Si i Tramp oči u oči: Šta je to nateralo Vašington i Peking da sednu za isti pregovarački sto?

Svet sa velikom pažnjom prati svaki korak lidera Sjedinjenih Američkih Država i Kine, svestan da od njihovog odnosa zavisi globalna stabilnost, ekonomski prosperitet i bezbednost. Nedavni susret američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga izazvao je brojne analize i spekulacije. Da li ove dve globalne sile mogu realno da sarađuju u bliskoj budućnosti, posebno na osetljivim pitanjima poput bezbednosti veštačke inteligencije (AI), dok se istovremeno žestoko nadmeću za tehnološku, vojnu i ekonomsku nadmoć?

O ovim složenim geopolitičkim temama, dinamici bilateralnih odnosa i skrivenim porukama sa samita, razgovarali smo sa Vilijamom Haovejangom, uglednim analitičarem Međunarodne krizne grupe, koji se u naš program uključio direktno sa Tajvana.

Na samom početku analize, Haovejang ističe da ne bi trebalo imati prevelika očekivanja kada je reč o konkretnim, opipljivim rezultatima ovog susreta na najvišem nivou. Prema njegovim rečima, ishod ovog istorijskog sastanka fokusira se znatno više na puku simboliku i slanje diplomatskih poruka, a mnogo manje na samu suštinu i rešavanje gorućih problema.

"Videli smo kako oba lidera veoma pažljivo pokušavaju da pokažu svoje međusobno divljenje i javno istaknu saradnju, umesto da u prvi plan stavljaju duboke i suštinske razlike koje nesumnjivo postoje u njihovom bilateralnom odnosu", objašnjava Haovejang u razgovoru za Euronews Srbija.

Ipak, iza zatvorenih vrata i diplomatskih osmeha, realnost je znatno drugačija. Analitičar napominje da, uprkos pozitivnoj retorici, ostaju brojna otvorena pitanja o kojima dve sile moraju da postignu čvrst dogovor pre nego što uopšte mogu da počnu da grade i uspostavljaju stabilniji, dugoročni bilateralni odnos. Razlike ostaju duboko ukorenjene, pre svega u domenu trgovine i tehnologije. Sa jedne strane, postoji ogromno nezadovoljstvo Amerike zbog toga što Kina nije ispoštovala ranije dato obećanje da će olakšati i deblokirati izvoz minerala retkih zemalja, koji su ključni za američku industriju. Sa druge strane, Kinezi su jednako nezadovoljni i isfrustrirani odlukom Amerikanaca da uvedu strogu zabranu uvoza na kineske dronove, čime je direktno pogođen njihov tehnološki sektor.

Kada je reč o trci u razvoju veštačke inteligencije, koja predstavlja jedno od najvažnijih bojišta 21. veka, razgovor i dijalog oko bezbednosti ove tehnologije doneli su određeni početni napredak. Obe strane su pokazale svest o opasnostima i dogovorile se da uspostave barem jedan mehanizam stalnog dijaloga, kako bi u budućnosti kontinuirano razgovarale o bezbednosnim aspektima AI tehnologija.

"Kako će taj mehanizam tačno biti postavljen i kako će funkcionisati u praksi, u ovom trenutku još uvek nije sasvim jasno", naglašava naš sagovornik, ali dodaje da je to korak u dobrom pravcu.

Sveukupno posmatrano, on smatra da se ovaj susret prvenstveno fokusirao na to da li će se obojica lidera dogovoriti o nekim novim, budućim formatima razgovora, kao i na to da američki predsednik dobije priliku da uzvrati gostoprimstvo i igra ulogu domaćina za Sija, s obzirom na to da je Tramp još u maju boravio u zvaničnoj poseti Pekingu.

Tajvan kao slon u sobi i crvene linije Pekinga

Pitanje Tajvana oduvek je bilo najosetljivija tačka u odnosima dve sile. Mnogi se pitaju da li odnos Vašingtona i Pekinga danas suštinski predstavlja nepomirljivo rivalstvo dve supersile ili je reč samo o oštrom ekonomskom sporu. Što se tiče Amerikanaca, strategija je jasna: pominjanje Tajvana u direktnim razgovorima sa Si Đinpingom stvorilo bi samo dodatnu napetost. Zbog toga je njihov pristup pre i tokom ovog samita bio da svesno izbegavaju i uopšte ne pominju pitanje Tajvana.

"Iz kineske perspektive, lideri u Pekingu savršeno dobro znaju da je pitanje Tajvana apsolutno najvažniji faktor koji bi u svakom trenutku mogao da ozbiljno ugrozi i naruši kompletnu dinamiku američko-kineskih odnosa", objašnjava Haovejang.

On napominje da je obema stranama potpuno jasno da su Amerikanci ovoga puta namerno pokazali uzdržanost. Ne pominjući Tajvan, Vašington je propustio priliku da jasno i glasno izrazi svoj zvanični stav, ali je time izbegao diplomatski incident. Međutim, Kina ne sedi skrštenih ruku. Od pomenutog samita u Pekingu prošlog maja, Kinezi su se pokazali otvorenim za razgovor, ali su istovremeno počeli oštro da ukazuju na neke svoje ultimativne "crvene linije".

