Od B-2 bombardera i Tomahavka do najnovijih lovaca: Koje moćno oružje protiv Irana koriste Izrael i SAD?
Komentari
19/03/2026
-13:05
Dok se u javnosti najviše priča o iranskim projektilima poput Khorramshahra, Fattaha i dronova Araš-2, druga strana protiv Teherana ne vodi rat samo presretanjem, već i dubinskim vazdušnim udarima. Precizno teško naoružanje cilja infrastrukturu, ali i najviše zvaničnike iranskog režima i u velikoj meri uspeva da neutrališe mete.
Prema onome što smo mogli da vidimo do sad, svaka od strana se oslanja na ono u čemu je najjača. Tako Iran koristi rakete i dronove velikog dometa, dok Izrael i SAD odgovaraju kombinacijom stealth avijacije, precizno navođenih bombi i standoff (koji se lansiraju sa sigurne udaljenosti na kojoj PVO sistemi ne mogu da deluju) projektila.
Ključni cilj ovog rata je pogoditi radare, komandna mesta, lansirne položaje, aerodrome i duboko ukopane objekte, po mogućnosti bez ulaženja pravo u najgušći pojas protivvazdušne odbrane.
Analitičari su i pre prošlogodišnjeg 12-dnevnog rata isticali da Izrael ima sposobnost za vazdušne udare nad Iranom, ali da za najdublje utvrđene ciljeve presudnu razliku pravi američka teška udarna komponenta.
Izraelski odgovor na iranske rakete - Stealth lovci i dubinski udari preciznim oružjem
Uz pomoć borbenih aviona koje poseduje Izrael, Tel Aviv je ušao u novu fazu u kojoj lovci gađaju i podzemne balističke položaje. Međutim, Izrael po pravilu ne objavljuje kompletnu listu svake korišćene bombe ili projektila, a iz dostupnih izvora moguće je reći da su ključne platforme za takve misije F-35I, F-15I i F-16I, uz precizna oružja iz "porodica" oružja SPICE, JDAM/JDAM-ER i RAMPAGE.
Najvažniji izraelski avion za prodor u čvrsto branjeni vazdušni prostor je F-35I "Adir", tj. izraelska verzija američkog F-35.
Flight Plan / Alamy / Profimedia
Lockheed Martin navodi da je F-35 definisan kombinacijom stealth karakteristika, naprednih senzora, fuzije podataka i mrežnog povezivanja, što ga čini idealnim za udare po najosetljivijim ciljevima.
Povezane vesti
Drugim rečima, F-35 nije samo avion koji nosi bombu, već i platforma koja vidi više, kasnije biva otkrivena i bolje povezuje ostatak udarnog arsenala. To je posebno važno u ratu protiv Irana, gde svaki minut pre otkrivanja cilja i svakih nekoliko desetina kilometara udaljenosti smanjuju šanse za pogađanje mete.
Takođe, za teže udare i veći teret posebno je važan F-15I "Ra'am". Maksimalna brzina ovog aviona je oko 2.5 Maha, a može da dostigne ciljeve na daljini od oko 4.400 kilometara. To ga čini pogodnim za udare u dubini teritorije sa većom nosivošću od F-35.
SWNS / SWNS / Profimedia
Treći važan avion je F-16I "Sufa", koji analitičari nazivaju i "radnim konjem" izraelske avijacije. Izraelsko vazduhoplovstvo ga javno prikazuje kao platformu za ofanzivne, izviđačke i zadatke ostvarivanja prevlasti u vazduhu.
To je važno jer F-16I omogućava veći broj naleta i vrlo raznovrsno naoružanje, čak i kada nije u pitanju stealth misija poput onih koje izvodi F-35.
Važno je naglasiti i to da ne postoje jasne potvrde da je sve ovo oružje korišćeno u trenutnom sukobu. Izrael sve ove sisteme poseduje, a da su neki od njih upotrebljeni govori i to da su izvršeni visoko precizni udari na ključne tačke infrastrukture, kao i prilikom eliminacije ključnih ličnosti iranskog režima.
Koje bombe i rakete Izrael najverovatnije koristi u ovom sukobu?
Jedna od najvažnijih porodica izraelskog preciznog naoružanja je SPICE. Rafael navodi da SPICE 1000 i SPICE 2000 pretvaraju klasične bombe od 500 ili 1.000 kilograma u precizno "standoff" oružje. U Rafaelovom materijalu se navodi i približan domet koji iznosi oko 125 kilometara za SPICE 1000 i oko 60 kilometara za SPICE 2000, u zavisnosti od profila upotrebe.
