Digitalna izolacija 90 miliona ljudi - Iran koristi internet kao sredstvo kontrole i političkog opstanka

Za iransku vladu, isključenje interneta je stvar kontrole, ali za milione običnih Iranaca, to je svakodnevni podsetnik da pristup širem svetu, pa čak i vođenje poslovanja, kontroliše država. Međutim, poslednje gašenje interenta u Iranu premašilo je 50 dana, i sada ga čini najdužim prekidom na nacionalnom nivou još od gotovo šestomjesečnog nestanka mreže u Libiji tokom Arapskog proleća 2011. godine, pišu svetski mediji. 

Međutim, sama poređenja ovih slučajeva ne pokazuje prave razmere: Iran ima više od 90 miliona stanovnika, što je približno 15 puta više nego što je Libija imala u to vreme.  

Zbog toga se ovo smatra verovatno najvećim prekidom komunikacija koji je naredila država u zabeleženoj istoriji. Organizacija NetBlocks, koja prati stanje interneta širom sveta, opisala je situaciju kao "bez presedana po razmerama i ozbiljnosti u jednom povezanom društvu". 

Podstimo, ukidanje sredstva komuniciranja kako bi se ukinulo neslaganja i ućutkali protesti, za Iran sada već ima istorijsku podlogu: 2019. godine, tokom demonstracija protiv rastućih cena goriva; 2022. godine, tokom pokreta “Žene, život, sloboda” i nakon smrti Džine Mahse Amini u pritvoru, i ponovo početkom ove godine, u januaru, kada su se antivladini protesti proširili iz Teherana u gradove širom zemlje. 

Iran je takođe isključio komunikaciju tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom u leto 2025. godine, navodeći nacionalnu bezbednost kao oravdanje, piše DW.

Međutim, režim je pritekao novom gašenju interneta koje je počelo 28. februara, neposredno nakon američkih i izraelskih vazdušnih udara na Iran. 

Od tada, prema javno dostupnim podacima o mrežnom saobraćaju, prekogranični internet-saobraćaj ostao je ispod jedan odsto prosečnog nivoa pre prekida, gotovo tokom čitavog tog perioda. Drugim rečima, za ogromnu većinu građana Irana pristup bilo kojoj web-stranici ili aplikaciji van zemlje bio je praktično nemoguć. 

benny48 / Alamy / Profimedia

Razlozi vlade su poznati: pristalice režima kažu da strani agenti, izraelski špijuni Mosada i protivnici vlade koriste internet da bi slali video zapise i slike osetljivih vojnih i državnih lokacija u inostranstvu. 

Međutim, ograničenja su imala daleko šire posledice od zaštite nacionalne bezbednosti ili ućutkivanja neslaganja. Ona su ostavila preduzeća nesposobnim da funkcionišu, porodice odsečene jedna od druge i velike delove zemlje zarobljene u cenzurisanom informacionom sistemu, u koji veliki deo iranske javnosti ima malo ili nimalo poverenja. 

Internet putem "štapa i kanapa" 

Iranska Privredna komora je 12. aprila održala zajedničku sednicu svojih komisija, okupivši predstavnike vlade, parlamenta i privatnog sektora kako bi se suočili sa, kako su učesnici opisali, rastućom ekonomskom krizom. 

Kako prenosi RSE, podaci koji su tom prilikom izneseni bili su poražavajući. Afshin Kolahi, predsednik komisije za ekonomiju zasnovanu na znanju u okviru Komore, naveo je da se direktni dnevni gubici kreću između 30 i 40 miliona dolara, dok indirektna šteta dostiže između 70 i 80 miliona dolara dnevno. 

Kako bi razmere gubitaka učinio opipljivijim, Kolahi je posegnuo za poređenjem koje je još bilo sveže u nacionalnoj svesti: deset dana ranije, 2. aprila, američki vazdušni napadi delimično su urušili most B1 u Karadžu - najviši most u Iranu, koji povezuje Teheran s njegovim zapadnim predgrađima - a u napadu je, prema navodima, poginulo osam civila. Kolahi je procenio da je izgradnja tog mosta koštala oko 20 miliona dolara. 

Prema njegovim rečima, gašenje interneta svakog dana uništava vrednost jednaku izgradnji četiri takva mosta - ili dve elektrane, uz procenjenu cenu od oko tri miliona dolara po megavatu proizvodnog kapaciteta. 

Takođe je dodao da između 300.000 i 500.000 ljudi zaposlenih u malim preduzećima koja zavise od interneta u riziku da izgubi posao, pri čemu samo manji deo njih ima bilo kakav oblik osiguranja. Kolahi je gubitke predstavio terminima koji nadilaze čisto ekonomsku dimenziju. 

"Gašenje interneta na nacionalnom nivou stvara trajni bes u društvu", rekao je. 

