Noći sudbine, munafici i šehidska smrt heroja: Šiitski praznici tokom Ramazana čija simbolika može da raspiri sukob

Dok se islamski svet fokusira na Ramazan kao vreme posta, molitve i duhovnog sagledavanja samoga sebe, trenutni sukob između Irana sa jedne i Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa druge strane, baca novo svetlo na pitanje da li verski kalendar može uticati na vojne odluke. Sukob traje sedam dana i u punom je jeku. Primeri iz istorije govore da su verske vođe koristili kalendar u svrhu podizanja morala pred vojne operacije. U šiitskom Iranu, danas, postoji pregršt simbola i važnih datuma tokom Ramazana koji mogu da budu iskorišćeni za jačanje narativa, unutrašnju mobilizaciju i homogenizaciju stanovništva.

Ramazan 2026. je počeo 18. februara i traje do 19. marta. Nakon američko-izraelskog napada na Teheran u jutro 28. februara, 10. dana Ramazana, Iran je izvršio napade na američke baze, ali i druge objekte u nekoliko zemalja, uključujući arapske države u Persijskom zalivu, na Arapskom poluostrvu, Tursku i Azerbejdžan.

Sve zemlje, u kojima je Iran napao američke baze u svojoj odmazdi, su većinski sunitske, osim Azerbejdžana, koji je većinski šiitska zemlja, sa turkijskim stanovništvom, koje se često opisuje kao "sekularno", pa stoga teško može da se govori o značajnoj komponenti "religijski motivisanog" napada. Osim toga, napadnute su i američke baze u šiitskom Bahreinu.

S druge strane, šiitski velikodostojnici u Iranu, arapske sunitske zemlje i Tursku nazivaju "munaficima", tj. licemerima, dvoličnjacima - onima koji se lažno predstavljaju kao muslimani, a u srcu kriju "kufr" (neverovanje) i rade protiv muslimana. Munaficima je posvećena cela jedna sura časnog Kur'ana, koja i nosi naziv "Munafiqun".

U suri En-Nisa časnog Kur'ana munafici su osuđeni na večnu propasti, i u 145. stihu se kaže da će "licemeri, zaista, biti u samom dnu Vatre (Pakla)".

Imam Ali ibn Abi Talib – simbol mučeništva i pravde

Nasuprot munaficima, u srcu šiitske tradicije stoji figura imama Alija ibn Abi Taliba, čija smrt se obeležava 21. ramazana, što ove godine pada 10. marta po Gregorijanskom kalendaru. Ali je bio rođak i zet proroka Muhameda, rođen oko 600. godine u Meki.

Njegov život je obeležila borba za pravdu i milosrđe. Njemu su munafici, licemeri, zbog njegove pravednosti, kako objašnjavaju šiitski učenjaci, naneli mnogo zla.

Bio je među prvim muslimanima, učestvovao u ključnim bitkama kao što su Bedr, Uhud i Hendek, i postao četvrti halifa 656. godine. Za šiite, on je prvi imam, predstavnik apsolutne pravde i borbe protiv tiranije.

Tanjug/AP/Office of the Iranian Supreme Leader

Njegova vladavina bila je obeležena unutrašnjim sukobima, a smrt je došla 21. ramazana 40. hidžretske godine. Tokom molitve u Velikoj džamiji u Kufi, napao ga je haridžitski atentator Ibn Muljam otrovanim mačem. Ali je preživeo dva dana, a njegove poslednje reči, prema šiitskim izvorima, bile su poziv na pravdu i milosrđe.

Ovaj dan je za šiite vreme duboke žalosti i sećanja na nepravdu. U iranskom narativu, Alijeva smrt se tumači kao žrtva zbog odbijanja kompromisa sa zlom, što se danas povezuje sa otporom prema spoljnim neprijateljima poput Izraela i SAD.

Prema izveštajima iz državnih medija Irana, koje prati BBC Persian, propovedi tokom ovog perioda često ističu ovu temu, pozivajući na jedinstvo protiv "nepravde".

Paralela imama Alija sa Hamneijem – mučenik u očima javnosti?

Takođe, nije beznačajno ni to da šiiti u Iranu ove godine tokom Ramazana obeležavaju 40 dana žalosti zbog ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Prema analizama stručnjaka poput dr. Vali Nasra sa Džons Hopkins univerziteta, postoji škola mišljenja koja kaže da će Hamneijeva smrt biti predstavljena kao moderna paralela sa sudbinom imama Alija.

