Upozorenje naučnika: Čovečanstvo bi moglo da izumre do 2100. godine - ovo su razlozi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Čovečanstvo bi moglo da izumre do 2100. godine usled zlonamerne upotrebe veštačke inteligencije ili nuklearnog sukoba, pokazuje nova globalna procena rizika. Ove pretnje nalaze se na vrhu liste od 17 najvećih rizika po zdravlje ljudi u narednih 75 godina. Među njima su i smanjenje izdvajanja bogatih zemalja za međunarodnu pomoć, klimatska kriza i neuhranjenost dece, piše Guardian.
Stručnjaci koji stoje iza izveštaja Komisije časopisa "The Lancet o globalnim pretnjama zdravlju u 21. veku" ističu da su sve navedene pretnje međusobno povezane i da se zato moraju rešavati istovremeno. Ipak, naglašavaju da postoji "realan put za delovanje" protiv svake od njih.
"Odluke koje lideri donose danas oblikovaće zdravlje i dobrobit naredne generacije", rekao je profesor Kristofer Marej, kopredsedavajući komisije i direktor Instituta za metriku i evaluaciju zdravlja Univerziteta u Vašingtonu.
Kako bi sastavila listu, komisija je modelovala koliko bi godina života u dobrom zdravlju moglo da bude izgubljeno usled bolesti, invaliditeta ili prevremene smrti izazvanih svakom od pretnji, polazeći od sadašnjih trendova. Za to je korišćena mera poznata kao godine života korigovane u odnosu na invaliditet (DALY).
"Zlonamerna upotreba veštačke inteligencije, uključujući biološko oružje, kao i nuklearni sukob koji bi izazvao glad, nose rizik od izumiranja u narednih 75 godina", navodi se u izveštaju.
Autori dodaju da je verovatnoća takvih scenarija i dalje mala, ali da bi njihove posledice mogle da dovedu do kraja čovečanstva. Nuklearni sukob mogao bi da izbaci dovoljno čestica u gornje slojeve atmosfere da blokira sunčevu svetlost i izazove glad, dok bi veštačka inteligencija mogla da se iskoristi za stvaranje biološkog oružja.
U pratećem uvodniku časopisa "The Lancet", objavljenom zajedno sa izveštajem, upozorava se: "Ukoliko bi se ovi scenariji ostvarili, razmere štete dovele bi do apokalipse čovečanstva."
Euronews/Nenad Miranović Drobnjak/Napravljeno pomoću Grok3
Među ostalim rizicima koji bi mogli da dovedu do kumulativnog gubitka više od milijardu godina života korigovanih u odnosu na invaliditet, a koji su zato označeni kao "velike katastrofalne pretnje", nalaze se zagađenje vazduha, antimikrobna rezistencija, neuhranjenost dece i klimatska kriza.
Na listi su i konvencionalni oružani sukobi, smanjenje međunarodne pomoći, prekomerna konzumacija alkohola, visok krvni pritisak, nejednakost u prihodima, nizak nivo obrazovanja, prirodne pandemije, gojaznost, problemi sa mentalnim zdravljem, pušenje i nezdravo starenje.
Da bi se našle na listi, pretnje nisu morale samo da imaju potencijal da izazovu veliki gubitak godina života provedenih u dobrom zdravlju, već je bilo neophodno i da postoje moguća rešenja za njihovo ublažavanje.
Ibrahim Abubakar, član komisije i profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), rekao je da cilj istraživanja nije da se javnost zastraši.
"Ne polazimo od stava: 'Pogledajte, želimo da vas uplašimo - postoji ovoliko pretnji koje ugrožavaju čovečanstvo'. Polazimo od pretpostavke da se kreatori politika danas, bilo na globalnom i multilateralnom nivou ili na nacionalnom nivou, mogu suočiti sa ovim potencijalnim pretnjama. Takođe, ukazujemo na to u kojoj meri se situacija može promeniti ako se preduzmu odgovarajuće mere", rekao je Abubakar.
Prema izveštaju, ograničavanje globalnog zagrevanja na oko 1,8 stepeni Celzijusa, umesto da ono dostigne 4,4 stepena, moglo bi da spreči gubitak 1,89 milijardi godina života provedenih u dobrom zdravlju.
U okviru istraživanja, za svaku pretnju modelovani su najbolji i najgori mogući scenariji.
U regionima sa višim prihodima, najveći rizik predstavljaju nezarazne bolesti, poput gojaznosti, kao i problemi sa mentalnim zdravljem. U siromašnijim regionima gubitak zdravih godina života uglavnom je povezan sa problemima poput niskog nivoa obrazovanja.
Mnoge velike zemlje donatori, uključujući Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, tokom protekle godine najavile su velika smanjenja izdvajanja za međunarodnu pomoć.
Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
Potencijalni kolaps ili drastično smanjenje međunarodne zdravstvene pomoći moglo bi da dovede do gubitka do 1,5 milijardi godina života korigovanih u odnosu na invaliditet do 2100. godine, utvrdila je komisija. Gotovo 70 odsto tog gubitka odnosilo bi se na podsaharsku Afriku, region koji je već među najteže pogođenima neuhranjenošću dece.
Komisiju čini 35 stručnjaka, a njeni nalazi biće predstavljeni u nedelju na Svetskom zdravstvenom samitu u Berlinu, u Nemačkoj.
Procena će biti ažurirana svake godine kako bi se ponovo razmotrilo svih 17 identifikovanih pretnji, uz uključivanje novih podataka i eventualnih novih rizika.
Autori su pozvali svetske lidere da se pretnjama pozabave pre nego što prerastu u krize, između ostalog ulaganjem u tehnološke inovacije i jačanjem zdravstvenih sistema.
"Pre tri godine, kada smo započeli ovaj proces, mislili smo da postoje tri velike pretnje: sukobi, klimatske promene i pandemije", rekao je Marej.
"Sada je jasno da postoji mnogo veći broj pretnji o kojima moramo da brinemo. Vlade zaista moraju da izdvoje novac i angažuju osoblje za predviđanje rizika, prevenciju i pripremu za ovaj raznovrsniji skup pretnji", zaključio je on.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)