Požari guše Indoneziju: Smog ugrožava zdravlje hiljada ljudi, vatra progutala milione hektara - građani samo žele vazduh
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Šumski požari u Indoneziji od početka godine zahvatili su oko 1,9 miliona hektara, dok se gust dim i otrovna izmaglica šire i na druge delove jugoistočne Azije. Do sredine oktobra zabeleženo je više od 277.000 slučajeva hroničnog kašlja i akutnih respiratornih infekcija, a među obolelima je više od 62.000 dece mlađe od pet godina. Stanovnici pogođenih područja upozoravaju da im zagađen vazduh otežava svakodnevni život, dok se vatrogasci mesecima bore sa požarima koje dodatno raspiruje dugotrajna suša.
Kada sunce obasja smog iznad indonežanskog dela ostrva Borneo, sve poprima boju rđe. Ulice, kuće i automobili gube se u crvenkastosmeđoj izmaglici, stvarajući prizore koje stanovnici opisuju kao apokaliptične, piše BBC.
Za Dijaniru Eku Nastiti, majku troje dece koja živi u gradu Palankaraja, najveći strah nastupa noću, kada u tišini osluškuje disanje svoje bebe.
"Ponekad noću čujem kako mojoj bebi krklja u grudima. Bila je u bolnici zbog bronhopneumonije kada je imala svega mesec i po dana. Svake noći brinem da li će moje dete sutra kašljati. Te misli me progone svake noći", kaže ona.
Palankaraja je među područjima koja su već mesecima izložena posledicama šumskih požara. Otrovna izmaglica prekrila je velike delove jugoistočne Azije, a posledice se osećaju daleko izvan područja zahvaćenih vatrom.
Prema podacima satelitske platforme Nusantara Atlas, od početka godine u Indoneziji je izgorelo oko 1,9 miliona hektara zemljišta, što je površina približno jednaka američkoj saveznoj državi Nju Džerzi ili čitavoj teritoriji Fidžija. Procenjuje se da je samo tokom septembra vatra zahvatila milion hektara.
Dim koji se uzdiže iz šuma, močvara i tresetišta ispunio je vazduh sitnim česticama i ugljen-monoksidom. Zagađenje se proširilo iz Indonezije do Singapura, Malezije i Filipina.
Zagađen vazduh posebno ugrožava decu
Prema podacima Ministarstva zdravlja Indonezije, do sredine oktobra registrovano je više od 277.000 slučajeva hroničnog kašlja i akutnih respiratornih infekcija. Među obolelima je više od 62.000 beba i dece mlađe od pet godina.
AP Photo/Tatan Syuflana
"Šumski požari imaju ogroman uticaj, posebno na zdravlje ljudi. I moji mlađi rođaci, među kojima ima i beba, takođe kašlju. Sve ovo im veoma teško pada", kaže 22-godišnja Natari Viktorija, koja se javila u zdravstveni centar u Palankaraji nakon što je duže od nedelju dana kašljala.
Dim i izmaglica nastali usled požara na tresetištima sadrže mešavinu zagađujućih materija koje mogu ozbiljno da ugroze zdravlje. Sitne čestice prodiru duboko u pluća, a neke mogu da dospeju i u krvotok, izazivajući upalne procese, hronične bolesti pluća i povećan rizik od prevremene smrti.
Dodatnu opasnost predstavljaju gasovi koji se oslobađaju u atmosferu.
"Ovde, u centralnom Kalimantanu, posebno u Palankaraji, nebo je postalo žuto i prekriveno izmaglicom. Šta stanovnici zapravo udišu? To nije svež kiseonik, već ugljen-dioksid i zagađujuće materije. Zbog toga telo, a posebno mozak, ne dobija dovoljno kiseonika", kaže Riduan, načelnik Službe za zdravstvo u Palankaraji.
Deca, starije osobe i trudnice posebno su osetljivi na posledice dugotrajnog izlaganja zagađenom vazduhu.
Vlasti stanovnicima savetuju da ostanu u zatvorenom prostoru i izbegavaju izlaske. Međutim, Nastiti kaže da takve preporuke nije lako primeniti u svakodnevnom životu.
"I dalje moram da kupujem povrće i namirnice, nabavljam školski pribor i obavljam druge neophodne poslove. To jednostavno nije moguće izbeći. Mislim da ljudi koji daju takve savete ne znaju šta se ovde zaista dešava", objašnjava ona.
Kada se izmaglica zgusne, Nastiti svoju decu odmah uvodi u kuću.
"U ovakvim uslovima nemam drugog izbora. Deca bi trebalo da budu u parku, da se igraju sa drugarima i idu u školu. Umesto toga, zatvorena su u kući", kaže ona.
