Rat SAD i Irana ulazi u novu fazu: Tramp uništio infrastrukturu, ali ne i režim - da li je moguća kopnena invazija

Kako rat između SAD i Irana ulazi u novu fazu, sada se razmatraju različite opcije, od udara na ekonomski i naftnu ključnu tačku Irana na ostrvu Harg, do mnogo opasnije mogućnosti kopnene invazije, ili užeg vojnog cilja usmerenog na iranski nuklearni materijal.

Hitnost odluke proizlazi iz činjenice da su nedavni američki napadi narušili delove iranske vojne infrastrukture, ali nisu srušili režim, što vrši pritisak na Trampovu administraciju da odluči šta dalje.

Svaka opcija nosi značajne rizike: napad na ostrvo Harg mogao bi da potrese svetska naftna tržišta, kopnena invazija bi mogla da uvlači SAD u dugotrajni regionalni rat, dok bi operacije usmerene na nuklearni materijal mogle da izazovu eskalaciju, a opet ne bi nužno uklonile pretnju.

Zauzimanje ili neutralisanje ostrva Harg

Ostrvo Harg je srce iranskog sistema za izvoz nafte. Ostrvo prerađuje oko 90% iranskog izvoza nafte, a Iran je nedavno izvozio otprilike 1,1 do 1,5 miliona barela dnevno, uglavnom u Kinu.

Nedavni američki napadi na Harg ciljali su vojne objekte, dok su ključni naftni kompleksi ostali netaknuti - znak da Vašington pokušava da sačuva važnu tačku pritiska, a da pritom ne izazove trenutno potresanje globalnih naftnih tržišta, prenosi Fox news.

Abdulah Aljunaid, analitičar iz Bahreina, rekao je da bi, nakon što su oslabljene iranske vojne sposobnosti, fokus SAD mogao da se prebaci na ekonomski pritisak na Iran.

"Kapacitet i ofanzivne sposobnosti iranske vojske su potpuno degradirani, tako da verovatno treba da uradimo nešto drugo,“ rekao je Aljunaid.

Tanjug/AP/Planet Labs PBC

Aljunaid je ukazao na ključne strateške lokacije, uključujući Bušer, primorski grad na jugu Irana, gde se nalazi jedina funkcionalna nuklearna elektrana i važna luka, kao i ostrvo Harg, glavno iransko čvorište za izvoz nafte.

"Moramo iz igre izuzeti određene strateške resurse poput Bušera i Harga. Ta dva, a posebno Harg, predstavljaju pravi dragulj i bez njih ekonomska sposobnost Irana da finansira sebe biće uništena.“, rekao je analitičar.

Dodao je da kontrola nad ključnim pomorskim tačkama dodatno može promeniti balans moći.

"Ako bi SAD odlučile da zauzmu Bušer, na ulazu u Ormuski moreuz, mislim da bismo mogli videti potpuno drugačiju situaciju, primoravajući Irance da dođu za pregovarački sto po našim uslovima, uslovima SAD i verovatno ostatka sveta.“, dodao je Aljunaid.

Analitičari smatradaju da ostrvo Harg nudi način da se vrši pritisak na iransku ekonomiju, dok kopnena invazija nudi mogućnost odlučujuće sile, ali po izuzetno visokoj ceni. Ciljane operacije protiv nuklearne opreme pružaju uži put, ali sa visokim operativnim rizikom i bez garancije konačnog rešenja.

Kopnena invazija na "Utvrđeni Iran“

Javne analize već dugo opisuju zemljopis Irana kao duboko nepovoljan za velike invazione armije - kombinacija planinskih lanaca i pustinjskog terena ozbiljno otežava masovan napredak kopnenih snaga.

Istorijska poređenja često ukazuju na neuspešnu invaziju Iraka na Iran 1980. godine, koja se pretvorila u dug i krvav rat, umesto u brzu pobedu koju je očekivao Sadam Husein.

Termin "Utvrđeni Iran“ često koriste analitičari da opišu prirodnu odbranu zemlje - ogromni planinski lanci Zagros i Alborz, pustinjski predeli i teški tereni, što je istorijski činilo invaziju i okupaciju izuzetno izazovnim.

Analitičari ističu da bi kopnena invazija bila najekstremnija i najmanje verovatna opcija, s obzirom na veličinu Irana, njegov teren i istoriju sukoba.

FADEL itani / AFP / Profimedia

Aljunaid je napomenuo da je čak i oslobađanje Kuvajta 1991. godine zahtevalo više od pola miliona vojnika, upozoravajući da bi rat unutar Irana bio eksponencijalno komplikovaniji.

"Nećemo slati trupe na kopno. Jedine trupe koje biste eventualno mogli da vidite bile bi one koje bi zauzele ta tri ostrva. I to je sve.“, rekao je Rik Klej, stručnjak za vojnu strategiju.

Dodao je da trenutno "ne postoji volja“ za trajnom kopnenom prisutnošću unutar Irana, ističući da bi svaka unutrašnja promena na kraju zavisila od samih Iranca.

Ciljane operacije protiv nuklearnog materijala

Treći scenario ne bi ciljao na okupaciju teritorije, već na sam iranski nuklearni program.

Uža operacija verovatno bi uključivala ciljanje zaliha obogaćenog uranijuma i duboko zakopanih objekata, potencijalno uključujući napore da se nuklearni materijal locira, osigura ili onesposobi, što se ne može postići samo vazdušnim udarima.

Iako je predsednik Donald Tramp izjavio da su američki napadi u junu 2025. "uništili“ ključne nuklearne lokacije, analitičari napominju da kritični elementi iranskog programa, posebno zalihe obogaćenog uranijuma i duboko zakopani objekti, verovatno ostaju netaknuti.

AP/Vahid Salemi

Veruje se da Iran poseduje približno 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog na 60%, pri čemu se više od 200 kilograma verovatno čuva u podzemnom kompleksu tunela u Isfahanu.

Materijal je dovoljno mali da se može skrivati i premeštati, a neki duboko zakopani objekti verovatno su preživeli konvencionalne vazdušne napade, što povećava potrebu za specijalizovanim i ciljanim operacijama.