Preti li nam "nuklearni holokaust"? Iza apokaliptičnog snimka Trampove saradnice stoje i te kako realne opasnosti
Komentari
11/06/2025
-21:34
Direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard upozorila je na "nuklearni holokaust“ i kritikovala "ratne huškače“ zbog toga što su svet "približili ivici nuklearnog uništenja nego ikad ranije“ u zloslutnom snimku objavljenom na društvenim mrežama u utorak.
Ovo upozorenje dobija na težini ako se ima u vidu nedavni napad dronovima na deo ruske nuklearne trijade, skoro nikakve šanse da se sporazum Novi START o kontroli nuklearnog naoružanja obnovi i rasplamsavanje trke u strateškom naoružanju, poput ruskog "Orešnika", najavljene američke "Zlatne kupole" i hipersonične rakete "Dark Eagle" (LRHW).
U trominutnom videu, Gabard detaljno opisuje nedavnu posetu Hirošimi kako bi saznala više o posledicama američkog nuklearnog napada na grad 1945. godine tokom Drugog svetskog rata. Video prikazuje snimke njenog putovanja i arhivske snimke koji prikazuju žrtve, isprepletene sa govorom Gabard direktno u kameru o posledicama nuklearnog napada.
Gabard zatim upozorava da, pošto je današnje nuklearno oružje jače od onog koje su SAD koristile 1945. godine, "jedno nuklearno oružje danas može ubiti milione za samo nekoliko minuta“.
"Ovo je realnost o tome što je na kocki, sa čime se sada suočavamo. Jer dok danas stojimo ovde, bliži ivici nuklearnog uništenja nego ikad ranije, ratni huškači političke elite nemarno podstiču strah i tenzije između nuklearnih sila“, kaže Gabard.
Ona je zatim sugerisala da su moćni ljudi uvereni da bi imali pristup "nuklearnim skloništima“ i da stoga ne bi bili pogođeni bilo kakvim posledicama.
"Na nama je, narodu, da progovorimo i zahtevamo kraj ovog ludila. Moramo odbaciti ovaj put ka nuklearnom ratu i raditi na svetu u kome niko ne mora da živi u strahu od nuklearnog holokausta“, apelovala je ona.
Povezane vesti
Novi START sporazum je poslednja barijera neobuzdanoj trci u nauružanju
Za to vreme Rusija smatra da su male šanse da opstane poslednji nuklearni sporazum sa SAD, koji ističe za osam meseci, s obzirom na "razoreno" stanje odnosa sa Vašingtonom, prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova.
On je prošle nedelje u intervjuu za TASS takođe istakao da je predloženi projekat protivraketne odbrane "Zlatna kupola" predsednika SAD Donalda Trampa "duboko destabilizujući“ faktor koji stvara ogromne nove prepreke kontroli naoružanja.
U pitanju su neki od najmračnijih komentara iz Moskve do sada o izgledima za obnavljanje Novog START-a, koji ograničava broj strateških bojevih glava koje svaka strana može da rasporedi.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2023. godine suspendovao rusko učešće u Novom START-u, kriveći američku podršku Ukrajini, iako je rekao da će Rusija ostati u okviru ograničenja sporazuma u pogledu bojevih glava, raketa i teških bombardera.
Ali ako se sporazum ne produži ili ne zameni nakon isteka 5. februara sledeće godine, stručnjaci za bezbednost se plaše da bi to moglo da podstakne novu trku u naoružanju u vreme "akutnih" međunarodnih tenzija zbog sukoba u Ukrajini, za koji su i Putin i Tramp rekli da bi mogao dovesti do Trećeg svetskog rata, piše Reuters.
Federacija američkih naučnika, autoritativni izvor za kontrolu naoružanja, kaže da bi, ako bi Rusija odlučila da napusti ograničenja sporazuma, teoretski mogla da poveća svoj raspoređeni nuklearni arsenal do 60 odsto postavljanjem stotina dodatnih bojevih glava.
Rjabkov je rekao da su odnosi između Rusije i SAD "prosto u ruševinama“.