Slična situacija je i u selu Ramang, oko 50 kilometara severno od Palankaraje, gde živi 37-godišnja Lola Macitri. Kako je smog tokom proteklih nekoliko nedelja postajao sve gušći i menjao boju od sive do žute i zagasitonarandžaste, ona i njena porodica sve više vremena provode u zatvorenom prostoru.
Youtube/Newsmax Balkans/Screenshot
Njena deca nastavu pohađaju onlajn, kao i mnoga druga u područjima Indonezije koja su najteže pogođena zagađenjem. Odrasli, međutim, pokušavaju da nastave da rade uprkos opasnim uslovima.
Poljoprivrednici, radnici koji žive od dnevnice i mali trgovci suočeni su sa teškim izborom: da se odreknu prihoda ili da rizikuju zdravlje izlaskom na zagađen vazduh. Mnogi nemaju drugu mogućnost osim da čekaju da se situacija popravi.
"Naravno da se plašimo posledica po zdravlje. Ali gde bismo mogli da odemo? Moramo da izdržimo i ostanemo jaki, jer nemamo drugu mogućnost", kaže Macitri.
Vatrogasci se mesecima bore sa požarima
Indonežanska vlada suočava se sa sve većim pritiskom javnosti da učini više kako bi zaustavila požare. Građani kritikuju reakciju nadležnih, dok vlasti tvrde da su preduzele niz mera za gašenje vatre i smanjenje dima.
Među primenjenim metodama su izbacivanje vode iz vazduha i eksperimentalni pokušaji modifikacije vremena. Vlada je prošle nedelje saopštila da je u kopnenim operacijama angažovala više od 60.000 ljudi i navela da je ugašeno 80 odsto novih požara.
"Moramo da iskoristimo sve raspoložive metode koje su bezbedne i delotvorne kako bismo suzbili požare", kaže dr Nisa Novita, stručnjakinja za šumarstvo i istraživačica tresetišta iz indonežanske nevladine organizacije za zaštitu prirode "Yayasan Konservasi Alam Nusantara" (YKAN)
"To je kao pokušaj spasavanja broda koji tone. Moramo hitno da reagujemo, iskoristimo sve što može da pomogne i sprečimo dalju štetu dok još imamo vremena", dodaje ona.
Međutim, resursi ekipa na terenu sve su ograničeniji.
Juni se više od 100 dana bori sa požarima koji samo prividno jenjavaju. Iako se na površini čini da je vatra ugašena, ispod zemlje žarišta nastavljaju da tinjaju kroz duboke slojeve organske materije i treseta.
"Ovo je zaista iscrpljujuće", kaže on.
Zbog dugotrajnog izlaganja dimu suočava se sa otežanim disanjem, upornim kašljem i neprekidnim bolom u očima.
Na pitanje šta mu je najpotrebnije, odgovara: "Vazduh".
"Zbog izmaglice teško dišemo. Samo se nadamo obilnoj kiši", kaže Juni.
Hiljade ljudi širom Indonezije i jugoistočne Azije mesecima čekaju isto.
Sezonski šumski požari nisu novost za Indoneziju, ali je ove godine fenomen poznat kao super El Ninjo dodatno pojačao sušu i odložio padavine koje su ključne za gašenje požara na tresetištima. Dugotrajna suša otežava borbu sa vatrom, a vode je sve manje.
Pixabay
Fauzi Rahman, vatrogasac iz Palankaraje, kaže da je nedostatak vode jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju ekipe na terenu.
"Požare na tresetištima teško je ugasiti jer je za to potrebno mnogo vode i vremena. Na običnom zemljištu možemo da očistimo 20 hektara za jedan dan, naročito ako imamo veliku ekipu. Na tresetištu to može da traje mesecima. Vodu moramo da ubrizgavamo duboko u zemlju, sve do samog dna, što zahteva ogromne količine. A trenutno je vodu teško pronaći", objašnjava Rahman.
Dr Novitu dodatno zabrinjava to što se požari pojavljuju i na područjima na kojima ih ranije nije bilo.
"Ne suočavamo se samo sa požarima na uobičajenim žarištima, već se oni pojavljuju i u novim područjima", upozorava ona.
Stanovnici Palankaraje sve teže podnose posledice požara, dok se kraj višemesečne krize još ne nazire. U uslovima dugotrajne suše, obilna kiša mogla bi da bude ključna za gašenje vatre.
Riduan, načelnik Službe za zdravstvo u Palankaraji, rekao je za BBC da se nada da će zajednički napori stanovništva, vojske i policije doprineti zaustavljanju požara.
"Nadamo se da će, zahvaljujući izuzetnim naporima zajednice, vojske i policije koji rade zajedno, požari biti ugašeni", kaže on.
Ipak, kako dodaje, vatra i dalje gori.
"Naša najveća nada je da će nam Svemogući Bog uskoro podariti kišu", zaključuje Riduan.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)