"Mračno, baš kao i naša budućnost": Da li je napad na iransku rafineriju srušio poslednje barijere humanitarnog prava?
Komentari
10/03/2026
-15:51
Gusti crni dim nadvio se nad iranskom prestonicom, zaklanjajući sunce i pretvarajući dan u noć, dok su se stanovnici Teherana ovog vikenda probudili u atmosferi koju mnogi opisuju kao "apokaliptičnu". Nakon noći ispunjene izraelskim vazdušnim udarima na ključna naftna skladišta i rafinerije, grad od deset miliona ljudi suočava se sa teškim ekološkim i humanitarnim posledicama, dok međunarodni pravni stručnjaci postavljaju pitanje legitimnosti ovakvih vojnih ciljeva.
Čađ je prekrila ulice, automobile i balkone, a otrovni vazduh momentalno je ispunio pluća građana koji su izašli napolje. U udarima su pogođena četiri skladišta nafte i logistički centar za naftne derivate u okolini Teherana, kao i dve rafinerije koje su već bile meta izraelskih napada tokom 2025. godine. Prema rečima Alija Džafarijana, zamenika iranskog ministra zdravlja, u napadima je poginulo najmanje četvoro ljudi, dok lokalne vlasti pominju brojku od šest mrtvih i više od 20 ranjenih na jednoj od lokacija.
Video snimci koje su podelili građani prikazuju masivne plamenove koji su tokom noći gutali nebo iznad Teherana, dok dim i dalje kulja iz pogođenih postrojenja. Situacija je postala još dramatičnija kada je u nedelju ujutro počela da pada kiša. Vlasti su hitno upozorile na opasnost od "toksičnih kiselih kiša", a mnogi stanovnici su prijavili intenzivan bol u grlu i peckanje u očima.
Tanjug/AP/Vahid Salemi
Iranska agencija za zaštitu životne sredine savetovala je građanima Teherana da ostanu u zatvorenom prostoru. Crveni polumesec upozorio je da hemikalije u vazduhu mogu oštetiti kožu i pluća, savetujući ljudima da ne uključuju klima uređaje i da zaštite hranu. Dr Šahram Kordasti, iranski hemato-onkolog sa sedištem u Velikoj Britaniji, upozorio je da otrovni gasovi i sitne čestice mogu pogoršati astmu, plućne bolesti i povećati rizik od karcinoma.
Svedočanstva sa terena su potresna. Negin (ime je promenjeno), aktivistkinja i bivša politička zatvorenica iz istočnog dela grada, opisala je situaciju kao zastrašujuću.
"Dim je prekrio ceo grad. Imam ozbiljno gušenje i peckanje u očima, a mnogi se osećaju isto. Ipak, ljudi moraju napolje jer nemaju izbora. Ovo je greška ogromnih razmera. Pitam one koji imaju moć, posebno strane medije, da izveste o ovome. Ovo je zločin protiv čovečnosti", rekla je ona, prenosi Guardian.
EPA/ABEDIN TAHERKENAREH
Nestašica osnovnih potrepština dodatno otežava život. Negin navodi da je inhalator platila 850.000 tomana (oko 4,5 funti), što je suma koju mnogi dnevni radnici ne mogu da priušte. Maske su postale retkost, a cene hrane vrtoglavo rastu.
Povezane vesti
Mehdi, 42-godišnji vlasnik restorana, kaže da strah od udisanja toksičnog gasa i dodirivanja bilo čega podseća na vreme pandemije kovida. "Plašimo se čak i da očistimo prozore i balkone. Čađ je svuda. Oči me peku, a kada pogledam napolje, vidim ljude bez maski kako nastavljaju sa svojim životima. Ja nisam tako hrabar. U vazduhu se oseća miris koji ne umem da objasnim", svedoči on.
Šta kaže međunarodno pravo?
EPA/ABEDIN TAHERKENAREH
Dok se građani bore za dah, napadi otvaraju dva ključna pravna pitanja: da li se rafinerija nafte zaista može smatrati legitimnim vojnim ciljem prema međunarodnom humanitarnom pravu i da li je pravilo proporcionalnosti ispoštovano.
