"Islamski NATO" ili nova regionalna osovina? Šta donosi savez Turske, Saudijske Arabije i Pakistana

Turska, Saudijska Arabija i Pakistan potpisali su u Meki sporazum o zajedničkoj odbrani koji predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve tri. Iako su mediji sporazum već prozvali "islamskim NATO-om", njegovi stvarni dometi za sada su mnogo složeniji – od pokušaja Saudijske Arabije da ojača sopstvenu bezbednost i smanji zavisnost od Vašingtona, do nastojanja Turske da dodatno učvrsti svoj uticaj na Bliskom istoku.

"Ne bih ovo nazvao islamskim NATO-om. Po meni je ovo neki produžetak NATO-a ili čak neki agent sadašnjeg NATO-a koji možemo da vidimo – nešto kao NATO plus. Međutim, teško je zamisliti da će, ukoliko Iran napadne Saudijsku Arabiju, Turska zaista napasti Iran. Po meni, ovo je više neka koordinacija, pre svega informativna koordinacija oko Irana, koja će blisko sarađivati sa NATO-om", kaže Nakhavali.

Prema njegovoj oceni, činjenica da se u sporazumu nalaze Pakistan, Turska i Saudijska Arabija posebno je značajna zbog njihovog geografskog položaja u odnosu na Iran. Pakistan se nalazi severno od Irana, Turska zapadno, a Saudijska Arabija južno, pa se novi format može posmatrati i kao pokušaj stvaranja šire regionalne ravnoteže.

Nakhavali, međutim, sumnja da bi odredba prema kojoj se napad na jednu članicu smatra napadom na sve tri u praksi mogla da funkcioniše na isti način kao član 5 NATO-a.

"Da li ćemo u praksi videti da su te zemlje spremne, ukoliko Iran napadne Saudijsku Arabiju, da Turska napadne Iran? Mnogo je teško zamisliti takvu situaciju. Ako, recimo, dođe do konfrontacije Indije i Pakistana, da li će Saudijska Arabija napasti nuklearnu Indiju? Saudijska Arabija ima milijarde evra investicija u Indiji, a dva do tri miliona indijskih radnika živi i radi u Saudijskoj Arabiji, tako da je veoma teško zamisliti da bi Rijad zbog tog sporazuma ulazio u direktan sukob sa Nju Delhijem“, ističe on.

Euronews Srbija

"Islamski NATO" ili nova regionalna podela?

Nikola Marković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu ocenjuje da je formulacija o kolektivnoj odbrani zaista slična članu 5 NATO-a, ali da je važniji širi kontekst u kojem je sporazum potpisan. Prema njegovim rečima, na Bliskom istoku se sve jasnije izdvajaju različite grupe država i bezbednosne osovine, pri čemu novi savez može postati deo šireg preslagivanja regionalnih odnosa.

"Ako pogledate taj dokument iz Meke, ta poslednja formulacija jeste slična članu 5 NATO-a i to su rekli i Hakan Fidan i mnogi saudijski i pakistanski zvaničnici. Ali ono što je ovde vrlo bitno jeste da faktički imate na Bliskom istoku tri grupe država. Jedna grupa je okupljena oko Irana i njegovih proksi saveznika, druga se stvara oko Grčke, Kipra i Izraela, dok se treća potencijalna grupa sada oblikuje oko ovog sporazuma Turske, Saudijske Arabije i Pakistana", kaže Marković.

On ukazuje i na mogućnost da se novi format proširi. Pakistanski ministar odbrane već je poručio da savez nije zatvoren za druge islamske države, dok su, prema Markovićevim rečima, već vođeni razgovori sa Egiptom. Upravo bi Egipat mogao da bude jedna od ključnih država za eventualno širenje ovog saveza, posebno imajući u vidu njegovo strateško mesto u regionu i približavanje Ankare i Kaira.

Euronews Srbija

Saudijska Arabija traži bezbednosnu alternativu Vašingtonu

Jedno od ključnih pitanja jeste zašto je Rijad u ovom trenutku odlučio da dodatno učvrsti regionalne bezbednosne aranžmane, iako decenijama ima snažno partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. Marković smatra da Saudijska Arabija ovim potezom šalje poruku Vašingtonu da više ne želi da svoju bezbednost zasniva isključivo na jednom savezniku.

Američko-saudijski odnosi, podseća on, imaju dugu istoriju, ali su poslednjih godina prolazili kroz sve ozbiljnija iskušenja. Rijad istovremeno produbljuje odnose sa Kinom, koja je postala njegov najvažniji trgovinski partner, dok Vašington pokušava da saudijski civilni nuklearni program poveže sa normalizacijom odnosa sa Izraelom.

