Šta predviđa sporazum o dizelu Trampa i Putina: Za koliko su dovoljne ruske rezerve i šta posle toga?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nedavni sporazum između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina o ublažavanju sankcija i isporuci ruskog dizela otvorio je brojne rasprave o ekonomskim i političkim dometima ove odluke.
Iako dogovor predviđa brzi plasman značajnih količina goriva na američko i globalno tržište, analiza agencije Reuters ukazuje na niz praktičnih, logističkih i političkih prepreka koje bi mogle ograničiti njegovu stvarnu efikasnost.
Sporazum, objavljen u petak 9. oktobra, predviđa da Rusija odmah stavi na raspolaganje više od 300.000 tona dizela na američkom i međunarodnom tržištu, uz najavu dodatnih isporuka u narednim mesecima.
Zauzvrat, Vašington je ukinuo sankcije na izvoz ovog goriva, dok je Donald Tramp najavio i prekid napada na energetsku infrastrukturu između Rusije i Ukrajine, iako precizan sadržaj tog dela dogovora još nije u potpunosti razjašnjen.
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
Inicijativa je direktno povezana sa nastojanjima Bele kuće da obuzda visoke cene dizela, koje stvaraju veliki pritisak na američke prevoznike i poljoprivrednike uoči srednjomandatnih izbora zakazanih za novembar. Neposredno nakon objave iz Vašingtona, cene goriva na berzama već u ponedeljak zabeležile su pad od 0,5 odsto.
Ograničene količine u odnosu na ogromnu američku potražnju
Prema zvaničnim najavama, prva serija od preko 300.000 metričkih tona dizela odgovara količini od oko 2,25 miliona barela. Plan predviđa izvoz još 500.000 tona tokom novembra i dodatnih milion tona neposredno nakon toga, čime ukupne preuzete obaveze Moskve prelaze 1,8 miliona tona, navodi Protothema.
Međutim, analitičari ističu da su ove količine izuzetno skromne kada se uporede sa stvarnim potrebama američke privrede. Prema podacima Američke uprave za energetske informacije (EIA), samo transportni sektor u SAD dnevno troši oko 2,94 miliona barela dizela.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
To praktično znači da prva najavljena pošiljka iz Rusije ne može da pokrije ni ceo dan američke potrošnje, dok ukupne obećane količine odgovaraju potražnji za manje od četiri dana, zbog čega je upitno koliko ovaj dogovor dugoročno može obarati cene.
Oštećene rafinere i problem sa sankcionisanim tankerima
Kao ključni faktor za realizaciju sporazuma navodi se stanje u ruskim rafinijama, koje su pretpele veliku štetu usled učestalih napada ukrajinskih dronova. Pre izbijanja napada 2024. godine, Rusija je izvozila oko 100.000 tona dizela dnevno, ali je zbog smanjenog kapaciteta u julu uvela zabranu izvoza kako bi zaštitila domaće tržište, što je u subotu delimično ukinuto.
Stručnjaci iz energetskog sektora procenjuju da bi Rusija mogla da ispuni početni zahtev za 300.000 tona već tokom oktobra, ali pod uslovom da se ponovo pokrene velika oštećena rafinija u evropskom delu zemlje i da napadi na infrastrukturu prestanu.
Pored toga, veliku prepreku predstavlja i transport: iako su SAD ukinule sankcije na izvoz samog dizela, brojne restrikcije i dalje važe za veliku flotu ruskih tankera, pa ostaje nejasno koji će brodovi moći da prevezu ugovoreno gorivo.
Finansijska računica i oštre kritike Kijeva i Vašingtona
Finansijski aspekt sporazuma izuzetno je značajan za Moskvu, s obzirom na to da su ukrajinski udari, prema izjavama Vladimira Putina, naneli štetu od oko 26,6 milijardi dolara (oko 1 odsto ruskog BDP-a).
Tanjug/AP
Procenjuje se da će prva isporuka dizela Rusiji doneti oko 400 miliona dolara, iako će u državni budžet ući samo manji deo tog novca usled specifičnog poreskog sistema koji oporezuje primarno proizvodnju nafte, a ne sam izvoz finih derivata.
Ovaj potez Bele kuće naišao je na žestoke osude ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je upozorio da bi ublažavanje sankcija moglo podstaći Moskvu na nastavak agresije.
Oštre kritike stigle su i iz samog američkog Kongresa, gde pojedini republikanski poslanici pozivaju na uvođenje novih, umesto ublažavanja postojećih sankcija, dok su evropski saveznici poput Velike Britanije i Nemačke potvrdili da ostaju pri stavu o daljem pritisku na Kremlj i podršci Kijevu.
Ublažavanje sankcija i ekonomska računica Bele kuće
Glavni povod za radikalan zaokret u američkoj politici leži u snažnim ekonomskim pritiscima i globalnoj krizi energenata. Cene goriva u SAD zabeležile su drastičan skok, pri čemu je dizel poskupeo za gotovo 70 odsto od početka sukoba na Bliskom istoku.
Sa srednjoročnim izborima zakazanim za 3. novembar, administracija u Vašingtonu našla se pod imperativom da hitno poveća ponudu goriva i rastereti potrošače.
Ministarstvo finansija SAD (OFAC) izdalo je specijalnu Opštu licencu 135, kojom se do 7. aprila 2027. godine dozvoljavaju transakcije i uvoz ruskog dizela. Prema najavama, Moskva bi na međunarodno tržište trebala da plasira više od 300.000 tona odmah, uz dodatne količine u narednim mesecima, čime ukupan paket premašuje 4,8 miliona tona.
Printskrin/Youtube/U.S. Department of the Treasury
Iako analitičari ističu da ove količine neće u potpunosti eliminisati globalnu nestašicu, politički signal je jasan - Vašington je spreman na selektivo ublažavanje sankcija radi ostvarivanja neposrednih ekonomskih ciljeva, čime Rusija dobija važan prostor za diplomatsko manevrisanje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)