujući govedinu i paradajz.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Povezane vesti
Kako prenosi portal, Američki istraživački institut za međunarodne odnose (Council on Foreign Relations) naveo je da, bez IEEPA carina, potrošači sada suočavaju sa prosečnom efektivnom stopom carine od 9,1 odsto, što je najviše još od 1946. godine, ako se isključi prošla godina.
Pravni stručnjaci očekuju da će Trampov potez pozivanja na Sekciju 122 takođe biti predmet sudskih izazova, jer je zakon prvobitno predviđen za kratkoročne "vanredne situacije u platnom bilansu", a ne kao širok instrument trgovinske politike.
Anketa Associated Pressa, sprovedena ovog meseca u saradnji sa NORC pri Univerzitetu u Čikagu, pokazuje da samo 39 odsto Amerikanaca odobrava trenutni način na koji predsednik Tramp vodi ekonomiju, dok se 59 odsto ispitanika ne slaže sa njegovim potezima, što je oštar obrt u odnosu na političku prednost koju je imao pred izbore 2024.
Šta kažu brojke?
CNN je naveo pregled nekoliko, kako su naveli netačnih ili obmanjujućih tvrdnji iz Trampovog obraćanja. Mnoge od njih su odavno demantovane i poznate sa njegovih mitinga, intervjua i društvenih mreža, uključujući tvrdnje o pravednosti američkih izbora, "okončanju ratova koji nikada nisu trajali” i izmišljenu cifru od 18 triliona dolara ulaganja u SAD tokom protekle godine".
Najčešće netačne tvrdnje odnosile su se na ekonomiju: Tramp je preuveličao performanse ekonomije, inflaciju koju je nasledio od Bajdenove administracije, cene benzina i dva puta tvrdio da strane zemlje plaćaju carine koje zapravo snose američki uvoznici.
Investicije: Tramp je tvrdio da je obezbedio 18 triliona dolara ulaganja u SAD. Bela kuća navodi "9,7 triliona" za "glavna najavljena ulaganja", dok CNN analiza pokazuje da se tu računaju nejasna obećanja, bilateralna trgovina i ekonomska razmena, a ne stvarna ulaganja.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Cene benzina: Tramp je rekao da su cene ispod 2,30 dolara po galonu, pa i 1,85 u Ajovi. Prosečne cene u utorak bile su 2,95 dolara po galonu, a u Ajovi 2,57. Samo mali broj pumpi prodavao je benzin ispod dva dolara.
Inflacija: Tvrdio je da je nasledio rekordnu inflaciju i da je Bajden odgovoran za "najgoru inflaciju u istoriji". Inflacija u januaru 2026. iznosila je 2,4 odsto, dok je najviša 40-godišnja stopa bila 9,1 odsto u junu 2022.
Stanje ekonomije: Tvrdio je da je nasledio “stagnirajuću ekonomiju” i da je sada "grmi". Ekonomija je porasla 2,2 odsto u 2025, što je manje nego bilo koja godina Bajdenovog mandata, dok je nezaposlenost porasla sa četiri na 4,3 odsto.
Carine: Tvrdio je da strane zemlje plaćaju njegove carine, dok stvarno američki uvoznici snose skoro ceo teret (~90%), prenosi CNN.
Poreske olakšice: Tvrdio je da je doneo najveće poreske rezove u istoriji SAD. Paket od 4,8 triliona dolara (1,3 odsto BDP-a tokom decenije) nije najveći: sedmi je po udelu BDP-a od 1918, dok je najveći paket Ronalda Reagana iz 1981. iznosio 2,9 odsto BDP-a.
Komentari (0)