Ko je Esmail Hatib, ministar obaveštajnih poslova kog Izrael tvrdi da je likvidirao?

U noći između utorka i srede izraelski avioni izveli su precizan vazdušni napad na Teheran, a izraelski ministar odbrane Israel Kac otvoreno je saopštio da je među likvidiranima i visoki iranski zvaničnik – ministar obaveštajnih službi Esmail Hatib.

"Prošle noći je eliminisan i iranski ministar obaveštajnih službi Hatib", izjavio je Kac, dodajući da će tokom dana "biti velikih iznenađenja na svim frontovima".

Ako se izraelska tvrdnja potvrdi, ovo bi bio treći visokoprofilni atentat na iransko rukovodstvo u samo dva dana. Prethodno su, prema izraelskim izvorima, ubijeni Ali Laridžani, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, i komandant Basidža general Golam Reza Solejmani.

Esmail Hatib je od 2021. godine na čelu moćnog Ministarstva obaveštajnih službi (MOIS), jedne od najjačih institucija Islamske Republike.

Pod njegovim vođstvom služba je optuživana za sistematsko praćenje, otmice i likvidacije iranskih disidenata u inostranstvu, kao i za žestoku represiju unutar zemlje – posebno tokom protesta 2022. i 2026. godine.

Hatib je rođen 1961. godine u malom gradu Kaen u provinciji Južni Horasan na istoku Irana. Odrastao je u skromnoj religioznoj porodici. Sa svega 14–15 godina otišao je u sveti grad Kom, centar šiitskog učenja, gde je započeo studije islamske jurisprudencije.

Tu je sedeo u učionicama pred nekim od najuticajnijih verskih učitelja tog vremena – među njima budućim vrhovnim vođom Alijem Hamneijem, Mohamadom Fazel Lankaranijem, Naserom Makarem Širazijem i Modžtabom Tehranijem. Te veze će mu kasnije otvoriti vrata do samog vrha režima.

Revolucija 1979. zatekla ga je kao devetnaestogodišnjaka. Već sledeće godine, na početku krvavog Iransko-iračkog rata, pristupio je tek osnovanom Korpusu islamskih revolucionarnih gardista (IRGC). Bio je među pionirima obaveštajnog dela Garde, a prema nekim izveštajima aktivno je učestvovao u suzbijanju kurdskih ustanaka na severozapadu zemlje.

Teško je ranjen na frontu, izgubio je brata i zeta. Rat ga je obeležio i učinio ga potpuno odanim novom poretku.

Krajem 1985. ili početkom 1986. prešao je u novoosnovano Ministarstvo obaveštajnih službi (MOIS), gde će provesti veći deo karijere. Od 1991. do 2003. vodio je ogranku MOIS-a u Komu – zadatak mu je bio da nadgleda verske seminare i eliminiše svaku naznaku opozicije unutar religijske strukture.

Kasnije je radio u bezbednosti kancelarije vrhovnog vođe, a od 2012. do 2019. bio je na čelu Centra za zaštitu i obaveštajne poslove pri pravosuđu, gde je blisko sarađivao sa tadašnjim šefom pravosuđa – Ebrahimom Raisijem.

Wikipeddia/Khamenei.ir

Godine 2019. postavljen je za šefa bezbednosti svetinje Astan Quds Razavi u Mašhadu, jednog od najbogatijih i najvažnijih verskih kompleksa u Iranu. A onda je avgusta 2021, kada je Ebrahim Raisi postao predsednik, Hatib dobio najosetljiviju funkciju u državi – ministra obaveštajnih službi.

Parlament ga je potvrdio sa ubedljivih 222 glasa "za". Nosio je titulu hojatoleslam (srednji duhovni rang) i važio je za tvrdokornog, niskoprofilnog verskog činovnika koji izbegava kamere i javne nastupe.

Pod njegovim vođstvom MOIS je optuživan za brutalnu represiju protesta 2022. godine, praćenje i likvidacije disidenata u inostranstvu, kao i za kibernetičke operacije protiv opozicije. Sjedinjene Države su ga sankcionisale zbog kršenja ljudskih prava.

Istovremeno, Hatib je vodio žestoku unutrašnju borbu za nadležnosti sa moćnijim IRGC-om, ali je uvek ostajao blizak Hameneiju, što mu je obezbeđivalo opstanak čak i posle velikih obaveštajnih propusta.

U javnosti je retko govorio, ali kada bi progovorio, poruke su bile jasne - Iran ima "epidemiju" uspešnih infiltracija u Izrael, a neprijatelj neprestano kuje zaveru protiv vrhovnog vođe.