Bliski istok u pat poziciji: Između "Ormuske bombe", Putinove diplomatije i izraelskih previranja

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

27/04/2026

20:10

veličina teksta

Aa Aa

Krhko primirje između Irana i Sjedinjenih Američkih Država trenutno održava prividni mir, ali bez zvaničnih najava nove runde pregovora, region ostaje na ivici provalije. Dok pregovori u Islamabadu stagniraju, uloga Moskve i Pekinga postaje ključna, a unutrašnja politička previranja u Izraelu mogla bi iz korena promeniti sudbinu eventualnog dogovora.

Gostujući u vestima Euronews Srbija, Bahtijer Alijaf iz Instituta IFIMES, izneo je dubinsku analizu strateških poteza ključnih igrača, naglašavajući da se trenutni scenario može opisati kao pokušaj Teherana da maksimalno podigne ulogu pred sudbonosne sastanke sa Vašingtonom.

Prema Alijafovim rečima, Iran u rukama drži adut moćniji od atomskog naoružanja – kontrolu nad Ormuskim moreuzom. On ovo blokiranje naziva „Ormuskom bombom“, upozoravajući da bi nastavak blokade u naredna dva meseca mogao dovesti do katastrofalnih posledica, ne samo po Evropu, već prvenstveno po države Persijskog zaliva.

"Države zaliva žive od izvoza nafte. Primer je Irak, koji je najavio da ima sredstva za plate u maju, ali je jun pod velikim znakom pitanja jer izvoz od 3,5 miliona barela spao na manje od 100.000", objašnjava Alijaf.

On ističe da su u pat poziciji i države Trećeg sveta, kojima je cena nafte od 100 dolara gornja granica prihvatljivosti, dok bi dalja eskalacija gurnula milione u siromaštvo.

Ruski kanali i Trampova administracija

Fokus analize bio je i na sastanku iranskog rukovodstva sa Vladimirom Putinom. Alijaf podseća na sporazum o strateškom partnerstvu Rusije i Irana iz januara prošle godine, ističući da Moskva čvrsto stoji iza Teherana.

"Rusija ima direktne kanale komunikacije sa Trampovom administracijom. Ključno je pitanje šta je Putin preneo iranskom rukovodstvu", navodi Alijaf.

On smatra da Rusiji, uprkos retorici o miru, "intermeco" na Bliskom istoku zapravo odgovara. Dok je pažnja sveta usmerena na ovaj region, Moskva učvršćuje pozicije u Ukrajini, dok se u Evropi sve glasnije čuju zahtevi za ukidanjem energetskih sankcija Rusiji.

Izraelski "faktor X": Savez Lapida i Beneta

Iako su Izrael, Emirati i Saudijska Arabija, prema Alijafu, gurali američku administraciju u avanturu protiv Irana, došlo je do istorijskog preokreta u samom Izraelu. Potpisivanje sporazuma između vođa opozicije, Jaira Lapida i Naftalija Beneta, Alijaf vidi kao ključ za "smirivanje" Benjamina Netanjahua.

"Ovaj savez znači da će Netanjahu stopostotno izgubiti na oktobarskim izborima. Njegova politika prema Iranu i predsedniku Trampu nema alternativu osim poraza, a novi izraelski blok bi mogao otvoriti prostor za mirniji put", predviđa Alijaf.

Kada je reč o zastoju pregovora u Islamabadu, Alijaf naglašava da tu glavnu reč ne vodi Rusija, već Kina. On podseća na istorijsku analogiju iz 1972. godine i „tihu diplomatiju“ Henrija Kisindžera, tvrdeći da Peking danas koristi Pakistan kao platformu za zaštitu svojih investicija vrednih 400 milijardi dolara u iranskoj naftnoj industriji.

"Kini je mir neophodan jer su zavisni od iranske nafte. Oni deluju potiho – dok su Rusi davali satelitske koordinate za preciznost iranskih udara, Kinezi su obezbedili PVO sisteme koji su obarali avione poput F-15. Američki obaveštajci to vrlo dobro znaju", kaže Alijaf.

Moskva i "izlaz na toplo more"

Odgovarajući na pitanje o svrstavanju Moskve, Alijaf ističe da Rusija insistira na međunarodnom pravu, ali da su njeni interesi duboko ukorenjeni u Iranu – od nuklearnog reaktora u Bušeru do strateškog geo-političkog položaja.

"U interesu Rusije nije ni proamerički ni prozapadni režim u Teheranu. Iran je jedina linija koja Rusiju povezuje sa Arapskim morem, odnosno toplim morima. To je strateški cilj još iz doba Sovjetskog Saveza koji je i danas prioritet Ruske Federacije“, zaključuje Bahtijer Alijaf.