Putinova poseta Kurilskim ostrvima: Zašto je izazvala ogorčenje u Japanu i šta sledi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Kurilskim ostrvima izazvala je oštre reakcije u Tokiju, gde je ocenjena kao neprihvatljiva provokacija. Japan polaže pravo na četiri južna ostrva toga lanca (severne teritorije), dok Moskva smatra da su ona deo ruske teritorije.
O istorijskom kontekstu, razlozima burnih reakcija i mogućim odgovorima Japana u temi jutra Euronews Srbija govorili su novinar Politike Željko Šain, nekadašnji diplomata i dopisnik Tanjuga iz Kine Zoran Đorđević i dopisnik RTS-a iz Istočne Azije Ilja Musulin.
Zašto je poseta izazvala toliko negodovanje
Musulin ističe da je Japan iznenađen i zabrinut ličnim dolaskom Putina.
"Najpre zbog toga što, naravno, Japan polaže pravo na četiri ostrva iz tog južnog kurilskog lanca. Takođe, Japance je jako iznenadilo i zabrinulo to što je lično predsednik Putin došao u posetu jednom od tih ostrva. Dešavalo se u prošlosti, Medvedev je došao 2010. godine, dolazili su i premijer, ali predsednik Putin je bukvalno deceniju i po pregovarao o eventualnom povratku dva od ta četiri ostrva Japanu, na pažljiv i detaljan način. Međutim, sada ovaj njegov dolazak označava praktično jedan veliki preokret u ruskoj politici prema tim ostrvima", kaže Musulin.
On dodaje da Rusija, sa svoje strane, vidi zaokret u japanskoj politici – zbog sankcija i novog belog lista odbrane u kojem je Moskva označena kao pretnja zbog veza sa Severnom Korejom.
Istorijski kontekst: Od Šimode do San Franciska
Musulin podseća na ključne sporazume.
"Desilo se nekoliko važnih događaja između ta dva sporazuma koje ste pomenuli. Znači, najbitniji je zapravo dogovor iz Sankt Peterburga iz 1875. godine, kada se Japan odrekao pretenzija na Sahalin, ali zauzvrat dobio suverenitet nad ovim južnim kurilskim ostrvima, znači ova četiri ostrva o kojima danas govorimo. Međutim, na samom kraju Drugog svetskog rata, naravno, Crvena armija je zauzela ta četiri ostrva, tako su ona došla u posed Sovjetskog Saveza. I pomenuli ste taj sporazum iz San Franciska 1951. godine. To je zapravo bio sporazum kojim se zaključuje mir između Japanaca s jedne strane i zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu s druge strane. I u tom dokumentu Japan se odrekao svog prava i svog suvereniteta nad tim južnim kurilskim ostrvima", kaže on i dodaje:
Povezane vesti
"Međutim, u tom dokumentu, koji je zapravo sastavljen pod packom Sjedinjenih Američkih Država, nije bilo precizirano kome će ta ostrva otići kada se Japan odrekne njih. I zbog toga Sovjetski Savez zapravo nije potpisao taj sporazum. Tako da vi i danas, zapravo, tehnički nemate mirovni sporazum između Japana i Rusije kojim se, da kažemo, na neki način zvanično okončava neprijateljstvo iz Drugog svetskog rata", kaže Musulin.
Šajin dopunjuje:
"Godine 1945., nakon Jaltskog dogovora, na Krimu, Ruzvelt i Čerčil su došli da razgovaraju sa Staljinom, a on je postavio cenu da se Kurilska ostrva daju Sovjetskom Savezu, sa čime su se složili i Ruzvelt i Čerčil", rekao je i dodao:
"Međutim, kada je došao Truman, on nije bio zadovoljan i nije upisano u tom San Franciskom dogovoru da ove teritorije pripadaju Sovjetskom Savezu".
Mogući odgovor Japana
Musulin ocenjuje da Japan može da pooštri ekonomske sankcije (i dalje kupuje deo ruske nafte i gasa), intenzivira odnose sa Ukrajinom i poveća vojnu i tehnološku pomoć Kijevu.
"Japan bi zapravo mogao još da pooštri ekonomske sankcije protiv Rusije, jer Japanci i dalje povremeno nabavljaju naftu i gas iz Rusije. Japanske kompanije i država su investitori na dalekom istoku Rusije, zato se nisu u potpunosti odrekli prava na kupovinu", kaže on i dodaje:
"Takođe, Japan bi mogao zapravo i da pojača vojnu pomoć Ukrajini. Međutim, ako bi Japan povećao svoju podršku, naročito onu vojnu, to bi, naravno, bilo rizično po njega, upravo u svetlu ovog problema", kaže Musulin.
Povezane vesti
Đorđević tumači posetu u uniformi kao poruku suvereniteta i da Rusija nije pretjerano opterećena Ukrajinom.
"Uniforma je simbolika. Čini mi se da sam ga video i u nekim ranijim prilikama, specijalnim, u uniformi. To je simbolika, ali pre svega ja mislim da je on želeo da ukaže na to da nije on toliko prezauzet, i Rusija nije toliko opterećena Ukrajinom koliko se to u svetu prikazuje, i da on vodi računa o suverenoj teritoriji na svim prostorim", kaže Đorđević.
On ističe strateški i ekonomski značaj ostrva (ribolov, resursi) i da bi dogovor Rusije i Japana bio moguć bez spoljnih uticaja, ali da trenutno Japan bira bližu saradnju sa Sjedinjenim Državama.
Povezane vesti
Komentari (0)