Šta donosi dvostruka blokada Ormuza: Moreuz ključao, ali šta se sprema ako pregovori propadnu

Umalo da se ova nedelja na Bliskom istoku završi bez pregovora, a onda je stigla vest da iranski ministar spoljnih poslova ide za Islamabad, doduše, na bilateralne razgovore sa domaćinom. Ipak, na put se spremaju i Stiv Vitkof i Džared Kušner, a J.D. Vens je, kaže Bela kuća, na stand-baju. Postavlja se pitanje šta se sve dešavalo pre toga.

Iranci tvrde da Amerikancima ništa ne veruju, Amerikanci da Teheran moli za sporazum.

Iako su se juče u iranskim gradovima čule detonacije zbog dronova još nepoznatog porekla, borba se izgleda preselila na more.

U Ormuskom moreuzu i Amerikanci i Iranci blokiraju saobraćaj, Iranci tvrde i da naplaćuju putarinu.

I jedni i drugi zauzimaju brodove, čime se hvale i na video snimcima.

Uprkos padu rejtinga, izborima pred vratima, Tramp je juče govorio da mu se nigde ne žuri.

"Ne brzajte. Ljudi kao vi kažu, znate, bili smo u Vijetnamu 18 godina. U Iraku mnogo godina. Ne volim da pominjem Drugi svetski rat, ali to je trajalo četiri i po godine. U Koreji smo bili sedam godina. Ja ovo radim šest nedelja. A njihova vojska je poražena. I sada izlaze sa nekakvim brodićima i puškama. I njih ćemo srediti čim ih vidimo. Deo problema je da imaju nove lidere koji se tuku kao psi i mačke ko će da preuzme kontrolu", rekao je Tramp. 

To je izgleda, ipak, uznemirilo vođstvo u Teheranu, koje od juče postavlja objave na društvenim mrežama o jedinstvu lidera u ovim turobnim vremenima.

Amerika od Irana traži da se posveti sporazumu, a Iran Ameriku optužuje za blokadu svoje blokade.

"Za nas je važno da na pregovorima pokrenemo pitanja okončanja sankcija, reparacija i da znamo da neće biti nove agresije. Blokade obala, pomorskih puteva su čin agresije po članu 3314 Konvencije Ujedinjenih nacija iz 1974. Napadi na brodove su kršenja prekida vatre i međunarodnog prava. Dakle, Amerika ne da ne pokazuje dobru volju, već čistu zlobu, kako onda da imamo poverenje u primenu sporazuma", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bagei.

Bitka za Ormuz 

Ormuski moreuz proključao je početkom ove nedelje kada su američke snage presrele i zaplenile iranski teretni brod Touska zbog sumnji da prevozi materijal za iranski raketni program. Ovaj incident bio je direktan povod za iransku odmazdu nekoliko dana kasnije kada su napadnuta tri komercijalna broda u Ormuskom moreuzu.

Dva su zaplenjena - Frančeska, koji je plovio pod zastavom Paname, i Epaminondas, koji je plovio pod grčkom zastavom.

Prvi je plovio ka Šri Lanki, a drugi ka Indiji.

Na ove brodove otvorena je vatra, a zatim su se na njih iskrcali komandosi Iranske revolucionarne garde i zarobili najmanje 40 mornara, među kojima se nalazi nekoliko državljana Crne Gore i Hrvatske.

U toku su diplomatski napori za njihovo oslobađanje, a treći brod, Euforija, pod zastavom Liberije, pogođen je, ali je izbegao zarobljavanje i uspešno stigao do luke Fudžejra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Nove karte Teherena na bojnom polju

Pomorski incident u Ormuskom moreuzu uticao je na svetsko tržište nafte, pa je cena skočila na 106 dolara po barelu.

Credit: Christian Ohde / imageBROKER / Profimedia

U poslednja 24 sata zabeležen je prolazak samo pet brodova kroz Ormuski moreuz, a primera radi, pre početka sukoba kroz ovu pomorsku rutu dnevno je prolazilo 138 brodova.

Veliki broj tankera i teretnih brodova, više od 700 njih, trenutno je usidreno u Persijskom zalivu ili izvan moreuza na potezu oko Omanskog zaliva, a postavljene su i dodatne morske mine oko Ormuskog moreuza.

Takođe, Teheran poručuje da su pripremljene nove karte koje će otkriti na bojnom polju u slučaju da pregovori propadnu.

Analitičari smatraju da bi jedna od tih karata upravo mogao da bude tesnac Bab el-Madeb koji se nalazi na još jednoj od ključnih pomorskih ruta.

Zatvaranjem ovog tesnaca od strane iranskog proksija, Huta iz Jemena, zatvorila bi se još jedna pomorska žila kucavica svetske trgovine kroz koju, da podsetimo, dnevno prolazi oko devet miliona barela nafte i derivata.

Zatvaranje bi izazvalo momentalni skok cene energenata jer bi tankeri iz zalivskih zemalja bili odsečeni od mediteranskih luka.

Pretpostavlja se da je ta pretnja bila jedan od razloga zašto je američki nosač aviona USS George Bush stigao na Bliski istok zaobilaznim putem preko Rta dobre nade kod Južne Afrike, a ne preko Mediterana i Sueckog kanala.

Ovo je treći nosač aviona koji se pridružio američkim snagama na Bliskom istoku uz USS Gerald Ford i USS Abraham Lincoln.

Može da nosi više od 80 aviona i helikoptera, njegovu posadu čini pet i po hiljada ljudi, a u upotrebi je od 2009. godine.

Osim tri nosača aviona, na Bliskom istoku raspoređene su i dve ekspedicione grupe marinaca koje ukupno broje 4.700 ljudi, kao i deo elitne 82. padobranske divizije koji broji 2.000 ljudi.