Ipak, neki su uspeli da se povežu na globalnu mrežu, ali samo kroz rizičnija i skuplja rešenja.  

DW piše i da su su se na vrhuncu protesta u januaru, pojavili izveštaji da je Ilon Maskov Starlink postao važna spasilačka linija za neke korisnike, čak i kada su iranske vlasti pojačale ometanje i druge napore da poremete uslugu. Kako se represija produbljivala, pristup Starlink opremi na crnom tržištu je navodno postao teži i skuplji. 

Stanovnici Irana kažu da je ekonomija pristupa postala apsurdna. Prema rečima nekoliko ljudi koji su razgovarali sa DW-om, Starlink kompleti koji su se nekada prodavali za oko 1.000 dolara (oko 844 evra) na crnom tržištu sada se prodaju za više od 5.000 dolara. 

Virtuelne privatne mreže (VPN) su i dalje dostupne, ali često po cenama koje većina Iranaca ne može da priušti. Jedan izvor je opisao plaćanje čak milion tomana (12,60 do 10,68 do 16,00 dolara ili 13,57 evra) po gigabajtu za nestabilan filtrirani pristup. 

U zemlji u kojoj je minimalna mesečna plata oko 16 miliona tomana (oko 90 evra), pristup internetu je postao luksuz koji nije dostupan velikoj većini Iranaca.  

Jedan stanovnik Irana je rekao za DW da je zemlja ušla u “eru digitalnog aparthejda”. Rekli su da je država efikasno pretvorila vezu sa spoljnim svetom u privilegiju raspodeljenu po klasi i lojalnosti. 

"Ako ste univerzitetski profesor, provladin novinar ili deo onlajn propagandnog projekta, dobijate pristup internetu. Ako ste bogati, kupujete skupi VPN, ali ako ste obični, vaš deo je nacionalni internet i visoki zidovi cenzure”, rekao je. 

Onlajn posao je nestao 

Jedan stanovnik Teherana koji je nekada vodio onlajn prodavnicu na Instagramu rekao je za DW da je gašenje efikasno okončalo njihov posao.  

"Sa prekidom interneta, jednostavno više ne mogu da radim. Moja ušteđevina je nestala, a to je uticalo i na moj život sa suprugom, jer je i ona koristila Instagram da reklamira svoj rad”, kaže. 

 Kupovina VPN-a više ne rešava problem, dodao je, jer sami kupci često ne mogu da se povežu na internet.  

"Nema smisla. Čak i ako uspem da se povežem, moji kupci ne”, dodaje. 

To obuhvata dublji problem sa dugim isključenjima interneta: ona ne samo da sprečavaju jednu osobu da radi, već prekidaju mrežu odnosa koji uopšte omogućavaju onlajn rad. 

Ekonomista Hasan Mansur rekao je za DW da su razmere ekonomske štete već ogromne. Rekao je da zvanični iranski podaci procenjuju dnevne gubitke od isključenja na oko 37,7 miliona dolara.  

Tanjug AP/Vahid Salemi

Dodao je da je I izgubljeni prihod od Instagrama, Telegrama i WhatsApp-a samo u januaru procenjen na 185 miliona dolara i da je oko 70 odsto svih preduzeća u Iranu na neki način pogođeno prekidom interneta. 

Dva stručnjaka koji su govorili za Al Jazera rekli su da vlasti sada primenjuju veoma restriktivnu i centralizovanu internet arhitekturu kroz nešto što se naziva nacionalni NAT (prevod mrežnih adresa): jedinstveni kapija na nivou zemlje kroz koji mora da prođe sav internet saobraćaj. 

Ovo omogućava vlastima da preusmere i grupišu povezanost širom Irana preko centralnog operatera sa ciljem postizanja većeg nivoa kontrole i praćenja i poboljšanog kapaciteta za borbu protiv napora zaobilaženja. 

Međutim, metoda zahteva mnogo hardvera i skupa je, može dovesti do degradacije ili kašnjenja veza i potencijalno bi mogla da deluje kao jedinstvena tačka otkaza koju saboteri mogu da iskoriste, rekli su stručnjaci. 

Jedna mlada stanovnica Teherana koja je koristila Internet Pro izdat za svoju majku, univerzitetsku profesorku, rekla je za Al Džaziru da većina platformi koje mnogi ljudi smatraju neophodnim, kao što su Telegram, WhatsApp i Instagram, ostaju blokirane na servisu. ChatGPT je takođe blokiran, ali je kineski DeepSeek dostupan na servisu, dodala je. 

"Ovo je smešno i glupo jer sve grupe društva, iz bilo kog razloga, trebaju i zaslužuju internet. Ovaj potez isključuje većinu ljudi koji nemaju veze da se povežu, uključujući starije osobe, i služi da duže drži internet van domašaja“, rekla je ona.