Od Seute do Bliskog istoka: Krize koje potresaju svet - stručnjaci za Euronews Srbija analizirali najvažnija pitanja
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nova migrantska kriza potresa Evropu nakon masovnog ulaska ljudi iz Maroka u špansku enklavu Seutu, gde su vlasti bile prinuđene da pojačaju mere bezbednosti, dok Madrid istražuje okolnosti koje su dovele do nezapamćenog talasa prelazaka granice. Odluka španskog suda da strani državljani koji pokušaju da uđu u Seutu ne mogu automatski biti vraćeni u Maroko dodatno je izazvala političke reakcije i otvorila nova pitanja o kontroli spoljne granice Evropske unije.
Situacija u Seuti dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa novim pritiscima povezanim sa migracijama, a pojedine članice upozoravaju na posledice velikog priliva ljudi. Istovremeno, pažnju međunarodne javnosti privlače i druga velika svetska pitanja - od mogućnosti dogovora o razoružanju Hamasa i razvoja situacije na Bliskom istoku, do političkih previranja u regionu.
U Srbiji su među aktuelnim temama i posledice dugotrajne suše, apeli građanima da štede električnu energiju zbog smanjenog nivoa reka i otežane proizvodnje u hidroelektranama, kao i domaća politička dešavanja. Nizak vodostaj Dunava utiče na rad hidroelektrane Đerdap, dok se istovremeno prate nova politička prepucavanja i reakcije vlasti i opozicije.
U fokusu su i regionalne teme - od događaja u Crnoj Gori i slučaja napada na ženu na primorju, do odnosa unutar Evropske unije i novih bezbednosnih izazova.
Na ove teme za Euronews Srbija pričali su Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka i Aleksandar Nikolić, počasni konzul Srbije u Izraelu.
Povezane vesti
Vujinović ocenjuje da migrantska kriza koja je ponovo izbila u španskoj enklavi Seuta nije nova, već da traje još od 2015. godine, kada je počeo veliki migrantski talas.
"Ta kriza traje od početka velike migrantske krize, dakle od 2015. godine. Seuta i još jedan grad predstavljaju dve tačke preko kojih Španija izlazi na severnu Afriku. To su jedine kopnene granice Evropske unije sa Afrikom i Marokom i upravo zbog toga imaju poseban značaj", rekao je Vujinović.
Ističe da je razmera poslednjeg talasa iznenadila španske vlasti, posebno granične službe, s obzirom na broj ljudi koji je u kratkom roku pokušao da uđe u enklavu.
"Ova eskalacija, kada je u roku od 24 sata oko 60.000 ljudi pokušalo da uđe u Seutu, koja prema procenama ima oko 80.000 stanovnika, znači praktično udvostručavanje broja ljudi u gradu. To je nešto što je iznenadilo sve, pre svega Špance i njihovu graničnu službu, koja jednostavno nije bila sposobna da adekvatno reaguje", naveo je on.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, ostaje pitanje šta je dovelo do ovako organizovanog pokušaja prelaska granice, a posebno se istražuju navodi da su migrante usmeravali pripadnici marokanskih vlasti.
"Možemo da raspravljamo da li je uzrok tome bila odluka španskog suda. Međutim, postoje svedočenja, ne samo iz Španije već i samih migranata, da su ih marokanski policajci usmeravali kuda da idu, gde najlakše mogu da probiju ogradu i koje su pomorske rute najlakše za preplivati. Nažalost, znamo da je u tim pokušajima stradalo nekoliko desetina ljudi", rekao je Vujinović.
Smatra da ovakav masovni pokušaj prelaska granice nije mogao da se dogodi bez određene organizacije.
Povezane vesti
"Ne možete, po mom mišljenju, ni 1.000 ljudi da pošaljete na neku tačku bez neke organizacije, a kamoli 60.000. Neko je organizovao pokušaj proboja u tu enklavu i sada je na Španiji da istraži ko stoji iza svega toga", istakao je Vujinović.
Govoreći o reakcijama Evropske unije, navodi da je Španija, prema njegovim rečima, u ovoj situaciji očekivala veću solidarnost evropskih partnera.
"Ono čega je Španija postala svesna za 24 sata jeste da solidarnost i saosećajnost nisu pravilo. To je rekao i Pedro Sančez, jer su evropske države reagovale kritikama prema Španiji, umesto da pokušaju da joj pomognu, čak su se pojavili i zahtevi da se razmatra njeno izbacivanje iz Šengena", rekao je on.