Povezane vesti
"Nema osnova za potpunu obnovu Novog START-a u trenutnim okolnostima. A s obzirom na to da sporazum završava svoj životni ciklus za oko osam meseci, razgovor o realizmu takvog scenarija sve više gubi smisao. Naravno, duboko destabilizujući programi poput Zlatne kupole, a SAD sprovode niz njih, stvaraju dodatne, teške za prevazilaženje, prepreke konstruktivnom razmatranju bilo kakvih potencijalnih inicijativa u oblasti kontrole nuklearnog raketnog naoružanja, kada i ako do toga dođe“, rekao je Rjabkov za TASS.
"Zlatna kupola" i militarizacija svemira kao direktna pretnja nuklearnim rivalima
Tramp je prošlog meseca rekao da je izabrao dizajn za projekat "Zlatne kupole" vredan 175 milijardi dolara, koji ima za cilj da blokira pretnje iz Kine i Rusije stvaranjem mreže satelita, možda stotina njih, za otkrivanje, praćenje i potencijalno presretanje dolazećih raketa.
Analitičari kažu da bi inicijativa mogla naglo da eskalira militarizaciju svemira, podstičući druge zemlje da tamo postave slične sisteme ili da razviju naprednije oružje kako bi izbegle raketni štit.
Povezane vesti
Inače, Sporazum o svemiru, potpisan 1967. godine, brani postavljanje nuklearnog oružja i drugog oružja za masovno uništenje u svemiru, na Mesecu ili na bilo kom drugom nebeskom telu.
Međutim, samo SAD i Izreal su bili uzdržani kada je u UN 2014. izglasana rezolucija koja poziva na mirnodopsku upotrenu svemira kako bi se sprečila trka u naoružanju. Protiv sledeće rezolucije, koja nalaže da nijedna zemlja ne pokušava prva da postavi oružje u svemir glasale su samo četiri države - Gruzija, Izrael, Ukrajina i SAD (zemlje EU su bile uzdržane).
"Zlatna kupola", koliko god ta tehnologija trenutno delovala daleko, trebalo bi da omogući Americi da prva izvede nuklearni napad bez bojazni da će je odmazda takođe razoriti.
Inače princip obostrano garantovanog uništenja iz Hladnog rata (MAD) razvijen je kako se nijedna zemlja ne bi "kockala" opstankom čovečanstva. Ideja je da bi čak i oslabljeni nuklearni arsenali sve najveće supersile bili dovoljni da zbrišu sa lica zemlje celu planetu, te da nema smisla razvijati odbranu koja bi delimično radila.
Prema Tomasu Nađiju, stručnjaku za nuklearnu, svemirsku i protivraketnu odbranu u think tanku GLOBSEC, inicijativa "Zlatna kupola", koja je još u ranoj fazi, suočava se sa značajnim izazovima - uskim grlima u proizvodnji, nedostatkom komponenti i uobičajenim unutrašnjim sukobima u odbrambenoj zajednici u Vašingtonu.
U Evropi su problemi drugačiji. Ukoliko dođe do velikog sukoba sa Rusijom, raketne pretnje bi bile podjednako, ako ne i značajnije kritične s obzirom da ruska vojska ima "ograničenu sposobnost da duboko projektuje kopnene snage na teritoriju NATO-a. U takvom scenariju, Rusija bi vrlo verovatno više računala na raketne udare iz daljine", rekao je Nađi za Euronews.
"Orešnik" protiv "Crnog orla"
Balans raketnih i nuklearnih snaga, koji je trenutno na strani Rusije, iako prema MAD-u to ne znači da bi preživela nuklearnu razmenu, mogla bi da poremeti i američka hipersonična raketa "Dark Eagle".
Nakon uspešnog testa sa svemirske stanice Kejp Kanaveral decembra prošle godine, američka vojska je saopštila da je taj sistem dizajniran da "dezintegriše mogućnosti protivnika".
Takođe zabranjuje uspostavljanje vojnih baza ili instalacija, testiranje bilo koje vrste oružja i izvođenje vojnih manevara na nebeskim telima. Međutim, sporazum ne zabranjuje postavljanje oružja u svemiru uopšte, već samo nuklearno oružje i oružje za masovno uništenje.
Prototip se sastoji od dve glavne komponente: dvostepenog raketnog bustera sa hipersoničnim kliznim vozilom bez motora, poznatim kao Zajedničko hipersonično klizno telo (Common Hypersonic Glide Body), na vrhu.
