Blokada Ormuza i pregovori: Menja li Iran pregovaračku strategiju?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izrael je saopštio da su njegovi napadi na Iran "za sada" obustavljeni, uz upozorenje da će odgovor uslediti ukoliko Teheran i Hezbolah nastave sa napadima. Ova poruka Benjamina Netanjahua dolazi nakon nove runde razmene udara sa Iranom, dok se istovremeno sve više komplikuje šira regionalna kriza na Bliskom istoku.
U pozadini privremenog smirivanja, diplomatske tenzije rastu: Vašington signalizira mogućnost dogovora sa Teheranom, dok se unutar Irana prelamaju stavovi između zagovornika eskalacije i onih koji vide šansu za pregovarački izlaz iz sukoba. Istovremeno, Ormuski moreuz i Crveno more postaju ključne tačke globalnog energetskog pritiska, što sukob Izraela i Irana sve više pretvara u krizu sa globalnim ekonomskim posledicama.
Netanjahu je i upozorio da će Izrael odgovoriti ukoliko se ponove napadi Teherana i libanskog Hezbolaha. U svom prvom javnom obraćanju od kako su razmenjeni vazdušni udari sa Iranom, Netanjahu je rekao da će za sada obustaviti napade na Iran, ali da borba protiv Teherana i Hezbolaha "nije završena", i da će Izrael nastaviti da odgovara na sve napade na svoju teritoriju, prenosi Tajms ov Izrael.
Netanjahu je u video-izjavi rekao da je naložio IDF, nakon što je Iran pre dve noći napao Izrael u znak podrške Hezbolahu, "da napadnu vojne i ekonomske ciljeve širom Irana". Stavovi predsednika SAD Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua sve više se razilaze, ocenio je bivši izraelski diplomata Alon Pinkas.
Akasbashi/Sipa Press/Profimedia
"Oni se u ovom trenutku čak ni ne slažu... To je očigledno u načinu na koji Tramp govori o Netanjahuu u poslednje dve nedelje", rekao je za CNN bivši izraelski generalni konzul u Njujorku.
Pinkas je takođe izrazio zabrinutost zbog nedostatka izlazne strategije izlaska za izraelsku ofanzivu protiv Hezbolaha u Libanu, uz ocenu da je sukob postao deo Netanjahuove političke kampanje.
"Sa strateške tačke gledišta, nema krajnjeg cilja, ali ovde postoji politička igra. On se kreće ka izborima. Potrebno mu je da održava stalno ratno stanje. Po njegovom mišljenju, to je jedina stvar koja mu pruža šansu", rekao je Pinkas.
Tanjug AP/Vahid Salemi
Povezane vesti
Tramp je u ponedeljak izjavio da je upozorio Netanjahua da bi, ukoliko Izrael nastavi rat sa Iranom, mogao da se nađe u situaciji da ostane bez američke podrške. Tramp je rekao i da veruje da je moguće da se u skoroj budućnosti postigne dogovor sa Teheranom, preneo je Skaj njuz.
Komentarišući najnovije sukobe između Izraela i Irana, Tramp je naveo da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu odgovorio na prethodne događaje, ali je dodao da su se "obe strane složile" da obustave dalju eskalaciju. Takođe je ocenio da bi Ormuski moreuz mogao ponovo da bude otvoren za plovidbu u naredna dva do tri dana. Rekao je da američka blokada Ormuskog moreuza vrši pritisak na Teheran da postigne mirovni sporazum.
Tanjug/AP/Saul Loeb
Tramp tvrdi da bi još dve ili tri sedmice bombardovanja Irana dovele do potpunog uništenja te zemlje, ali je istakao da ne želi da još mnogo ljudi bude ubijeno.
"Ono što se pokazalo kao veoma moćna stvar je blokada. Blokada se ispostavila kao mnogo jača od bombardovanja", ocenio je Tramp.