Princip razlikovanja, koji je kamen temeljac zakona o oružanim sukobima, nalaže stranama da uvek prave razliku između civilnih i vojnih objekata. Član 52 Ženevskih konvencija definiše vojni objekat kao onaj koji svojim prirodom, lokacijom ili namenom daje efikasan doprinos vojnoj akciji. Rafinerije nafte su složen primer jer proizvode gorivo neophodno i za vojsku i za civilni život. Prekid proizvodnje goriva može oslabiti vojnu sposobnost protivnika, što rafineriju može učiniti legitimnom metom. Međutim, još uvek nema ubedljivih dokaza da su pogođena postrojenja Tondgoujan i Šahran bila ključni izvori goriva za iransku vojsku, navodi u svojoj analizi portal The Conversation.
Čak i ako rafinerija doprinosi vojnim akcijama, njen značaj za civilnu ekonomiju ostaje ogroman. Nestašice goriva mogu poremetiti javni prevoz, isporuku hrane i lekova, kao i rad generatora za struju. U gusto naseljenim urbanim područjima poput Teherana, gde živi oko 10 miliona ljudi, ovakvi poremećaji imaju ozbiljan uticaj na svakodnevni život. Ove rezerve su pojačane Članom 54 Ženevskih konvencija, koji štiti objekte neophodne za opstanak civilnog stanovništva. Iako se odredba eksplicitno odnosi na hranu i vodu, njena suština naglašava važnost zaštite sistema koji podržavaju osnovne uslove života, što verovatno uključuje i energetsku infrastrukturu neophodnu za rad postrojenja za prečišćavanje vode i hitnih službi.
Hassan Ghaedi / AFP / Profimedia
Ključni element je princip proporcionalnosti. Član 51 zabranjuje napade za koje se očekuje da će izazvati slučajnu štetu civilima koja je prekomerna u odnosu na predviđenu vojnu prednost. U slučaju rafinerija, analiza proporcionalnosti mora uzeti u obzir ne samo trenutne žrtve, već i dugoročne posledice: ekonomske poremećaje, nestašice goriva i, možda najvažnije, zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Ekološka kontaminacija nakon napada na energetska postrojenja dokumentovana je u ranijim sukobima, poput onih u Kuvajtu 1991. ili Ukrajini od 2022. godine.
"Kad vas ptice napuste, znate da ste prepušteni sami sebi"
Iranske vlasti su upozorile na kisele kiše odmah nakon napada, a stanovnici već osećaju posledice. Čini se da ove posledice nisu uzete u obzir u izraelskoj proceni proporcionalnosti, jer nisu prijavljene nikakve mere predostrožnosti pre napada, a upitna je i stvarna vojna prednost uništenja ovih konkretnih rafinerija.
EPA/ABEDIN TAHERKENAREH
Mehnaz, 39-godišnja stanovnica juga Teherana, pokušala je da pobegne iz grada sa suprugom čim su napadi počeli. U porukama koje je slala dok je pokušavala da se probije kroz gužvu, opisala je scene haosa. "Teheran gori. Dim je ispunio ulice. Nemoguće je izaći iz grada, a čak i sa zatvorenim prozorima, težak dim ulazi unutra", napisala je ona.
Povezane vesti
Kada je konačno uspela da napusti grad u nedelju pre podne, prizori su bili nadrealni.
"Skladište u Reju je i dalje gorelo. Bilo je ludo, jer je noću izgledalo kao dan od plamena, a danju je bilo toliko mračno da je izgledalo kao noć bez meseca. Tako mračno, baš kao naša budućnost"
SalamPix/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Mehnaz je primetila još jedan detalj koji ledi krv u venama.
Povezane vesti
"Dok sam odlazila, primetila sam da na nebu nema nijedne ptice. Znate šta kažu? Kad vas ptice napuste, zaista ste prepušteni sami sebi. Imamo toliko mačaka u gradu. Ako se ovi napadi nastave, ko god da sledeći vlada ovde, vladaće nad demokratijom mačaka. Ali čak i mačke imaju samo devet života", zaključuje ona u potresnom svedočenju koje prenosi Guardian.
Dok međunarodno pravo ne zabranjuje kategorički napade na energetsku infrastrukturu, ono zahteva pažljivu procenu. Za sada, procena zakonitosti ovih udara ostaje teška, ali patnja civila koji se guše u dimu i strahu od onoga što donosi sledeća kiša je nesporna i trenutna.
Komentari (0)