Nadim Šehadi za Euronews Srbija: Sporazum SAD i Irana ne obuhvata Hezbolah i Liban
Komentari08/04/2026
-21:10
Nadim Šehadi, viši saradnik Četam hausa iz Bejruta rekao je za Euronews Srbija da u sporazumu koji je postignut između Irana i SAD se uopšte ne spominju ni Hezbolah, niti Liban. Kaže i da ima smisla što Izrael sukob sa Hezbolahom u Libanu vidi kao poseban u odnosu na rat u Iranu.
"Rat u Libanu je počeo 8. oktobra 2023. i od tada nije prestajao, posle napada na Izrael iz Gaze. Od tada nije bilo pravog primirja u Libanu. A sporazuma koji je postignut u novembru 2024. nisu se pridržavali Izraelci, a posebno ne Hezbolah. Videli smo da su govorili da se razoružavaju južno od reke Litani, i jasno je da to nije bila istina. Zato je ovo u Libanu poseban rat, ail rešenje sada mora da bude regionalno zbog toga što, ako postoji prekid vatre pod uslovima koje smo čuli, Iran će kontrolisati zalivske zemlje. Postale bi taoci Irana", rekao je Šehadi.
Prema njegovim rečima, preveliki je ulog da ovakav sporazum bude funkcionalan
"Ono što sam do sada video ne odnosi se ni na šta što ima veze sa iranskim proksijima u regionu. Ono što se dešava, čini se, veoma je povoljno za Iran, i zbog toga mnogi to nazivaju pobedom te zemlje", rekao je on.
Dodao je da, međutim, sumnja u informacije koje je čuo u vezi sa tim planom.
"Ovo je, inače, treći sukob - treći veliki sukob između SAD i Irana u regionu. Sjedinjene Države su u prošlosti kapitulirale dva puta. Ne znam da li će biti spremne da to učine još jednom, jer svaki put kada to urade, problem se samo odlaže i nastavlja da raste", objašnjava on.
Euronews Srbija
Kako kaže, problem je ovog puta narastao toliko da je obuhvatio i američke saveznike, zalivske države, te da niko nije čuo njihovu reakciju na plan o prekidu vatre.
Povezane vesti
"Stvari su još uvek nejasne. Godine 1983. ili 1984. Amerikanci su bili u Libanu posle izraelske invazije. Iranski proksiji, odnosno saveznici u Libanu koji su kasnije prerasli u Hezbolah, digli su u vazduh američku ambasadu i američku kasarnu. Više od 200 marinaca stradalo je u tom napadu. Sjedinjene Države su tada kapitulirale i povukle se iz regiona", rekao je on.
Prema njegovim rečima, 20 godina kasnije, 2006. godine, ponovio se isti scenario -došlo je do sukoba koji je bio regionalnog karaktera.
"Taj sukob počeo je u Gazi 25. juna, a zatim se, 12. jula, proširio na Liban. Zatim je došlo do naglog povećanja nasilja u Iraku, gde su se nalazile američke trupe, u avgustu i septembru te godine, dakle 2006. U tom trenutku čuli su se glasovi u Sjedinjenim Državama, a interna politika zemlje umešala se u sve to, i izgledalo je da su Amerikanci tada kapitulirali", objašnjava on.
"Što se problem više odlaže, to se više pogoršava"
Potom, kaže, stupili su u kontakte sa Sirijom, što je počelo kada je Nensi Pelosi otputovala u tu zemlju, a u tome je učestvovao i Džon Keri.
"Sve to, uključujući i pregovore, omogućilo je Iranu da ojača svoje regionalne saveznike - Hamas, Hezbolah, milicije u Iraku, Hute i druge. Što se problem više odlaže, to se više pogoršava. Ovoga puta problem je previše velik, ulozi su preveliki i previše je aktera u svemu tome", konstatovao je on.
Podsetio je da su na udaru svetski trgovinski putevi, energenti, pa čak i globalni finansijski sistemi, te da to nije mala stvar koju je moguće lako rešiti.
Povezane vesti
Komentari (0)