Obojica nose ime Ali, i obojica su, u iranskoj retorici, žrtve "izdajnika i spoljnih sila". CSIS u Vašingtonu navodi da ova simbolika može pojačati unutrašnju mobilizaciju, gde se Hamnei vidi kao mučenik čija smrt zahteva osvetu.

Adil Hussain Bhat / Polaris / Profimedia

"Mučeništvo u šiizmu jača pokret više nego pobeda", kaže se u njihovom izveštaju.

Dr. Ali Alfoneh, istraživač IRGC-a, u intervjuu za Al-Monitor ističe da Hamneijeva smrt može izazvati "talas radikalizacije" sličan onom iz 1979. godine. Brookings Institution upozorava da bi ova paralela mogla da dovede do eskalacije, ali ovo ostaje spekulacija zasnovana na istorijskim obrascima.

Bitka kod Bedra - prva velika bitka muslimana

Ratnička istorija muslimana, tj. radikalizacija religijskog pokreta, svoje ratničko otelotvorenje je dobila 17. ramazana 2. godine po Hidžri na lokaciji Badr (Bedr), koja se nalazi 130-150 kilomatera jugozapadno od Medine u današnjoj Saudijskoj Arabiji.

Bitka kod Bedra predstavlja prvu veliku bitku u istoriji islama i jedan od najznačajnijih događaja u ranom periodu muslimanske zajednice.

Tanjug AP/Inmar Khalil

U Kur'anu se naziva "Yawm al-Furqan" (Dan razlikovanja / Dan kriterijuma / Dan odluke), jer je to bio trenutak kada se napravila jasna razlika između istine i laži, vere i neverovanja. Ovo je jedina bitka koja je izričito imenovana u Kur'anu (sure Al-Anfal i Al-i Imran).

Ovogodišnji spomen na ovu prvu bitku koju je lično vodio prorok Muhamed, proslavlja se 6. marta.

Noći sudbine/moći – vreme božanske odluke

Nakon proslave bitke kod Bedra, dolaze "noći sudbine/moći" sa fokusom na Laylat al-Qadr. One padaju u poslednjih deset dana Ramazana, sa fokusom na 19., 21. i 23. noć (od 8. do 16. marta).

Prema suri Al-Qadr u časnom Kur'anu, 16. marta je noć koja je "bolja od hiljadu meseci", "noć moći", kada anđeli silaze i Bog određuje sudbinu sveta. Vernici tada bdiju u molitvi.

Tanjug AP/Inmar Khalil

Izraelski institut za nacionalnu bezbednost (INSS) upozorava da radikalni elementi u IRGC-u mogu videti ove noći kao priliku za akcije sa "božanskom legitimacijom".

"Psihološka barijera nestaje kada se akcija vidi kao deo zapisane sudbine", kaže se u njihovoj studiji.

Dan Kudsa i prethodna iskustva velikih bitaka tokom svetog meseca Ramazana

Naposletku, Dan Kudsa (Jerusalima), poslednji petak meseca Ramazana (13. marta 2026.), ustanovljen je 1979. od strane Homeinija kao dan solidarnosti sa Palestinom i protiv Izraela.

Ove godine pada nakon žalosti za Alijem i usred Noći sudbine. Svake godine do sada u Iranu su se na taj dan dešavale masovne demonstracije.

SOPA Images / Sipa USA / Profimedia

Na kraju, direktni dokazi o poklapanju verskih datuma sa akcijama mogu se pronaći u vreme rata Irana i Iraka (1980-1988). Operacija Ramazan (jul 1982) lansirana je tokom Ramazana, sa preko 180.000 vojnika u napadu na Basru – što je jedna od najvećih kopnenih bitaka od Drugog svetskog rata.

Nazvana po svetom mesecu, operacija je uključivala "ljudske talase" i rezultirala desetinama hiljada mrtvih. Iran je odbacio iračko primirje tokom Ramazana, a lansirao je ofanzive poput Ramazan Mubarek 1988.

Prema knjizi "Najduži rat" Dilipa Hiroa, Iran je tokom celog rata koristio versku retoriku za mobilizaciju. Istorija pokazuje i da sveti mesec Ramazan nije sprečavao ratove – Egipat i Sirija su napali Izrael 1973. tokom Ramazana.