Blokada Ormuskog moreuza i zaplena tankera: Zašto pregovori u Islamabadu tapkaju u mestu?
Komentari
21/04/2026
-23:31
Sklapanje krhkog primirja u Libanu samo je na kratko otklonilo brige međunarodne zajednice da će doći do trajnog mira na Bliskom istoku, čime bi se otklonile pretnje koje vrebaju svetsku ekonomiju u slučaju nastavka sukoba. Osim problema sa obogaćenim uranijumom i drugih važnih tema, pregovori između SAD I Irana pokazali su da je važno pitanje u njima uspostavljanje mira u južnom Libanu, gde ratuju Izrael i Hezbolah.
Situacija na terenu, kao i navodi iz diplomatskih krugova i inostrane štampe pokazuju da je budućnost druge runde pregovora u Islamabadu neizvesna. Naime, iransko rukovodstvo je otputovalo u prestonicu Pakistana radi razgovora o predlogu američke strane, nakon čega je odlučilo da odustane od daljih razgovora. Čak su delegaciju morali da otprate pakistanski lovci u strahu da Izrael može izvršiti napad tokom povratka u Teheran.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaei je u svojoj izjavi odbacio bilo kakvu mogućnost da njegova država pristane na ultimatume ili rokove od američke strane, uz upozorenje da će odlučno odgovoriti u slučaju nastavka sukoba. Takođe su demantovani navodi Donalda Trampa da će biti prebačene zalihe obogaćenog uranijuma iz Irana, kako je to pomenuo američki predsednik.
Ono što brine mnoge analitičare jeste to što nema susreta delegacija u Islamabadu, gde je samostalno otputovao avion američke vlade, verovatno kako bi se upoznao sa stavovima koje je prethodnog dana iznelo iransko rukovodstvo. Deluje da zvanični Teheran ispred pregovarača iz Vašingtona sada iznosi još jedan zahtev, uklanjanje blokade Ormuskog moreuza kako bi se pregovori nastavili.
Stanje na terenu komplikuju brojni navodi o netrpeljivostima između dve strane. Pre svega, ispred delegacije SAD i Irana sada stoji pitanje zaplene iranskog teretnog od strane američke mornarice jer je pokušao da probije blokadu moreuza. Tanker sa naftom je plovio ka luci Bandar Abas, kada je upozoren da ne saobraća u tom pravcu, a nakon odbijanja posade da to učini sa američke strane je otvorena vatra na njegove pripadnike i brod je zaplenjen.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Za to vreme se vrše ubrzane vojne pripreme i gomilanje vojnog materijala od strane američke vojske. Kako to pokazuju analize na telegram kanalima koji prate kretnju vojnih transportnih aviona, od 15 do 20 aviona C-17 namenjenih za transport svakodnevno sleće u američke baze u Kataru, Jordanu, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji. To samo govori da SAD još uvek ne sklanjaju ratnu opciju sa stola.
Uz to, nosač aviona USS Džorž Buš je uplovio u Indijski okean i očekuje se da kroz par dana doplovi do regije odakle će biti u mogućnosti da operativno deluje. Ono što može da zabrine brojne visoke zvaničnike u svetu da će doći do ponovnog sudara, jesu satelitski snimci američko-britanske baze Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Oni govore da je obnovljen broj bombardera B-52 i tankera KC-135 za dopunu govora, što može da znači da ponovni početak rata nije daleko.
Povezane vesti
Da stvari ne idu u dobrom pravcu svedoči i izjava Netanjahua nakon sastanka sa premijerom Argentine Havijerom Mileijem, koja aludira na moguću obnovu sukoba. Naime, suština njegovog obraćanja svodi se na poruku da je situacija neizvesna i da sukob nije završen, jer „ko zna šta će sutra i prekosutra doneti“, ali da je izvesno da će Izrael i SAD „ostvariti svoje ciljeve“.
Delovanje Izraela takođe ide u smeru dalje konfrontacije. Vojne snage su formirale „Prednju odbrambenu liniju“ (Forward Defebse Line) u južnom Libanu u koja je široka oko 15 km u proseku. Kako je saopštio IDF u svojoj objavi, u toj zoni operiše pet divizija zajedno sa izraelskom mornaricom koja je preuzela kontrolu nad gasnim poljima u libanskim teritorijalnim vodama. Primirje sa Hezbolahom je mnogo puta prekršeno sa obe strane, tako da se postavlja pitanje da li ono uopšte i postoji?
Takođe, IFD je u toku završne faze operacija u južnom Libanu porušio sve mostove preko reke Litani kako bi onemogućio povratak civila koji su raseljeni od početka rata. Pošto se očekuje nastavak operacija, upućen je poziv 20. aprila svim ljudima koji su izbegli na sever i istok zemlje da se ne vraćaju na jug i ostanu van zone koju kontroliše Izrael.
Nakon zahteva za razoružanjem Hamasa, koji je izraelska vlada uputila prilikom razgovora u Kairu uz posredovanje Katara i Egipta, kao i odbijanja palestinske militantne grupe da to učini, situacija u Gazi se komplikuje. Ovi pregovori odvijali su se paralelno sa razgovorima oko Libana, ali je fokus svetske javnosti bio na pitanju mira sa Hezbolahom. Kako to pokazuju informacije sa terena, palestinske frakcije koje održavaju blisku vezu sa Tel Avivom počele su napade na položaje Hamasa u Kan Junisu, što može narušiti mir u toj oblasti.
Sve ove činjenice veoma brinu zainteresovane strane i svetsku javnost. One pokazuju da je moguć nastavak sukoba koji bi mogao dodatno da optereti svetsku ekonomiju, utiče na porast nezadovoljstva protiv mnogih vlada u svetu, izazove nestašice hrane i energenata, kao i da pokrene talas protesta i siromaštva.
Komentari (0)