Rašeta za Euronews Srbija: Izbor Modžtabe Hamneija pokazuje slabost iranskog režima i jača ulogu Revolucionarne garde

Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put ocenio je za Euronews Srbija da je izbor Modžtabe Hamneija, sina pokojnog Alija Hamneija, za novog lidera Irana donekle očekivan, ali i da pokazuje slabost režima u Teheranu. Prema njegovim rečima, izbor sina dugogodišnjeg ajatole unosi element nasleđa u režim koji je još od revolucije iz 1979. godine isticao da nasledni sistem neće biti prihvaćen.

"S jedne strane, izbor je očekivan i pokazuje slabost, jer je još od revolucije postojala jasna razlika u odnosu na Pahlavi dinastiju – tadašnji lideri naglašavali su da ovo neće biti nasledni režim. Sada ipak vidimo da će oca naslediti sin, koji je prethodnih 10–15 godina zajedno sa Laridžanijem i ajatolom Ali Rezon Arafijem praktično vodio državu", objasnio je Rašeta.

On je istakao da Modžtaba Hamneija nema dovoljno administrativnog iskustva i da su mu teološki kredencijali "dosta tanki", ali da poseduje izuzetno čvrste veze sa Revolucionarnom gardom, što je bio ključni faktor njegovog izbora.

Kada je upitan da li će novi lider moći da kontroliše Gardu ili će biti njihov instrument, Rašeta je istakao simbiotski odnos između ajatole i Revolucionarne garde:

"Mislim da će nastaviti očeve stopama, što znači da će Revolucionarna garda ostati kao država u državi, suprotno regularnoj vojsci. Biće zanimljivo pratiti kako će se razvijati sukobi unutar elite, pogotovo jer postoje glasine o povredama ili čak eliminaciji Modžtabe Hamneija u poslednjim napadima, ali za sada postoji balans između tvrde linije i umerenih pragmatičnih političara".

"Iran ostaje totalitarna država" 

Rašeta je komentarisao i podeljenost iranskog društva, sa slavljem u ulicama i protestima protiv nove vlasti.

"Neće biti velikih ustupaka – sila će biti primenjena kao i u prethodnim slučajevima: studentski protesti 1999, veliki protesti 2002, Zelena revolucija 2008, pa i masovni protesti krajem prethodne i početkom ove godine. Iran ostaje totalitarna država sa snažnim mehanizmima interne represije".

O nedavnom napadu u Bahreinu, u kojem je ranjeno 32 civila, uključujući decu, Rašeta je rekao da Iran koristi asimetričnu strategiju u borbi protiv SAD i Izraela, jer ne može pobediti u konvencionalnom ratu. Cilj je, kako je naveo, povećati pritisak na zalivske države da utiču na SAD.

"Za sada ta strategija nije pokazala efikasnost – saveznici ostaju uz Ameriku, a Iran pokušava i kroz ekonomske metode da utiče na globalne aktere. Cene nafte su jutros dostigle 103–105 dolara po barelu, a G7 razmatra da pusti deo strateških rezervi. Iran se oslanja na unutrašnje nezadovoljstvo u SAD, jer svaka cena benzina iznad 3,5 dolara izaziva reakcije u američkom društvu".

Euronews

Na pitanje o retorici Donalda Trampa, koji je izjavio da Modžtaba Hamneija neće dugo trajati bez odobrenja Vašingtona, Rašeta je ocenio da je ovo signal da se mogućnost diplomatskog rešenja smanjuje i da bi sukob mogao prerasti u totalni rat.

"S obzirom na vojne kapacitete SAD i Izraela, strategija je jasna: pritisak i eliminacija ključnih lidera kako bi Teheran doveo ljude spremne na ustupke. Iran kategorički odbija kompromise oko nuklearnog i balističkog programa, što otežava diplomatska rešenja", istakao je Rašeta.

Kompletno gostovanje Dragosalva Rašete pogledajte u video prilogu na početku teksta.