Druga velika kategorija su JDAM i JDAM-ER kompleti. Boing navodi da JDAM-ER daje bombi domet od više od 40 nautičkih milja, odnosno preko 74 kilometra, uz zadržavanje preciznosti osnovnog JDAM sistema. Važno je naglasiti da JDAM nije jedna bomba, već komplet za navođenje koji se može staviti na različite bojeve glave.
FADEL itani / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Zato njegova razorna moć zavisi od toga da li nosi bombu od 250, 500 ili 1.000 kilograma. U praksi to znači da Izrael može da kombinuje relativno veliku eksplozivnu snagu sa većom distancom lansiranja, što je presudno u borbi protiv Irana.
Treće važno oružje je RAMPAGE, izraelski standoff projektil vazduh-zemlja. Israel Aerospace Industries opisuje ga kao autonomno oružje za napad sa distance, sa supersoničnom brzinom, namenjeno ciljevima od velike važnosti.
Šta su do sada koristile SAD?
I dok Izrael ima izuzetno sposobnu avijaciju za stalne dubinske udare po teritoriji Irana, SAD su donele nešto što u ovom sukobu pravi posebnu razliku, strateške bombardere i oružje za najdublje ukopane ciljeve.
Povezane vesti
Tu se pre svega misli na B-2 Spirit, američki stealth bombarder dugog dometa, i na GBU-57 Massive Ordnance Penetrator, takozvanu bunker-baster bombu.
Tanjug/AP
Zvanični podaci američkog ratnog vazduhoplovstva govore o letu bez dopune goriva od oko 9.600 kilometara, uz vrlo malu radarsku uočljivost. Kada se to spoji sa činjenicom da je trenutni sukob otvoren udarima po teškim i osetljivim ciljevima, postaje jasno zašto je B-2 bio centralna američka platforma u prvoj fazi kampanje.
A kada je reč o samoj razornoj moći, malo šta u konvencionalnom arsenalu SAD može da se poredi sa bombom GBU-57. Pentagon ju je opisao kao bombu od oko 13.500 kilograma, projektovanu ne da razori površinu, već da probije slojeve zemlje, stene i betona i eksplodira unutar duboko ukopanog objekta.
To je ključno za razumevanje cele priče oko sukoba na Bliskom istoku, jer Teheran veliki deo svog strateškog programa godinama štiti upravo tunelima i utvrđenim podzemnim postrojenjima.
Tomahavk i Reaper: Zaštitna lica američke kampanje
Pored B-2 i GBU-57, važnu ulogu u američkom arsenalu igra i Tomahavk. Reč je o krstarećoj raketi velikog dometa namenjenoj za dubinske udare po kopnenim ciljevima.
U ovoj kampanji Pentagon je potvrdio da je lansirano više desetina Tomahavka, što govori da Amerika nije računala samo na jedan "teški udar", već i na širu operaciju gađanja važnih ciljeva na velikoj udaljenosti. Takvi projektili su idealni za strateške tačke iranske infrastrukture.
U međuvremenu su američke snage objavile i da su upotrebile dodatne super teške bombe. Wall Street Journal u najnovijem izveštaju donosi da su SAD gađale iranske obalske i podzemne položaje protivbrodskih raketa kod Ormuskog moreuza bombama od preko 2.000 kilograma, upravo zato što su ti sistemi predstavljali direktnu pretnju brodskom saobraćaju i energetskim tokovima.
Andre M. Chang/Zuma Press/Profimedia, Ministry of Defence UK, Olena Bartienieva/Alamy/Profimedia
Veliku ulogu u dejstvima američke vojske igraju i MQ-9 Reaper dronovi. Ipak, Reuters je objavio da je u ratu protiv Irana izgubljen veći broj Reapera, što pokazuje koliko se intenzivno koriste.
Na polju ratovanja dronovima, Reuters je napravio i opsežnu analizu koliko vojska SAD gubi novca u sudaru sa iranskim jeftinim Šahid dronovima. Naime, jedan presretač sistema Patriot košta oko četiri miliona dolara. S druge strane, za proizvodnju Šahida Iran plaća oko 35.000 dolara.
Komentari (0)