Korak smo bliže "smaku sveta": Pukla je pretposlednja barijera, čovečanstvo ide ka nuklearnom "Divljem zapadu"
Komentari
07/08/2025
-16:08
Odnosi SAD i Rusije, dve vodeće supersile, naglo su se zaoštrili uz eskalaciju nuklearnih pretnji i rušenje brana koje su u prošlosti sprečavale sukob koji bi mogao da okonča ljudsku civilizaciju.
Rusija je u ponedeljak ukinula moratorijum na ograničenja raspoređivanja raketa srednjeg i kratkog dometa. Njih se navodno jednostrano pridržavala nakon što su SAD najavile povlačenje iz INF sporazuma početkom 2019. godine, optuživši Moskvu za kršenje dogovora raspoređivanjem raketa "9M728" i "9M729", koje navodno nisu imale deklarisani domet od 480, već 2.350 km.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova se navodi da su upozorenja Moskve ignorisana i da "koraci kolektivnog Zapada vode ka gomilanju raketnog potencijala u regionima koji se graniče sa Rusijom".
Prethodno je američki predsednik Donald Tramp rekao da Rusiji 8. avgusta ističe rok proglasi primirje u Ukrajini i poslao dve nuklearne podmornice ka toj zemlji, nakon izjave zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva kako je svaki novi ultimatum korak ka direktnom ratu ove dve sile.
U skladu sa Sporazumom o eliminaciji raketa srednjeg (1.001-5.500 kilometara) i kratkog (500-1.000 kilometara) dometa raspoređenih na kopnu, strane su se obavezale da neće proizvoditi, testirati ili raspoređivati balističke i krstareće rakete srednjeg (1.001-5.500 kilometara) i kratkog (500-1.000 kilometara) dometa, kao ni lansirne sisteme za njih.
Medvedev je zatim okrivio NATO zemlje za ukidanje moratorijuma i zapretio daljim koracima Moskve.
"Ovo je nova stvarnost sa kojom će svi naši protivnici morati da se suoče", poručio je Medvedev.
Povezane vesti
Ta nova stvarnost, kakvu svet nije video od Hladnog rata, počela je već sledećeg dana kada je Rusija zatvorila vazdušni prostor iznad poligona za testiranje raketa Kapustin Jar u Astrhanskoj oblasti do 9. avgusta.
Sada je jedina barijera neobuzdanoj nuklearnoj trci u naoružanju Novi START sporazum, koji ograničava broj nuklearnih bojevih glava obe sile na 1.550, s tim da i on ističe 5. februara 2026. godine. Time bi se svet vratio na period od pre 1972. kada su redovno izvođene vežbe evakuacije u slučaju nuklearnog udara, uključujući potresne snimke dece u školama, koju su učili kako će im sakrivanje ispod klupa možda spasiti život.
Kako je još 2018. upozoravala Asocijacija za kontrolu naoružanja, povlačenje SAD iz INF-a otvara vrata Rusiji da proizvodi i raspoređuje rakete u većem broju bez ikakvih ograničenja. Ovo preti da obnovi tenzije u stilu Hladnog rata oko raspoređivanja raketa srednjeg dometa u Evropi i drugde.
Prethodni put kada se to dogodilo 1983. i milioni Evropljana su marširali ulicama u znak protesta. Tada su SAD rasporedile rakete srednjeg dometa "Peršing 2" u Zapadnoj Nemačkoj, koje teoretski stižu do zapadnog dela SSSR-a za samo šest minuta, kao odgovor na raspoređivanje raketa SS-20 "Pionir" duž sovjetske strane Gvozdene zavese.
Zbog toga su u Moskvi došli do zaključka da bi jedini način da prežive napad bio masovni bio preventivni udar, a da bi rat bio izbegnut počeli su pregovori, čiji je rezultat bio INF sporazum potpisan 1987. između Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova.
U septembru 1983. umalo je došlo do "smaka sveta" kada je sovjetski pukovnik Stanislav Petrov uočio lansiranje jedne interkontinentalne balističke rakete iz SAD preko orbitalnog sistema za rano upozorenje "Oko". On je to pripisao kompjuterskoj grešci jer nije bilo potvrde sa dugodometnih radara, takođe rezonujući da se američki prvi udar sigurno ne bi sastojao od jedne rakete.
Trezvenost jednog oficira tada je verovatno spasila čitavo čovečanstvo, ali je takođe ilustrovala koliko smo blizu opšteg uništenja, kada jedna softverska greška ili pogrešan proračun mogu da dovedu do lansiranja raketa. Kraće vreme za reakciju, kao kod raketa srednjeg i kratkog dometa, dodatno otežava procenu i povećava rizik.
Povezane vesti
Sve većem broju promenljivih u toj haotičnoj jednačini treba dodati i druge nuklearne sile, posebno Kinu, koja nije potpisnik INF-a niti Novog START-a i ima najmanje 600 bojevih glava, kao i sofisticirane hipersonične rakete kojima može da ih dostavi.