Vujinović dodaje da je španska vlada istovremeno pohvalila reakciju Maroka, koje je prihvatilo povratak velikog broja ljudi.
"Sa druge strane, Sančez je veoma pohvalno govorio o Maroku i njegovoj spremnosti da primi oko 48.000 ljudi koji su se vratili. U roku od 24 sata imali smo nešto što izgleda kao, usudiću se da kažem, pozorišna predstava - 60.000 ljudi ulazi, 48.000 izlazi, neki ljudi su nažalost poginuli, a sada ostaje pitanje kakve će biti posledice i rezultati svega toga", zaključio je Vujinović.
Časlav Koprivica ocenjuje da događaji u španskoj enklavi Seuta nisu mogli da se dogode bez ozbiljne organizacije, navodeći da smatra da iza masovnog pokušaja prelaska granice stoji državna struktura.
"O predstavi možemo govoriti samo u smislu da iza ovoga postoji ozbiljna režija. Ono što je posebno važno jeste uloga marokanske države. U prvim reakcijama pominjali su se nekakvi kriminalni klanovi koji su to organizovali, ali ovako nešto ne može da se izvede bez organizacije države", rekao je Koprivica.
Euronews Srbija
On smatra da je poslednji talas migranata ka Seuti povezan sa širim procesima koji su, kako navodi, viđeni još tokom migrantske krize 2015. godine.
"Čini mi se da je ova situacija samo koincidirala sa odlukom španskih sudskih vlasti. Ako smo nešto slično gledali 2015. godine, onda je ovo faktički organizovana mirnodopska invazija - pokušaj zauzimanja prostora ne oružanim putem, već masovnim migracionim pritiskom", naveo je on.
Koprivica je ocenio da broj ljudi koji su u kratkom periodu pokušali da uđu u Seutu ukazuje, kako tvrdi, na visok stepen organizacije.
"Kada 60.000 ljudi u jednom trenutku krene ka jednoj tački, to je ozbiljna organizacija. Postavlja se pitanje čija je Seuta, čija je Španija, čija je Evropa, a na kraju krajeva i kakva je situacija kod nas", rekao je Koprivica.
Govoreći o Srbiji, on je istakao da smatra da migrantska pitanja predstavljaju izazov i za našu zemlju.
"Mi imamo sličan problem. Govorilo se da Srbija neće biti odlagalište za migrante, ali realnost je da se pominje veliki broj radnih dozvola za strance. Srbija je mala zemlja. Dok iz ove zemlje odlazi starosedelačko stanovništvo, dolaze ljudi iz neevropskih zemalja i menja se struktura našeg društva. To je pitanje o kojem mora ozbiljno da se razgovara", naveo je Koprivica.
On je dodao da, prema njegovom mišljenju, događaji u Španiji treba da budu upozorenje i za druge evropske zemlje.
"Ono što se dogodilo u Španiji mora biti pouka i za nas. Ne može problem Španije da bude važniji od našeg problema", rekao je on.
Koprivica je povukao paralelu i sa ranijim migrantskim talasima, navodeći da je, kako tvrdi, bilo slučajeva usmeravanja migracija ka Evropi.
"Ovo nije prvi slučaj. Još od 2015. godine migranti su u talasima dolazili u Evropu, a bilo je svedočenja da su ih pojedine vlasti usmeravale ka evropskim granicama", rekao je Koprivica.
Govoreći o razlozima migracija, on je naveo da smatra da ekonomski motiv nije jedini faktor.
"Ako je ovo isključivo ekonomski problem, postoje zemlje Persijskog zaliva koje su veoma bogate i kulturno bliže migrantima, posebno onima islamske veroispovesti, nego evropske zemlje. Međutim, tamo se ne ide u istom obimu", zaključio je Koprivica.
Aleksandar Nikolić ocenjuje da je situacija na Bliskom istoku i dalje izuzetno napeta, dok se, kako navodi, paralelno sa analizama mogućeg nastavka sukoba sa Iranom prate i posledice predloženih planova za rešavanje pitanja Gaze.