Nepredvidive posledice
Iranov povratak na obimne vojne razmene sa Izraelom proširio je sukob koji je počeo u februaru, i to ne samo time što je izraelske napade na Hezbolah po prvi put učinio direktan povod za rat za Iran, već i tako što je u sukob ponovo uključio Hute u Jemenu, sa još uvek nepredvidivim posledicama.
Neki u Teheranu, ohrabreni ranijim percipiranim vojnim uspesima i ohrabreni "zaglavljivanjem" Ormuskog moreuza, žele da ovaj trenutak pretvore u tačku bez povratka u sukobu sa Izraelom. Manja grupa čak bi podržala odustajanje od pregovora o prekidu vatre sa Sjedinjenim Američkim Državama, što se već nedeljama zagovara u pojedinim krugovima.
Ipak, i sada u Teheranu postoje drugačiji glasovi koji smatraju da Iran može da iskoristi tenzije između Izraela i SAD kako bi ubrzao dogovor sa američkim predsednikom koji želi da se izvuče iz rata koji poprima oblik zabrinjavajuće demonstracije američke diplomatske i vojne nemoći.
Povezane vesti
Objava Donalda Trampa na društvenim mrežama, u kojoj je pozvao Iran i Izrael da prestanu da razmenjuju vatru, ne odaje utisak čoveka koji kontroliše događaje. Odluka Irana da saopšti kako obustavlja operacije sve dok ne bude novih izraelskih napada pokazuje da su zagovornici potpunog rata ipak u manjini.
Postoje i oni poput Hesamodina Ašone, savetnika bivšeg iranskog predsednika Hasana Rohanija, koji je u govoru tokom vikenda rekao da su društvena kohezija i poverenje u Iranu i dalje krhki. Ova struja smatra da su povratak zamrznutih iranskih sredstava i postepeno ukidanje američkih sankcija ključni za spasavanje ekonomije od gotovo potpunog kolapsa, uz tvrdnju da je upravo ekonomska situacija bila okidač za proteste u januaru.
Esmail Bagei, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, bio je primoran da balansira između različitih stavova na nedeljnoj konferenciji za novinare u Teheranu. U jednom trenutku osporio je tvrdnju da je Netanjahu pokrenuo napade na Iran uprkos protivljenju Donalda Trampa, ali je zatim sugerisao da je moguće da Izrael pokušava da sabotira pregovore sa SAD jer se plaši da bi uslovi dogovora mogli da oslabe njegov položaj.
Povezane vesti
Bagei je insistirao da se dijalog sa SAD, koji se vodi indirektno preko Pakistana, i dalje nastavlja i da nije obustavljen. Takođe je tvrdio da su Sjedinjene Američke Države umešane u napade, poručivši: "Niko u našem regionu ne veruje da bi akcija cionističkog režima bila preduzeta bez prethodne koordinacije i saradnje sa Sjedinjenim Državama".
Kako je dodao, američki Stejt department je "jasno rekao tokom 40-dnevnog rata da je razlog za nametanje rata Iranu bila podrška cionističkom režimu, a sada, uprkos tvrdnjama američkih zvaničnika, znamo da CENTCOM (Centralna komanda SAD) sarađuje i koordinira sa cionističkim režimom u oblastima odbrane i napada." U drugim momentima bio je oprezniji, navodeći da se može raspravljati o tome da li je Izrael delovao nezavisno od SAD ili je, kako je rekao, "jahao na SAD".
U svakom slučaju, Bagei je upozorio sve iranske savezničke grupe u regionu da ne žure sa preranim razoružavanjem, povlačeći paralelu sa bajkom Žana de La Fontena "Lav zaljubljeni", u kojoj se lav, zaslepljen ljubavlju, složi da mu se podrežu kandže i zubi, da bi ga potom njegovi neprijatelji lako savladali.
Nema povratka nazad?