"Ovog puta su vrlo jasno stavili do znanja da će sam način na koji se Trampova administracija bude u budućnosti bavila pitanjem Tajvana, direktno uticati na to da li će kinesko-američki odnosi uopšte biti stabilni ili ne. Mislim da će to ostati izuzetno jaka i konstantna poruka za Trampa", kaže analitičar Međunarodne krizne grupe, dodajući da tek ostaje da se vidi da li će to zaista presudno uticati na oblikovanje američkog razmišljanja i konkretne postupke administracije u Vašingtonu.

Trgovina, carine i neizbežna međuzavisnost

Tanjug/AP

Na ekonomskom frontu, trenutno primirje sa uvoznim carinama ističe u novembru, ali je privremeno produženo za još dva meseca. Da li postoji realna šansa za postizanje nekog trajnog trgovinskog sporazuma ili se carine i dalje koriste isključivo kao privremeno oružje u mnogo širem strateškom i geopolitičkom sukobu?

Prema rečima našeg gosta, jasan konsenzus koji danas postoji između Amerike i Kine jeste svest o tome da prosto moraju da pokušaju da uspostave daleko bolju komunikaciju i da moraju pod hitno da vrate veći broj bilateralnih kontakata u raznim sektorima, na svim nivoima. Glavni cilj ovakvog pristupa je da se preventivno spreče bilo kakve opasne pogrešne procene namera one druge strane, kako eventualni nesporazumi ne bi eskalirali u nekakvu duboku globalnu krizu koju ni jedni ni drugi ne bi mogli da iskontrolišu.

Haovejang podseća na hronologiju trgovinskog rata: nakon što je Trampova administracija pokrenula početnu fazu masovnog uvođenja carina Kini, ubrzo se pokazalo da ta taktika ne daje željene rezultate. Kao odgovor, Kina je promptno uvela strogu kontrolu izvoza minerala retkih zemalja, koji su žila kucavica moderne tehnologije. Tim potezom su praktično naterali Amerikance da sednu za sto i da pokušaju da osmisle način da se uspostavi mnogo jača bilateralna komunikacija. Cilj je bio postizanje barem nekog osnovnog stepena međusobnog razumevanja.

"Sa tog stanovišta, možda je upravo ovo uspostavljanje komunikacije jedan od najpozitivnijih i najkorisnijih ishoda ovog samita. Otvorila se još jedna važna prilika za Trampa i Si Đinpinga da lično prodube svoje kontakte, da razmene lična gledišta u četiri oka, i da se održi nekakva, uslovno rečeno, pozitivna dinamika između njih dvojice", ističe on. Smatra da bi ta pozitivna atmosfera trebalo da bude sasvim dovoljna, makar na neki kraći rok, da pomogne da ovi kompleksni odnosi ostanu stabilniji.

Suživot umesto sukoba

Tanjug/AP

Za kraj, analitičar se osvrnuo na činjenicu da obe države polako prihvataju realnost - njihovo veliko geopolitičko rivalstvo će se nesumnjivo nastaviti decenijama. Zbog toga su neophodni čvrsti mehanizmi kako bi se sprečilo da nadmetanje u oblasti veštačke inteligencije i tehnologije preraste u oružani sukob.

Kada je reč o AI, obe strane su jasno konstatovale da mora da postoji obimniji dijalog. Posebno je bitno razgovarati o merama bezbednosti, crvenim linijama i odgovornom korišćenju novih tehnologija.

"Kako je i sam Si Đinping naglasio, Amerikanci i Kinezi bi zajednički trebalo da obezbede da veštačka inteligencija uvek i bez izuzetka bude isključivo pod kontrolom ljudi, a ne da se dozvoli da ta napredna tehnologija krene da se sama od sebe razvija potpuno van kontrole. Da bi kineski lider tako nešto eksplicitno izjavio pred svetom, sigurno je da je Donald Tramp to pažljivo primetio i da to izuzetno ceni", prepričava analitičar.

Ostaje da se vidi da li će birokrate uspeti da isplaniraju niz efikasnih razgovora na radnom nivou, u koje bi bili uključeni i vladini službenici, ali i lideri iz industrije veštačke inteligencije. Što se tiče same trgovine, Haovejang je optimističan i duboko ubeđen da je "ono najgore konačno prošlo". Iako će i Vašington i Peking nastaviti da koriste svoju dominaciju u strateškim sektorima kada procene da im to odgovara, sazrelo je razumevanje da su jedni drugima neophodni. Ne mogu jednostavno da prekinu svaki kontakt niti da apsolutno dominiraju svetom.

"Zbog toga je Si Đinping istakao u svom izlaganju da ambicije Amerike i Kine zapravo nisu nužno protivrečne. Obe nacije bi trebalo da se pametno fokusiraju na one oblasti gde nesmetano mogu da sarađuju i stvaraju profit, dok bi istovremeno njihovo veliko geopolitičko nadmetanje moralo da ostane pod strogom kontrolom", zaključuje Vilijam Haovejang u razgovoru za Euronews Srbija.