"Saudijska Arabija već godinama balansira između Sjedinjenih Država, Kine i drugih država. Rijad je još 2019. i 2023. godine pretio da će, ukoliko Vašington ne razvije civilni nuklearni program sa Saudijskom Arabijom, to uraditi sa Kinom. Danas je Kina prvi trgovinski partner Saudijske Arabije, tako da to balansiranje nije nikakvo iznenađenje", navodi Marković.

Prema njegovoj oceni, dodatni razlog za promenu saudijske bezbednosne politike jeste percepcija da američki "kišobran" više nije dovoljan da garantuje bezbednost zalivskih država.

"Bezbednost ne možete kupiti"

Nakhavali je još direktniji kada govori o motivima Rijada. On smatra da Saudijska Arabija pokušava da kroz različite sporazume "kupi" bezbednost, ali upozorava da takav pristup ima ograničenja.

"Saudijci pokušavaju da kupe bezbednost, ali bezbednost ne možete kupiti. Ne možete sve kupiti sa parama i to je problem – oni žele sve da kupe sa parama. Vaša bezbednost može samo da bude zasnovana na vašoj unutrašnjoj moći, a ne na potpisivanju papira koji bi trebalo da garantuje da će neko drugi doći da vas brani", ocenjuje Nakhavali.

On zato smatra da novi sporazum sam po sebi neće biti dovoljan da odvrati Iran od eventualnih budućih napada.

"Ne očekujem da će ovaj sporazum na neki način zaustaviti Iran. Iran je pokazao da je, kada je njegova egzistencija u pitanju, spreman da napada i američke interese i infrastrukturu u Persijskom zalivu. Saudijska Arabija sada želi da ponovo potpiše neki papir kako bi dobila bezbednost, ali to se neće desiti samo na osnovu jednog sporazuma", kaže Nakhavali.

Turska - most između NATO-a i novog regionalnog formata

Za Ankaru, međutim, sporazum može imati drugačiju stratešku vrednost. Turska ostaje članica NATO-a, ali poslednjih godina istovremeno širi svoj politički, vojni i ekonomski uticaj na Bliskom istoku, Kavkazu, Centralnoj Aziji i Africi. Marković smatra da novi sporazum treba posmatrati upravo kroz tu dugoročnu politiku.

"Turska je tokom ove decenije uspela znatno da proširi svoj uticaj. Ako pogledate gde je danas prisutna, vidite da ima uticaj u Libiji, da je glavni sponzor sirijskog rukovodstva, da ima snažan uticaj na Azerbejdžan i turske države Centralne Azije, dok u Somaliji ima vojne baze. To je samo jedan od načina da se ostvari dugoročna politika Turske, odnosno jačanje njenog uticaja", kaže Marković.

On posebno ukazuje na značaj infrastrukturnih projekata, poput planirane obnove i produžetka železničke veze koja bi trebalo da poveže Istanbul sa Džedom, a kasnije i sa Omanom. Prema njegovoj oceni, takvi projekti nisu samo ekonomski već imaju i geopolitičku dimenziju, jer transportni koridori kroz istoriju predstavljaju jedan od načina širenja političkog i ekonomskog uticaja.

Zašto je Erdoganu važan Egipat?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan već je otvorio mogućnost proširenja sporazuma na druge zemlje, a među potencijalnim članicama posebno se pominje Egipat.Marković ocenjuje da bi uključivanje Kaira imalo veliki strateški značaj, posebno zbog formiranja drugih regionalnih savezništava u kojima učestvuju Izrael, Grčka i Kipar.

"Turska i Egipat nisu imali 13 godina ozbiljne vojne saradnje, sve do 2025. godine. Sada, kada su Izrael, Grčka i Kipar sklopili svoj savez, Turska i Egipat su počeli da organizuju pomorske, vojne, civilne i avio-vežbe, a nakon toga je potpisan i memorandum o odbrambenoj saradnji", navodi Marković.

Prema njegovom tumačenju, Ankara želi da uključi Egipat kako bi dobila dodatnu težinu u regionalnom odnosu snaga.

"Nije slučajno što Turska želi da uvuče Egipat u ovaj savez. Kairo bi predstavljao još jedan balans, odnosno još jedan teg protiv osovine koja se stvara sa druge strane i protiv izraelskog uticaja u ovom regionu. Zato bi eventualno pristupanje Egipta značajno promenilo težinu ovog formata", navodi Marković.

 

Više pogledajte u videu u tekstu ili na našem Youtube kanalu.