SAD ukidaju uslov vezan za ljudska prava za 320 miliona dolara vojne pomoći Egiptu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sjedinjene Američke Države ukinule su uslov vezan za ljudska prava za 320 miliona dolara vojne pomoći Egiptu, potvrdio je danas Stejt department, uz obrazloženje da je ta odluka važna za nacionalnu bezbednost i odnose sa Kairom, posebno zbog njegove "konstruktivne uloge" nakon početka američke vojne operacije protiv Irana.
Državni sekretar SAD-a Marko Rubio doneo je odluku da se za 320 miliona dolara namenjenih finansiranju vojnih potreba Egipta u inostranstvu u fiskalnoj 2025. godini ne zahteva sertifikacija u vezi sa ljudskim pravima, navedeno je u pismu upućenom odborima Kongresa 21. septembra, u koje je Rojters imao uvid.
U memorandumu koji je 4. septembra potpisao Rubio, navedeno je da je izuzeće "od ključnog značaja" za odnose SAD i Egipta i prioritete američke nacionalne bezbednosti, posebno imajući u vidu "konstruktivnu ulogu Egipta" nakon operacije "Epik fjuri", kako američka vojska naziva kampanju protiv Irana pokrenutu krajem februara.
U memorandumu nije detaljnije navedeno šta se podrazumeva pod "konstruktivnom ulogom" Egipta.
Egipat od kraja osamdesetih godina prošlog veka godišnje dobija oko 1,3 milijarde dolara američke vojne pomoći, nakon što je počeo da dobija značajnu podršku SAD posle potpisivanja mirovnog sporazuma sa Izraelom 1979. godine.
Deo pomoći podložan je uslovima u vezi sa ljudskim pravima i demokratijom, koji mogu da budu ukinuti iz razloga nacionalne bezbednosti.
Portparol Stejt departmenta rekao je da je Rubio odobrio izuzeće u interesu bezbednosti SAD i da Vašington nastavlja saradnju sa egipatskom vladom o nizu pitanja.
Povezane vesti
Sukob povezan sa Iranom dodatno je opteretio egipatsku ekonomiju zbog naglog rasta cena goriva i drugih poremećaja, navodi Rojters.
SAD su ranije obustavljale delove vojne pomoći Egiptu, uključujući stotine miliona dolara, tenkove, helikoptere, rakete i borbene avione, nakon što je egipatska vojska 2013. godine svrgnula predsednika Mohameda Mursija usred masovnih protesta.
Tokom mandata bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena, SAD su u više navrata obustavljale delove godišnjih vojnih izdvajanja zbog stanja ljudskih prava u Egiptu.
Međutim, 2024. godine Bajdenova administracija je, nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i rata u Gazi, odobrila pun iznos od 1,3 milijarde dolara, prvi put tokom njegovog mandata bez primene uslova vezanih za ljudska prava.
Egipat je imao ključnu ulogu u pregovorima o prekidu vatre u sukobima u Gazi, uključujući sporazum o primirju postignut u oktobru 2025. godine, dok je imao manje istaknutu ulogu u posredovanju u sukobu sa Iranom.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava odavno optužuju egipatske vlasti za rasprostranjena kršenja ljudskih prava, uključujući mučenje i prisilne nestanke.
Egipatska policija ove nedelje je uhapsila šest novinara medijske kuće koja se bavi proverom činjenica i istraživačkim novinarstvom, optužujući ih za širenje dezinformacija u ime zabranjenog Muslimanskog bratstva, što je ta medijska kuća negirala.
Povezane vesti
Egipatske vlasti su navele da su preduzele korake u vezi sa pitanjem prava, dok je predsednik zemlje Abdel Fatah el Sisi rekao da je stabilnost od ključnog značaja i da vlada unapređuje prava nastojeći da obezbedi zadovoljenje osnovnih potreba.
Komentari (0)