Trampov paradoks: Ako je Iran "na kolenima", zašto Amerika sprema najbrutalniji ekonomski udar do sada?

Najavljene američke sankcije protiv Irana možda jesu bacile obične građane u paniku i finansijski očaj, ali realnost je mnogo kompleksnija od oštre retorike Donalda Trampa. U senci pretnji potpunim ekonomskim izolacijom, Vašington i Teheran uveliko pregovaraju preko posrednika, dok američka administracija upada u logički paradoks ekonomskog uništavanja zemlje za koju tvrdi da je već vojno slomljena.

Borislav Korkodelović, ugledni spoljnopolitički komentator, govorio je za Euronews Srbija o najnovijim geopolitičkim potresima na Bliskom istoku, sa posebnim fokusom na najavljeni američki paket sankcija protiv Irana. Ova operacija usmerena je protiv svih koji održavaju ekonomske veze sa Teheranom. Uprkos izuzetno oštroj retorici koja dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, Korkodelović ističe da situacija na terenu i u diplomatskim krugovima ukazuje na znatno složeniju sliku, prožetu tajnim pregovorima i paralelnim političkim procesima.

Komentarišući pitanje ko će zapravo trpeti najveće posledice ovih rigoroznih ekonomskih mera, Korkodelović naglašava da je ključno sačekati i videti kako će se sankcije implementirati u praksi. Prema njegovim rečima, odluke se očekuju do kraja ove sedmice.

"Prvo treba da vidimo da li će i kada početi njihova primena. Očekuju se značajne odluke u vezi sa sankcijama do petka, i one bi obuhvatile neke od velikih finansijskih institucija. Tu se pre svega misli na institucije iz Kine, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata. To su dve države koje na privrednom planu veoma intenzivno sarađuju sa Iranom", objasnio je Korkodelović, dodajući da tek predstoji da se vidi kako će teći primena ovih mera, koje američki zvaničnici opisuju izuzetno oštrim rečnikom.

Paralelni procesi

Iako pretnje iz Vašingtona zvuče ozbiljno, spoljnopolitički komentator podseća javnost na dosadašnju praksu Donalda Trampa i njegovih najbližih saradnika, poput ministra finansija Skota Besenta, koji je ujedno i glavni zagovornik takozvanog ekonomskog Dana D. Istorija nas uči da se takve grandiozne pretnje često ne ostvare u potpunosti.

"Setite se da je predsednik Tramp ranije govorio kako će Kini nametnuti uvozne carine od 150 i više procenata, što bi praktično obesmislilo svaku trgovinu. Međutim, u kasnijim dogovorima se ipak odustalo od svega toga. Ovde sada zapravo imamo jedan potpuno paralelan proces. S jedne strane imamo jasnu pretnju sankcijama SAD, a sa druge strane aktivne kanale preko kojih Vašington i Iran indirektno pregovaraju", ističe Korkodelović.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Kao najočigledniji primer diplomatskih napora, on navodi takozvani "pakistanski kanal". Naime, načelnik generalštaba Pakistana, moćni general Asim Munir, boravio je u poseti Teheranu, gde je razgovarao sa najvišim iranskim zvaničnicima. Pored Pakistana, aktivni su Oman i Katar. Oman je postigao sporazum o pomorskom koridoru u Persijskom zalivu, dok Katar deluje manje eksponirano, ali je izuzetno aktivan u procesu.

Posebno intrigantno pitanje jeste zašto Vašington borbu protiv Irana prebacuje isključivo na ekonomsko bojno polje. Ukoliko Iran pokrene napade, Amerika će najoštrije odgovoriti. Ipak, Korkodelović ukazuje na očigledan logički paradoks u toj narativi.

"Ukoliko je, kako tvrde američki zvaničnici, a pre svega predsednik Tramp, Iran na kolenima i ukoliko su iranske oružane snage potpuno slomljene, zašto se onda uvode ovakve sankcije? Zar onda nije manje-više sve već jasno i zašto gađati sankcijama državu u kojoj će, pre svega, najviše stradati obični građani ukoliko one budu primenjene?", postavlja pitanje naš sagovornik.

Panika među stanovnicima Irana

Najave ovih restriktivnih mera već su izazvale paniku među građanima Irana. Zabeležena su poskupljenja, cene benzina skaču, formiraju se kolone zbog nestašica. Vlada je odvojila pola milijarde dolara za subvencije najsiromašnijima, spremajući se za izuzetno težak period. Ipak, Korkodelović smatra da treba sačekati ishod posrednih pregovora, s obzirom na to da su zvaničnici delovali zadovoljno nakon nedavnih sastanaka u Teheranu.

Kada je reč o dugoročnim posledicama, s obzirom na to da je Iran pod zapadnim sankcijama decenijama, komentator podseća da je iranska ekonomija već pretrpela ogromne udarce.

"Iran je dosta pretrpeo u nedavnim napadima. Domaće procene štete iznose do 300 milijardi dolara. Ekonomska i pomorska blokada, koju sprovodi američka ratna mornarica, nanose neprocenjivu štetu. Iran danas ima prilično ograničene mogućnosti da izvozi naftu. Izvoz se sada obavlja uglavnom železnicom prema Kini i Tadžikistanu", objašnjava on.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Ovo je dovelo do neslaganja unutar iranskog vrha. O ekonomskim problemima otvoreno govore privrednici, dok se predsednik Masud Pezeškijan javno zalaže za to da bude nađeno kompromisno rešenje koje bi donelo stabilnost i olakšanje ugroženom narodu.

Ovakav pragmatični stav se, međutim, u velikoj meri kosi sa pozicijama tvrdokornih struja. Korkodelović kao primer navodi generala Rezaija, nekadašnjeg zapovednika Islamske revolucionarne garde, koji zastupa nepopustljivu i beskompromisnu liniju. Ovu struju podržava i vrhovni vođa, čime se politička slika opasno komplikuje pred američku operaciju, ostavljajući građane u strahu od siromaštva.