Humanitarna kriza u Libanu raste – UN upozorava da bi mogla postati nova Gaza
Komentari
19/03/2026
-20:00
Humanitarna kriza u Libanu, izazvana kontinuiranim napadima Izraela, rizikuje da postane slična onoj u Gazi, rekao je za Euronews Tom Flečer, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja i koordinator za hitnu pomoć.
"Plašim se da bi Liban mogao da postane nova Gaza. Zapravo, strahujem od toga jer upravo to čujemo od nekih izraelskih ministara, koji sve češće koriste ratoborniju retoriku o tome šta planiraju da urade Libanu", rekao je šef humanitarnih operacija UN za Euronews.
Napadi Izraela uglavnom su koncentrisani na južni Liban i južna predgrađa Bejruta.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac upozorio je da raseljeni Libanci koji su primorani da napuste svoje domove neće moći da se vrate dok se ne garantuje bezbednost Izraelaca na severu, što je izazvalo poređenja sa Gazom.
U međuvremenu, izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič izjavio je da bi južna predgrađa Bejruta mogla biti svedena na nešto što podseća na Kan Junis u Gazi, koji je Izrael skoro potpuno razorio tokom rata protiv Hamasa, kako su pokazali satelitski snimci prošle godine.
Liban je u sukob uvučen pre oko dve nedelje kada je Hezbolah pokrenuo napade na Izrael kao odmazdu za ubistvo bivšeg iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u izraelskom vazdušnom udaru. Rakete ispaljene na Izrael povredile su civile i oštetile stambene objekte.
Izrael je izjavio da ovi napadi Hezbolaha opravdavaju pokretanje nove ofanzive protiv oružane grupe, navodeći da će je sprovoditi dok se ne razoruža. Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da Liban nije ispunio svoje obaveze da zapleni oružje Hezbolaha u skladu sa sporazumom o primirju iz novembra 2024. godine između dve zemlje.
Povezane vesti
U ponedeljak su izraelske vojne snage započele "ograničene i ciljne kopnene operacije" protiv Hezbolaha u južnom Libanu, gde je vojska prethodno izvela masivne vazdušne udare i artiljerijsku paljbu pre nego što su trupe ušle u oblast.
EPA/SALVATORE DI NOLFI
Postoji strah da bi ovo moglo dovesti do izraelske okupacije juga. Desničarski političari unutar izraelske vladajuće koalicije zalažu se za stvaranje sigurnosnog pojasa unutar južnog Libana.
Libanske vlasti saopštile su da je više od 900 osoba poginulo u Libanu usled izraelskih napada, dok je više od milion ljudi — oko jedna od pet osoba koje žive u zemlji — raseljeno.
Mnogi ljudi beže od obaveznih naređenja za evakuaciju koje je uveo izraelski vojni vrh. Prema Norveškom savetu za izbeglice, ova masovna naređenja sada obuhvataju više od 1.470 kvadratnih kilometara, odnosno oko 14 odsto teritorije zemlje.
Izraelska vojska je u saopštenjima nagoveštavala da ostanak u tim područjima znači da se ljudi smatraju ciljevima. Obeležavanje oblasti za široko rasprostranjene i neselektivne napade na ovakav način smatra se nezakonitim prema zakonima ratovanja. IDF je primenjivao slične taktike i u Gazi.
"Stvarnost je da je Izrael izdao ove instrukcije civilima da se premeste iz ogromnih područja zemlje, tako da im praktično ne ostaje mnogo prostora za traženje utočišta", objasnio je Flečer.
On je dodao da su izraelski vazdušni udari uništili civilnu infrastrukturu.
Povezane vesti
"Vidimo masovna oštećenja u civilnim oblastima. Vidimo velike štete u zdravstvenim objektima, na primer. Moje kolege na terenu su mi u ponedeljak izveštavali o broju bolnica i klinika koje su pogođene ovim napadima", rekao je on.
Izrael je naveo da pogađa ciljeve povezane sa Hezbolahom i da izdaje naredbe za evakuaciju pre bilo kakve vojne akcije.
"Opasno za rad"
Flečer je istakao da postaje sve opasnije za UN da deluju u Libanu i pružaju pomoć civilima.
Povezane vesti
"Pokušavali smo da pošaljemo konvoj pomoći u južni Liban..., ali smo morali da se vratimo zbog visokog nivoa opasnosti. Prošle nedelje smo takođe izgubili kolegu u Libanu. Naši mirovni vojnici su tamo da pokušaju da očuvaju mir, bukvalno. Sada je potrebna deeskalacija sa svih strana". , rekao je.
Tanjug/AP/Mohamed Arafat
Predsednik Libana Žozef Aun kritikovao je napade Hezbolaha na Izrael i ranije ovog meseca pozvao na direktne pregovore sa Izraelom kao deo predloga za okončanje eskalirajućeg sukoba. Ovo je prvi put od izraelske invazije 1982. tokom libanskog građanskog rata da Liban zvanično poziva na takve pregovore.
Flečer je ovo nazvao "zaista zanimljivim razvojem događaja".
"Libanska vlada sama poziva na direktne pregovore sa Izraelom, što se ranije nije dešavalo".
Flečer ovo vidi kao potencijalni put ka miru.
"Postoji mogućnost da se ponovo uspostave odnosi u regionu, ali put za to vodi kroz dijalog i diplomatiju, a ne kroz još brutalnije nasilje", rekao je.
Međutim, Liban želi da sukobi prestanu pre bilo kakvih razgovora sa Izraelom, što smanjuje verovatnoću uspešnih pregovora. Izrael još nije odgovorio na ove zahteve Libana za pregovore.
Vašington, koji je pod vođstvom predsednika Trampa sebe nametnuo kao glavnog posrednika u nekoliko globalnih sukoba, sada je fokusiran na širi rat i njegov uticaj na svetsku ekonomiju.
U međuvremenu, potreba za humanitarnom pomoći rapidno raste, dok humanitarne organizacije nailaze na prepreke, kaže Flečer.
"Imamo još jednu krizu zbog toga što ne možemo da transportujemo naše proizvode kroz Ormuski moreuz", rekao je.
Blokada ovog ključnog plovnog puta takođe povećava cenu đubriva, što dalje podiže cene hrane.
"Ljudi govore o nepredvidivim posledicama ovog sukoba, ali one su bile prilično predvidive. Znamo koliko zavisimo od Ormuskog moreuza za komercijalni i humanitarni saobraćaj ka mnogim mestima gde pružamo pomoć. Od kada je sukob ponovo eskalirao na Bliskom istoku, naš pristup Gazi, na primer, je ograničen. Ponovo, otvoren je samo jedan prelaz. To znači da stiže manje kamiona, manje pomoći, manje hrane, manje vode i manje skloništa", objasnio je.
Nedavna smanjenja finansiranja dodatno smanjuju sposobnost UN da odgovore na krize. Poslednjih meseci, SAD su objavile da će doprineti samo dve milijarde dolara za humanitarnu pomoć UN, što je veliki pad u odnosu na do 17 milijardi dolara koliko su izdvajale ranijih godina. Takođe su se povukle iz 31 UN entiteta.
"Stvarno je teško. Pokušavamo da spasimo što više života, ali bez ikakve stabilnosti ili garancije da će novac stići. I stalno sam u Avganistanu, Južnom Sudanu, Ukrajini i Darfuru, gledam projekte za koje znam da će biti zatvoreni i srećem ljude za koje znam da će umreti", rekao je on.
Komentari (0)