"Svet se suočava sa novom ofanzivnom trkom u nuklearnom naoružanju, uz takmičenje oko ofanzivnih i defanzivnih, precizno vođenih, nenuklearnih strateških sistema dugog dometa i razvoja svemirskog i sajber oružja. Ova višedimenzionalna trka u naoružanju bi najverovatnije postala multilateralna, uvlačeći Kinu, države članice NATO-a, Indiju, Pakistan, Izrael i Severnu Koreju. Pored toga, posledično i neizbežno širenje nuklearnog oružja biće koncentrisano duž ruskih granica, primoravajući Iran, Tursku, Egipat, Saudijsku Arabiju, Južnu Koreju i Japan da sami obezbede sopstvenu bezbednost", navodi se u analizi Karnegi fondacije za međunarodni mir iz 2018.
Povezane vesti
Ruska perspektiva: INF nema smisla jer SAD žele apsolutnu dominaciju
INF je kroz istoriju bio bolje prihvaćen u SAD, a "Peršing" kriza smatrana je trijumfom kojim je smanjena pretnja od SSSR-a. Sa druge strane, u Rusiji je često kritikovan, a jedan od glavnih argumenata je da je Sovjetski savez uništio čak 1.000 lansera više od SAD.
Negativnu rusku perspektivu prema INF-a oslikava i autorski tekst vojnog analitičara pukovnika Viktora Baraneca za Kremlju blisku Komsomolskaju pravdu. Po njemu je ta "ljubaznost" Gorbačova okarakterisana kao izdaja u vojnom vrhu, dok je tadašnji komnadant kopnenih snaga SSSR-a general Jevgenij Ivanovski odbio da potpiše nalog koji mu je stigao iz Kremlja.
Ipak, Baranec priznaje da je INF čuvao svet od slučajnog nuklearnog rata.
"Grubo govoreći, bez Sporazuma o eliminaciji nuklearnog oružja srednjeg dometa, potencijalni nuklearni sukob mogao bi se dogoditi u svakom trenutku zbog neke apsurdne nesreće. To je bila neka vrsta osiguranja od nuklearne apokalipse", navodi on.
Po njemu je američko istupanje iz sporazuma 2019. bilo uzrokovano željom za apsolutnom dominacijom nad celim svetom.
"Nijedan sporazum ne može da funkcioniše kada jedna od strana želi da bude jača od druge i to ne krije. Sjedinjene Države su aktivno raspoređivale mrežu svojih raketnih odbrambenih stanica u Evropi, razvijale najnovije balističke i krstareće rakete, gradile lansirne silose pogodne za konvencionalne i nuklearne rakete. Nikakva opomena Moskve da sve ovo narušava bezbednosnu ravnotežu nije imala nikakvog efekta na Vašington. Rusija nije mogla a da ne reaguje na ovo", napisao je Baranec i naveo da su zbog toga razvijeni novi ruskih hipersonični sistemi koji nisu definisani INF-om.
Kao još jedno opravdanje Moskve za istupanje iz sporazuma navodi se američka odluka iz jula 2024, za vreme administracije Džozefa Bajdena, da se krene sa "epizodnim" raspoređivanjem nenuklearnih raketa dužeg dometa u Nemačkoj tokom 2026.
"Kada budu potpuno razvijene, ove konvencionalne jedinice za gađanje velikim dometom uključivaće SM-6, Tomahavk i razvijeno hipersonično oružje, koje ima znatno veći domet od trenutnih kopnenih sistema u Evropi. Prikazivanje ovih naprednih sposobnosti pokazaće posvećenost Sjedinjenih Država NATO-u i njihov doprinos evropskom integrisanom odvraćanju", saopštila je tada Bela kuća.
Američko hipersonično oružje još nije ušlo u vojnu službu i za sada Moskva u tom domenu ima ogromnu prednost, što je dodatni argument onima u Rusiji koji su za ubrzavanje trke u naoružanju. Još jedna demonstracija te prednosti bilo je testiranje nove rakete "Orešnik" brzine do 10 maha (10 puta brže od zvuka) u Ukrajini, koja je nedavno ušla u serijsku proizvodnju.
Sa druge strane Ukrajina, već duže vreme zahteva da joj se isporuče krstareće rakete "Tomahavk", koje se inače koriste na brodovima i podmornicama i koje bi po Bajdenovom planu trebalo da se rasporede u Nemačkoj. One su takođe sposobne da nose nuklearne bojeve glave, tako da bi svako lansiranje iz Rusije bilo posmatrano kao nuklearna pretnja.
Za sada su i Bajden i Tramp odbijali tako ekstremnu eskalaciju, ali nije sigurno koliko će to ograničenje potrajati.
Komentari (0)