Morteza Nikoubazl / Zuma Press / Profimedia Pictured: Khamenei Mojtaba

Teheran je izvršio prve raketne napade pod novim vrhovnim vođom Modžtabom Hameneijem. Desetog dana rata, eksplozije su se čule širom Bliskog istoka - u Dubaiju, Abu Dabiju, Bejrutu, Bahreinu, ali i Teheranu, gde su građani, na ulicama slavili imenovanje novog lidera. Predsednik SAD Donald Tramp poručio je da "nije zadovoljan“ imenovanjem novog iranskog vrhovnog verskog vođe.

Izraelska vojska pokrenula je, kako su naveli, dodatne talase udara na lokacije za lansiranje raketa u Iranu i režimsku infrastrukturu. Detonacije su odjekivale Teheranom, ali nema izveštaja o eventualnim posljedicama ovih udara na iransku prestonicu, gde su građani na ulicama slavili izbor novog vrhovnog vođe Modžtabe Hameneija. Sin ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, izabran je na osnovu snažne podrške glasova u Savetu eksperata, uz poruke zvaničnika da trenutno nema prostora za razgovore o prekidu vatre.

Ruski predsednik čestitao je novom iranskom vođi. Iz Kremlja poručuju kako je Putin uveren da će Modžtaba "časno nastaviti očev rad" i ujediniti iranski narod "pred teškim iskušenjima". Sa druge strane, zvanični Brisel kritikuje Iran i napade te zemlje na susede... 

 A dok Izrael nastavlja vazdušne napade, na kako su saopštili, strukture Hezbolaha u Bejrutu, glavnom gradu Libana, i pokreće kopnenu operaciju na jugu te zemlje, Truska saopštava da su presreli iranske rakete. Presretanje je prijavio i Katar, a istovremeno, najmanje 32 osobe povređene su u iranskom napadu dronom na Bahrein...

Teheran očuvao kontinuitet politike

Iran ima novog vrhovnog verskog vođu koji je, uz sve probleme sa kojom se ta zemlja suočava, izabran u skladu sa doktrinom koja je uspostavljena posle revolucije 1979. godine. Zvanični Teheran time je poslao poruku Vašingtonu i Tel Avivu da iranski režim nije slomljen ubistvom Alija Hamneija, a dok stručnjaci upozoravaju na političke i ekonomske posledice sukoba, postoji ogromna bojazan da može doći i do ekološke katastrofe.

Rakete koje su prema planovima Sjedinjenih Država bile usmerene ka uništenju iranskog nuklearnog programa, dodatno su, deluje, učvrstile postojeće uređenje. Smrt ajatolaha Hamenija u iranskoj javnosti je, u najvećoj meri, okarakterisana kao herojska, a na mesto doskorašnjeg vrhovnog vođe seo je njegov sin - Modžtaba Hamnei.  

"Pokušaj homogenizacije i da ta agenda i strategija koju je imao Ali Hamnei da se to nastavi, da ima kontinuitet, da se ljudi koji su bili uz njega zadrže na ključnim pozicijama i da kojim slučajem na te pozicije u kojima je moguće donositi značajne odluke ne dođu u ruke nekih reformista", rekao je predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković.

Negativni efekti globalno se ogledaju pre svega u ekonomskoj i političkoj neizvesnosti, kao i na tržištu energenata. Bombardovanje naftnih tankera i targetiranje nuklearnih skladišta, pored neposrednih fizičkih razaranja i smrti, dugoročno dovodi do brojnih ekoloških i zdravstvenih rizika. Osim granata ljudima na Bliskom istoku iz vazduha prete i druge opasnosti.

"Pošto je došlo do bombardovanja, oslobađanja višemilionskih temperatura, sumpor i azot su napravili sumpor-oksid, sumpor-dioksid i azot-oksid i to je izazvalo kiselost i toksičnost. To može da ima velike posledice po biljni, životinjski svet i po čoveka. Zbog ovih raketa očekujem i toplotne talase", rekao je Aleksandar Valjarević, klimatolog i profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Prestonica Irana Teheran tradicionalno ima problem sa kvalitetom vazduha koji je od početka sukoba dostigao nivoe opasnog po određene grupe ljudi.