Iran postao selektivni "čuvar kapije": Kome je dozvoljen prolaz kroz Ormuski moreuz?
Komentari
18/03/2026
-19:07
Situacija u Ormuskom prolazu, kroz koji inače prolazi petina svetskih zaliha nafte, dramatično se promenila od početka sukoba između SAD, Izraela i Irana. Prema podacima koje prenosi Al Jazeera, ukupni pomorski saobraćaj opao je za više od 95 odsto. Ipak, najnoviji podaci kompanije Windward ukazuju na promenu taktike Teherana. Naime, broj tranzitnih brodova koji nemaju iransku zastavu počeo je polako da raste, ali isključivo za "prijateljske zemlje" i po sistemu specijalnih dozvola.
Dok je ranije ovog meseca Revolucionarna garda (IRGC) pretila da će "zapaliti svaki brod" koji pokuša da prođe, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sada pojašnjava da je moreuz "otvoren za sve, osim za neprijatelje".
Ova strategija je dovela do porasta cena sirove nafte (Brent) na preko 105 dolara po barelu, što je skok od 40 odsto u odnosu na period pre sukoba.
Zemlje sa "zelenim svetlom": Indija, Pakistan i Turska
Najznačajniji proboj u blokadi postigla je Indija. Kako izveštava Reuters, Iran je napravio redak izuzetak dozvolivši prolaz indijskim tankerima za tečni naftni gas (LPG) pod nazivima "Shivalik" i "Nanda Devi".
Ovi brodovi, u vlasništvu državne kompanije Shipping Corp of India, prošli su kroz moreuz pod pratnjom indijske mornarice.
Ovaj dogovor usledio je nakon razgovora premijera Narendre Modija i predsednika Masuda Pezeškijana, a dodatno je ojačan činjenicom da je Indija pružila utočište za 183 iranska mornara čiji je brod bio oštećen u ratnim dejstvima.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Pored Indije, zabeleženi su i drugi uspešni tranziti. Tu se našao i pakistanski aframax tanker "Karachi", koji je uspešno isplovio iz Zaliva, što se tumači kao rezultat stabilnih odnosa dveju zemalja.
Povezane vesti
Osim toga, ministar saobraćaja Turske potvrdio je da je jedan turski brod dobio dozvolu za prolaz nakon što je prethodno koristio iransku luku, dok je preostalih 14 brodova i dalje na čekanju.
Diplomatska ofanziva: Kina i Evropa u potrazi za prolazom
Zemlje koje još uvek nemaju trajne garancije bezbednosti vode intenzivne pregovore sa Teheranom. Kina, koja dobija čak 45 odsto svoje nafte kroz ovaj prolaz, vrši snažan diplomatski pritisak na Iran.
Prema navodima Reutersa, Peking pregovara o sigurnom prolazu ne samo za sirovu naftu, već i za tankere koji prevoze katarski tečni prirodni gas (LNG).
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Iznenađujući obrt predstavljaju zahtevi iz Evrope. Financial Times izveštava da su Francuska i Italija zatražile direktne razgovore sa Iranom o mogućnosti prolaska njihovih brodova, uprkos opštem zapadnom savezništvu.
Ovi potezi ukazuju na to da energetska zavisnost primorava čak i evropske nacije na selektivnu diplomatiju sa Teheranom.
Vojni pritisak SAD i odbijanje NATO saveznika da učestvuju u akciji
Dok Iran koristi moreuz kao diplomatsku i ekonomsku polugu pritiska, SAD pokušavaju da ga deblokiraju vojnim putem.
Al Jazeera prenosi da je američki predsednik Donald Tramp oštro kritikovao NATO partnere, poput Nemačke i Grčke, jer su odbili da se pridruže međunarodnoj koaliciji ratnih brodova.
Povezane vesti
Nemačka vlada je jasno stavila do znanja da neće učestvovati u vojnim naporima u moreuzu dok traje rat, plašeći se širenja sukoba.
Andre M. Chang/Zuma Press/Profimedia, Ministry of Defence UK, Olena Bartienieva/Alamy/Profimedia
Kao odgovor na iranske pretnje, američka Centralna komanda (CENTCOM) objavila je da je upotrebila "banker baster" bombe na utvrđene iranske raketne položaje u blizini moreuza.
Ipak, analitičari poput Rodžera Šanahana upozoravaju da je formiranje stabilne međunarodne zaštitne misije "malo verovatno" u kratkom roku, što Iranu ostavlja ulogu de facto "čuvara kapije" svetske ekonomije.
Povezane vesti
Komentari (0)