Paklene vrućine u Kazahstanu obaraju rekorde: Temperature do 48 stepeni, stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Stručnjaci upozoravaju da su ekstremne vrućine odraz šireg klimatskog trenda koji povećava rizike po zdravlje ljudi, bezbednost snabdevanja hranom i vodom širom Centralne Azije.
Leto u Astani tek je na polovini, a stanovnici glavnog grada Kazahstana već su preživeli dva toplotna talasa koja su oborila temperaturne rekorde.
Dana 14. jula temperatura je dostigla 39,5 stepeni Celzijusa, čime je oboren prethodni rekord za taj datum za 3,2 stepena, postavljen pre 34 godine. Samo tri nedelje ranije, 23. juna, grad je takođe zabeležio novi rekord od 36,8 stepena.
Prošle sedmice stanovnici su nastavili da dobijaju upozorenja preko kazahstanskog sistema za hitno obaveštavanje 112, dok su se temperature zadržavale oko 36 stepeni Celzijusa.
Astana nije usamljen slučaj. Širom Kazahstana toplotni talas podigao je temperature do 44 stepena na jugozapadu zemlje i između 45 i 48 stepeni na jugu i jugoistoku.
Prema podacima Nacionalne hidrometeorološke službe Kazahstana, očekuje se da će se ekstremne vrućine nastaviti do kraja jula, uz prognozirane temperature od 35°C do 45°C u zapadnim i južnim delovima zemlje, koji su ujedno i najtopliji regioni Kazahstana.
Grad Almati pojačao je pranje ulica i rashlađivanje vodenom maglom tokom perioda ekstremnih vrućina.
Povezane vesti
Ovog leta društvene mreže ponovo su preplavili snimci iz južnog Kazahstana na kojima stanovnici prže jaja na površinama usijanim od sunca, dok temperature prelaze 40 stepeni.
Zdravstveni sistemi pod pritiskom
Prema podacima UNICEF-a, gotovo tri četvrtine teritorije Kazahstana izloženo je klimatskim rizicima koji utiču na zdravlje ljudi. Nedavni izveštaj Svetske banke upozorio je da bi, bez snažnijih mera prilagođavanja, broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama u gradovima Evrope i Centralne Azije mogao da se utrostruči do 2050. godine.
Ipak, trenutno nije moguće utvrditi koliko ljudi godišnje umre od posledica ekstremnih vrućina u Kazahstanu. U odgovoru za Euronews, Ministarstvo zdravlja saopštilo je da zemlja trenutno ne vodi poseban nacionalni indikator smrtnosti povezane sa visokim temperaturama.
Ministarstvo je takođe priznalo da Kazahstan još nema nacionalni Akcioni plan za zaštitu zdravlja tokom toplotnih talasa koji je u potpunosti usklađen sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), iako su pojedini elementi već uvedeni. Među njima su javna upozorenja na vrućine i zdravstveni saveti, posebno namenjeni ranjivim grupama poput starijih osoba, dece i ljudi sa hroničnim oboljenjima.
Zvaničnici navode da je u toku rad na unapređenju praćenja zdravstvenih posledica klimatskih promena, uključujući i metode za procenu smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama.
Dr Hans Henri P. Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, upozorava da Centralnu Aziju očekuje nagli rast broja smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama kako se klima bude dalje zagrevala.
Unsplash/forzaalisherka
"Projekcije pokazuju da će se Kazahstan i Uzbekistan u bližoj budućnosti suočiti sa najvećim porastom stopa smrtnosti povezanih sa toplotnim talasima u Centralnoj Aziji i to čak i prema umerenim klimatskim scenarijima. Nažalost, situacija će postati još gora", rekao je Kluge.
Povezane vesti
On smatra da vlade treba da deluju odmah, umesto da čekaju naredni toplotni talas.
"Svakoj zemlji, uključujući Kazahstan, potreban je akcioni plan za zaštitu zdravlja od posledica vrućina pre sledećeg leta, a ne usred njega", naglasio je direktor.
Prema podacima SZO, zemlje koje su uvele takve planove smanjile su višak smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama za oko 25 odsto.
Povezane vesti
Dr Kluge upozorava da bi cena odlaganja mera mogla biti posebno visoka u Centralnoj Aziji, gde veliki broj ljudi živi u ruralnim područjima i ima ograničen pristup rashlađivanju.
Dugoročni trend
Nedavni toplotni talas nije izolovani vremenski događaj, već deo dugoročnog trenda zagrevanja.
Prema podacima Kazhidrometa, Kazahstan se zagreva brže od svetskog proseka. Tokom 2025. godine zemlja je zabeležila najtopliju godinu u istoriji merenja, pri čemu je prosečna temperatura vazduha bila za 2,98 stepeni viša od klimatskog proseka.
Broj dana sa temperaturama iznad 30 i 35 stepeni raste, što povećava rizik od suša, naročito u južnim i zapadnim delovima Kazahstana.
Ekstremne vrućine takođe povećavaju opasnost od šumskih požara. Prema podacima Ministarstva ekologije Kazahstana, gotovo svi do sada registrovani šumski požari ugašeni su ili stavljeni pod kontrolu, ali institucije upozoravaju da opasnost od novih požara ostaje visoka dok se toplo vreme nastavlja.
Posledice prevazilaze sama toplija leta. Ranije topljenje snega znači da prolećne poplave stižu ranije, što otežava skladištenje vode u akumulacijama za navodnjavanje kasnije tokom godine. Blaže zime takođe smanjuju količinu vlage koja prodire u dublje slojeve zemljišta, što može uticati na prinose useva.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, Centralna Azija u celini zagreva se brže od globalnog proseka. Stručnjaci navode da unutrašnji položaj regiona, daleko od okeana, omogućava kopnu da se zagreva brže nego priobalna područja.
"Gotovo čitav region suočava se sa sve učestalijim i dugotrajnijim toplotnim talasima tokom toplog dela godine", kaže Saulet Sakenov, analitičar klimatskih projekata u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Kazahstanu.
Prema Sakenovu, kazahstanski glečeri izgubili su između 14 i 30 odsto svoje mase od 1950. godine. Iako ubrzano topljenje trenutno privremeno povećava protok reka, on upozorava da će se taj trend vremenom preokrenuti.
"Do kraja veka, kako se rezerve glečera budu iscrpljivale, suočićemo se sa periodom ozbiljnih nestašica vode. Protoci reka Sir Darje, Ili i drugih planinskih slivova značajno će se smanjiti, stvarajući rizike po vodnu, prehrambenu i energetsku bezbednost širom Centralne Azije", kaže on.
Za Kazahstan, jednog od vodećih svetskih izvoznika pšenice, dugotrajne vrućine i suše predstavljaju pretnju poljoprivrednim prinosima, produktivnosti pašnjaka i zalihama vode, što izaziva zabrinutost ne samo za domaću poljoprivredu već i za regionalnu prehrambenu bezbednost.
Komentari (0)