"Van svake sumnje, to je centralna vest i nešto na šta se referišu svi ovdašnji analitičari bezbednosti, kao i mediji. Međutim, paralelno sa tim idu i upozoravajuće, krajnje ozbiljne pretnje da bi ciklus borbenih neprijateljstava sa Iranom mogao da bude obnovljen već tokom ovog vikenda", rekao je Nikolić.
Euronews Srbija
On ističe da su u fokusu posebno energetska postrojenja, navodeći da bi eventualni novi sukob mogao da ima posledice i po izraelsku energetsku infrastrukturu.
"U središtu pažnje su energetska postrojenja. Izraelski mediji izveštavaju da bi Iran u tom slučaju mogao da targetira i izraelske mediteranske gasne platforme, poput Leviatana i Tamara", naveo je Nikolić.
Govoreći o unutrašnjoj situaciji u Izraelu, Nikolić smatra da je društvo i dalje duboko podeljeno nakon višegodišnjih političkih sukoba, ali da oko aktuelnog plana za Gazu postoji neuobičajeno širok konsenzus u proceni njegovih rizika.
"Ovoliko podeljeno izraelsko društvo nije bilo još od perioda koji je prethodio ovim tragičnim ciklusima ratova koji traju gotovo tri godine. Mislim pre svega na pravnu reformu i nepremostive podele između liberalno-sekularnog dela stanovništva i religiozno-nacionalnog dela", rekao je on.
Prema njegovim rečima, stručna javnost u Izraelu sa velikom dozom zabrinutosti posmatra predloženi plan i njegove moguće posledice.
"Kada govorimo o ovom planu, odnosno mapi puta, gotovo da vlada jedinstvo. Interesantno je do koje mere analitičari različitih pogleda, instituti poput Instituta za nacionalnu bezbednost pri Univerzitetu u Tel Avivu, ali i politički akteri, na ovo gledaju prvo sa velikom dozom neverice, a zatim i sa potpunom bojazni da je ovo više nego neodrživo", istakao je Nikolić.
On kao jedan od pokazatelja zabrinutosti navodi analize izraelskog novinara Rona Ben Išaja, koji je ukazao na nekoliko problematičnih tačaka predloženog rešenja.
"Jedan od najboljih pokazatelja za to bio je tekst Rona Ben Išaja, renomiranog novinara i publiciste, koji je ukazao na nekoliko tačaka koje su krajnje nepovoljne po Izrael", rekao je Nikolić.
Kako navodi, jedno od ključnih pitanja odnosi se na razoružanje Hamasa i njegovu realnu primenu.
"Kada govorimo o toliko željenom razoružanju, radi se samo o određenim segmentima srednjeg i težeg opsega naoružanja kojim Hamas više praktično ni ne raspolaže, imajući u vidu da je tokom rata više od 70 odsto takvog naoružanja, uključujući i tunele, uništeno od strane izraelske vojske", naveo je on.
Nikolić upozorava i na pitanje buduće uprave u Gazi, kao i mogućnost da određeni modeli vlasti budu iskorišćeni za povratak struktura Hamasa.
"Planirane tehnokratske vlasti mogle bi zapravo da budu pogodna platforma za infiltriranje pripadnika Hamasa, dok Izrael na to ne bi imao pravo veta i ne bi mogao na adekvatan način da utiče na takav proces", rekao je Nikolić.
Kao posebno problematično pitanje izdvojio je redosled poteza koji se očekuju u okviru dogovora.
"Jedno od ključnih pitanja jeste šta ide prvo – da li Hamas treba najpre da se razoruža u ovom obimu o kojem govorimo ili se od Izraela očekuje da se povuče južno i istočno od trenutne takozvane žute linije, odnosno pozicija koje je zauzela izraelska vojska", istakao je on.
Nikolić dodaje da dodatnu komplikaciju predstavlja i zahtev Hamasa da ovaj proces bude put ka uspostavljanju palestinske državnosti.
"Svemu ovome treba dodati i očekivanje, odnosno zahtev Hamasa, da bi ovo bio svojevrsni put ka uspostavljanju palestinske državnosti. To bi svakako odstupalo od onoga o čemu se decenijama razgovaralo kroz mirovne procese, uključujući i konferencije u Oslu", zaključio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, zbog svih ovih pitanja predloženi plan se u velikom delu izraelske stručne javnosti doživljava kao veoma izazovan i potencijalno nepovoljan za Izrael.
Celo gostovanje i detaljnu analizu pogledajte u priloženom videu
Komentari (0)