Dronovi nad Moskvom, Tramp između Ukrajine i Irana: Da li se menja američka politika prema ratovima?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Napadi dronovima na Moskvu, najave novih ukrajinskih projektila i susret Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog u Beloj kući ponovo su otvorili pitanje budućeg pravca američke politike prema ratu u Ukrajini. Dok Kijev pokušava da pokaže da može da ugrozi ciljeve duboko na teritoriji Rusije, Vašington istovremeno govori o pritiscima i mogućim pregovorima.
Ove informacije pojavile su se uoči susreta predsednika SAD Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Beloj kući. Zbog toga se postavlja pitanje da li je reč o novoj fazi američke politike prema Ukrajini, kao i da li bi razgovor dvojice lidera mogao da utiče na dalji tok rata.
O situaciji na frontu, ulozi Vašingtona, mogućim pregovorima i novim sankcijama Rusiji u emisiji „Tema jutra“ govorili su novinari Miroslav Stojanović i Slobodan Samardžija.
Govoreći o tome da li nova američka politika prema Ukrajini može da zabrine Moskvu, novinar Miroslav Stojanović ocenio je da se ruski predsednik Vladimir Putin verovatno ne suočava sa velikom promenom u svom pristupu, već da je ključni element Trampove politike njena nepredvidivost.
"Ne verujem da se Putin mnogo brine oko toga, ali to je otprilike Trampov stil, gde nikada ne možete da pretpostavite šta će sutra reći i kako će situacija biti ocenjena. Imamo primere gde govori da su pregovori sa Iranom nadohvat ruke, a bombardovanje se istovremeno nastavlja. U tim krajnostima se vidi njegova politika“, rekao je Stojanović.
On je ocenio da je u poslednje vreme došlo do zahlađenja odnosa između Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, jer postoji uverenje da Izrael pokušava da Sjedinjene Američke Države sve više uključi u sukob sa Iranom.
Euronews
"Od početka sam verovao da je tu više postojao pritisak sa izraelske strane nego američka potreba da uđe u rat sa Iranom, koji bi mogao da bude bezizgledan i beskonačan. Potreba Izraela mi je razumljiva, ali to ne znači da je prihvatljiva. Netanjahu je računao da bi uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država mogao da reši probleme koje godinama nije uspevao da reši i da na neki način stavi tačku na odnose Izraela i Irana. Ispostavilo se da je procena da će se to brzo i lako završiti bila velika greška“, istakao je Stojanović.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, u samim Sjedinjenim Američkim Državama postoji pritisak na Trampa da pronađe način da se udalji od ratnih sukoba, jer mu se politički prostor dodatno sužava.
Stojanović smatra da bi Trampu bio potreban bilo kakav uspeh na međunarodnom planu, bilo da je reč o Bliskom istoku ili ratu Rusije i Ukrajine.
"Njemu je potrebno da pokaže neki rezultat. Po svim procenama, on će iz izbora izaći oslabljen i to je situacija u kojoj se, na polovini mandata, manevarske mogućnosti predsednika značajno sužavaju. Pritisak Kongresa je veliki, a ratovi su veoma skupi. Zelenski insistira da što pre dobije sisteme Patriot, ali ih očigledno neće dobiti u kratkom roku, jer su potrebni i Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Stojanović.
Euronews
Govoreći o ratu u Ukrajini i poslednjim napadima dronovima na rusku teritoriju, Samardžija smatra da oni predstavljaju novu dimenziju ratovanja, ali da sami po sebi ne mogu da promene strateški tok sukoba.
"Rekao bih da je ipak reč o pritisku da se sedne za pregovarački sto. Taj rat ima neki tok koji je, da tako kažem, nezaustavljiv. Rusija želi da zadrži ono što je do sada osvojila, a najverovatnije i da nastavi dalje. U tom smislu nema nekih velikih promena", rekao je Samardžija.
On je ocenio da su dronovi omogućili Ukrajini da napadne ciljeve koji ranije nisu bili dostupni, ali da njihov efekat ima ograničenja.
"Činjenica je da je pojava dronova kao vojnog sredstva dovela do toga da neke tačke koje ranije nisu bile dostižne sada postanu dostupne. Kada jedan dron može da preleti dve hiljade kilometara, on može da pogodi različite ciljeve. Ali objektivno, dron je samo dron. On ne može da napravi toliku štetu koja bi poremetila privredu nekog regiona ili promenila tok rata“, istakao je Samardžija.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, cilj ukrajinskih akcija jeste da se pokaže sposobnost za udare koje protivnik ne očekuje i da se izvrši dodatni pritisak.
Euronews
"Cilj je upravo da se skrene pažnja, da se pokaže da postojite i da možete da uradite nešto što se od vas možda ne očekuje. Na taj način možete da nanesete određenu štetu protivniku, ali to nije vrsta štete koja može da preokrene tok rata. Rat ima svoj tok, a ovakve diverzantske akcije će se nastaviti“, kazao je Samardžija.
On je dodao da se u budućnosti mogu očekivati novi izazovi povezani sa ovakvim načinima ratovanja.
Povezane vesti
"Ako Ukrajina jednog dana potpiše neki mirovni dogovor, ostaje pitanje da li će odmah prestati da šalje dronove tamo gde ne treba ili će to preuzeti neka druga organizacija. To su veoma delikatne stvari. Odgovori na nove načine ratovanja traže se kao što su se tražili i ranije, a koliko vidim, određeni odgovori se već pronalaze", rekao je Samardžija.
Govoreći o novim paketima sankcija protiv Rusije, Stojanović ocenjuje da one imaju efekta, ali da ruska ekonomija pokazuje određenu otpornost zbog prelaska na ratni model.
"Bilo bi krajnje naivno verovati da sankcije nemaju nikakvo dejstvo. Štete ima, naravno. Međutim, otpornost ruske privrede i ekonomije pokazala se kroz činjenicu da je prešla na ratnu industriju, što je potpuno drugačija vrsta ekonomije i pozicije“, naveo je Stojanović.
On je ocenio da se pojačavanje pritiska na Moskvu može posmatrati i kao pokušaj jačanja pregovaračke pozicije Ukrajine i njenih saveznika.
"Sve ovo, uključujući prenošenje rata na teritoriju Rusije, izaziva dodatno varničenje i povećava pritisak da zapadna strana u eventualnim pregovorima ima jaču poziciju. Ostaje pitanje da li je zaista došlo do promene američke politike ili je reč o psihološkom i političkom pritisku“, zaključio je Stojanović.
Više o temi pogledajte u videu u tekstu ili na našem Youtube kanalu.
Komentari (0)