Dvostepena raketa dovodi konusnu "kliznu napravu“ do optimalne brzine i visine pre nego što je ispusti, nakon čega ona klizi do svoje mete hipersoničnim brzinama, definisanim kao bilo šta iznad 5 maha (mah je brzina zvuka), i duž relativno plitke, atmosferske putanje leta, uz nepravilne manevre.
Vojska je ranije saopštila da je maksimalna brzina oružja najmanje 17 maha, a njegov maksimalni domet veći od 2.775 kilometara.
Dok ova raketa ne uđe u službu i dok se ne demonstriraju njene performanse Rusija i Kina i dalje imaju prednost u hipersoničnoj areni, a posebno rusko naoružanje koje je prošlo test rata u Ukrajini i odavno je u serijskoj proizvodnji.
Sa svoje strane Rusija je prikazala i misteriozni "Orešnik", koji je po svemu sudeći razorio ogromnu fabriku u Dnjepropetrovsku i raspolaže šest nezavisnih kliznih bojevih glava koje mogu biti nuklearne. Američka vojska je saopštila da je dizajn ruske rakete zasnovan na dizajnu ruske interkontinentalne balističke rakete (ICBM) dometa 5.800 kilometara RS-26 Rubež.
Putin je nakon napada u novembru prošle godine rekao da je njeno raspoređivanje odgovor na američke planove za proizvodnju i razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa i da će Rusija "odlučno i simetrično odgovoriti“ u slučaju eskalacije.
To ukazuje da je i sam "Orešnik" posledica kraha nuklearnih sporazuma iz doba Hladnog rata, tačnije INF sporazuma iz 1987. koji je zabranio razvoj, testiranje i raspoređivanje svih balističkih i krstarećih raketa sa zemlje dometa između 500 i 5.500 kilometara. INF su jednostrano raskinule SAD 2019. ali je Rusija prva razvila oružje koje direktno ima koristi od toga.
Sve opasnije tajne operacije Ukrajine
Najnoviji faktor rizika od "nuklearnog holokausta" koji Gabard pominje su ukrajinski napadi na ruske nuklearne bombardere u kojima je do 10 strateških bitnih letelica unipteno ili štećeno. Iako su bombarderi "zapostavljeni" deo ruske nuklearne trijade, napad na svaki njen element iz ruske perspektive može predstavljati uvertiru za masovni "prvi udar".
"Agresija protiv Ruske Federacije i/ili njenih saveznika od strane bilo koje države koja nema nuklearno oružje, uz učešće ili podršku nuklearne države, smatra se njihovim zajedničkim napadom", navodi se u članu 11 zvanične ruske nuklearne doktrine.
To znači da Rusija ne pravi veliku razliku između Ukrajine i njenih nuklearnih saveznika, kada su u pitanju napadi na njene kapacitete nuklearnog odvraćanja, bez obzira ko je i kada saznao za operaciju "Paukova mreža". U prilog tome govori i ogroman ekspoze New York Times-a o tome kako su američke i ukrajinske obaveštajne službe praktično integrisane i zajedno vrše operacije protiv Rusije još od 2016.
Čak i nedavni autorski tekst kolumniste Washington posta Dejvida Ignatijusa upozorava da je "prljavi rat Ukrajine tek počeo". Ovaj autor jakih neokonzervativnih i proukrajinskih uverenja je od svojih izvora iz SAD i Ukrajine saznao da postoje sve jače tenzije između Kijeva i Vašingtona zbog ukrajinskih operacija koje celjaju praktično sve ruske ciljeve širom sveta. Među njima su i ubistva civila, poput Darije Dugine, ćerke ruskog filozofa Aleksandra Dugina, čemu se navodno Vašington oštro protivio.
Ignatijus nabraja seriju operacije, od kojih su neke u Africi, ali se kao zajednički motiv ističe želja da se Rusiji lupi "šamar", tačnije da se ponizi ili isprovocira, makar meta nemala vojni značaj ili uticaj na rat u Ukrajini.
Primer simbolično najjače mete je Kerčki most, koji je Ukrajina nedavno pokušala da uništi, ali je podvodna bomba eksplodirala na barijerama uz stub mosta. Inače, taj most više nije od velike važnosti za rusku vojsku kao nekada, jer je poluostrvo Krim sada povezano i sa novom prugom kroz Zaporošku i Hersonsku oblast, koju povremeno ciljaju ukrajinski dronovi.
Komentari (0)