Malo ko sumnja u sklonost Irana da "pokaže kandže", a sada to postaje gotovo deo strateške doktrine – da se uvek ne samo preti, već i sprovodi eskalacija. Na primer, kako navodi Gardijan, Hasan Ahmadian, jedan od iranskih najčešćih komentatora u arapskim medijima, upozorio je da je, kako je naveo, era strateškog strpljenja završena "i nema povratka nazad". Iran i njegovi saveznici odlučni su da nametnu i učvrste nova pravila angažovanja protiv svog protivnika – i ne vidim da će se povući.
Povlačenje pred onima koji sprovode genocid samo bi otvorilo put uništenju širom regiona. Otpor je, s druge strane, jedini civilizovani odgovor koji ima ikakvo značenje u odnosu na njih", naveo je.
Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je spremna da cilja energetske objekte u zemljama Persijskog zaliva.
"U slučaju nastavka napada na energetsku infrastrukturu, svi naftni i gasni objekti povezani sa Izraelom, Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima, uključujući regionalne energetske objekte, biće meta oružanih snaga Irana."
Iranski pregovarački zahtevi su, kako se navodi, iznenađujuće dosledni: prekid vatre u Libanu, uključujući povlačenje izraelskih snaga, kao i odmrzavanje polovine zamrznute iranske imovine, oko 12 milijardi dolara. Među zahtevima je i oblik iranskog upravljanja Ormuskim moreuzom, kao i kasniji detaljni pregovori o tome kako Teheran može da uveri Sjedinjene Američke Države da ne teži nuklearnom oružju, uključujući i razređivanje zaliha visoko obogaćenog uranijuma.
Tramp je, prema navodima, bio vrlo blizu prihvatanja ovih uslova, ali pokušava da ih formuliše na način koji bi bio prihvatljiviji njegovoj domaćoj javnosti.
To je zato što, u zbiru, "bitka blokada" u Ormuskom moreuzu ide u korist Irana. Postepeno smanjenje svetskih zaliha nafte, koje bi moglo da izazove globalni ekonomski šok od Japana do Brazila, deluje opasnije nego scenario u kojem Iran ostaje bez gotovine i izvoza nafte. Kapacitet zapadnih demokratija da apsorbuju ekonomski pritisak, kako se ocenjuje, nije jednak onom koji ima iranski režim.
Moises Sandoval/Armada de EEUU vía AP
Intervencija Huta dodatno pomera ravnotežu u iransku korist. Tačan efekat zavisiće od toga da li će Huti odlučiti da prošire najavljenu blokadu, koja je trenutno ograničena na izraelski brodarski saobraćaj u Crvenom moru, na širu blokadu neprijateljske plovidbe.
Moreuz Bab el-Mandeb, koji povezuje Crveno more i Adenski zaliv, do sada je delovao kao ključni "sigurnosni ventil" za izvoznike nafte. Saudijski tokovi nafte su se preusmerili kroz istočno-zapadni naftovod nakon mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza, preusmeravajući milione barela dnevno ka Crvenom moru. Huti nisu najavili da bi blokirali ovaj tok, ali se to može promeniti.
Ruta kroz Crveno more odgovorna je za oko 15 odsto globalnog pomorskog trgovinskog saobraćaja, dok Ormuski moreuz čini oko 20 odsto. Istovremeno zatvaranje obe rute stavilo bi ogroman pritisak na alternativnu rutu oko Rta dobre nade, preko Južne Afrike.
Huti su počeli da blokiraju brodove u Crvenom moru koji su bili usmereni ka izraelskim lukama još u novembru 2013. godine, što je dovelo do bankrota izraelske luke Eilat. Broj brodova koji prolaze kroz Suecki kanal više se nego prepolovio tokom 2024. godine, što je dovelo do značajnog pada prihoda kanala i Egipta.
Huti, koji učestvuju u indirektnim mirovnim pregovorima sa Saudijskom Arabijom o okončanju građanskog rata u Jemenu, nisu oduševljeni ponovnim uključivanjem u širi sukob, delimično i zbog ozbiljnih gubitaka u komandnoj strukturi prošle godine. Pokret se sada nalazi pred izborom: da pojača blokadu ili da sačeka smernice iz Teherana.
Komentari (0)