Jedan kanal, dva problema: Da li će odnosi Velike Britanije i Francuske "potonuti" u Lamanšu

Komentari

Autor: Euronews, J.Đ.

04/12/2021

21:44

Jedan kanal, dva problema: Da li će odnosi Velike Britanije i Francuske "potonuti" u Lamanšu - Copyright AP/Matt Dunham

veličina teksta

Aa Aa

Odnosi između Velike Britanije i Francuske tradicionalno rade po sistemu "toplo-hladno", ali su u poslednje vreme dodatno zaoštreni zbog dva problema. Sa jedne strane je ribarski spor, a sa druge migranti koji u sve većem broju prelaze preko Lamanša kako bi došli do britanske obale, i tu pronašli bolju budućnost kojoj streme.

U samoj srži problema između dveju zemalja koje deli Lamanš, nalazi se Bregzit. Prvo, time što je Velika Britanija napustila EU, zakomplikovala se situacija sa ribarskim dozvolama u oblasti Kanalskih ostrva.

Drugo, Francuska ima sve manje strpljenja kada su u pitanju migranti koji iz te zemlje pokušavaju da dođu do Velike Britanije, i optužuje vladu iz Dauning strita da ne preuzima odgovornost za ovaj problem, već da ga, naprotiv, uvećava dodatno svojim zakonima.

Sve to dovelo je do tenzija koje su kulminirale u nedavnim izjavama francuskog ministra policije, da Pariz neće dozvoliti da bude talac unutrašnje politike Londona.

Dvostruko više migranata nego prošle godine

Broj migranata koji pokušavaju da stignu do Engleske brodovima iz Francuske se više nego udvostručio za godinu dana. Oko 15.500 migranata pokušalo je da pređe ili su uspeli u tome do 31. avgusta, prema podacima francuske pomorske prefekture.

Od tada, broj migranata je nastavio da raste, a francuske vlasti su uspešno sprečile četiri puta više prelaza malim brodovima u septembru ove, nego prošle godine. Samo u prva četiri dana novembra, od utapanja u Lamanšu spaseno je oko 1.500 ljudi.

Dok jedan deo ovih migranata uspe u svojoj nameri da se domogne engleske obale, nisu svi te sreće, a neki od pokušaja imaju najgori mogući ishod. U jednom takvom slučaju, prošle nedelje se utopilo 27 migranata kada su pokušali da pređu Lamanš.

Britanski premijer Boris Džonson pisao je predsedniku Francuske Emanuelu Makronu o uspostavljanju pet koraka između dve zemlje, koje bi odvratile migrante od ovako opasnih poduhvata. Problem je u tome što je jedan od tih koraka podrazumevao vraćanje ilegalnih migranata u Francusku, što je razbesnelo Pariz.

Migranti koji su spaseni od utapanja u Lamanšu

"Francuska je spremna na ozbiljne razgovore sa Velikom Britanijom po pitanju ilegalnih migracija, ali neće biti talac unutrašnje politike Londona", rekao je francuski ministar policije Žeral Darmanen, dodajući da bi Velika Britanija "trebalo da preuzme odgovornost i ograniči ekonomsku atraktivnost", ukoliko ne želi toliki priliv migranata.

U Parizu su očigledno smatrali da ovo nije dovoljno, pa su preduzeli dodatne korake kako bi pokazali koliko im se nije svideo ovaj predlog. Britanskoj ministarki policije Priti Patel je, tako, otkazana pozivnica za učešće na sastanku sa evropskim kolegama, na kom je trebalo da se diskutuje i o ovom problemu.

Iz kancelarije francuske vlade su rekli da u Džonsonovom pismu ne stoji ono što su se on i Makron dogovorili ranije, a reagovao je i sam predsednik Francuske, rekavši da Velika Britanija mora da se uozbilji ili će ostati isključena iz razgovora o suzbijanju priliva migranata.

"Iznenađen sam kada se stvari ne rade ozbiljno, komunikacija između lidera se ne obavlja putem tvitova ili objavljenih pisama, mi nismo uzbunjivači", rekao je Makron.

Ribarski spor u kom se "peca" politička nadmoć

Još jedan veliki spor, pored ovog sa migrantima, tiče se ribarstva. U ovom slučaju, "na talonu" je politička nadmoć jedne države nad drugom.

Čitava komplikacija nastala je kada je Velika Britanija izašla iz EU. Bregzit je, naime, imao dve velike faze – prva se tiče Sporazuma o povlačenju, a druga se odnosi na Trgovinski sporazum. U oba sporazuma ima nekih nedorečenosti, što ostavlja dosta mesta za interpretaciju, i to je naročito vidljivo u ovom ribarskom sporu.

Istupanjem Velike Britanije iz EU, prekinut je Sporazum o Grenvilskom zalivu. Ovim sporazumom se francuskim brodovima dopuštalo da nesmetano love ribu u vodama Gernzija i Džerzija, dvaju autonomnih ostrvskih krunskih poseda smeštenih u Lamanšu. Gernzi i Džerzi pripadaju Velikoj Britaniji, i čine 99% Kanalskih ostrva.

Nakon Bregzita, Trgovinskim sporazumom je predviđeno da je francuskim ribarima dozvoljeno i dalje da love ribu u vodama Kanalskih ostrva, ali samo ukoliko mogu da dokažu da su to i ranije radili. Problem je, međutim, u tome što se ne navodi na koji način francuski ribari ovo mogu da dokažu.

Iz Velike Britanije traže da brodovi dostave dokaze o ranijim kretnjama, prikupljene uz pomoć GPS sistema, ili dokaze o ranijim ulovima, što je problem za brodiće koji nemaju tu tehnologiju ili ne vode takvu evidenciju.

Britanski brod koji je bio zadržan u Avru

Takođe, Britanci koriste i argument da su neki francuski brodovi ranije imali dozvolu za ribarenje u vodama Kanalskih ostrva, ali je nisu koristili, pa ni sada ne bi trebalo da je imaju. Francuski ribari, sa druge strane, smatraju da i nakon Bregzita imaju pravo da love ribu u ovom području, baš kao što su to činili ranije, i da Britanci bespotrebno otežavaju situaciju.

Stvari su se dodatno zakomplikovale kada je prošle nedelje jedan britanski brod upozoren a drugi zadržan u francuskoj luci Avr, pa je kapetan priveden a ulov zaplenjen. Naposletku je pušten, posle protesta iz britanske vlade, i suđenje mu je zakazano za avgust 2022. godine.

Činilo se da će problem rešiti Makron i Džonson razgovorima na G20 samitu u Glazgovu, ali to se nije desilo. Pre samo pet dana, francuski ribari su u znak protesta zbog toga što nisu zadovoljni razvojem situacije nakratko blokirali put do tunela u Lamanšu, kao i do tri luke u Francuskoj.

Loše vreme za loše odnose

Loši odnosi između Velike Britanije i Francuske dolaze u nezgodnom trenutku za oba lidera, jer se Makronu približavaju predsednički izbori u aprilu, a Džonsonu popularnost među stanovništvom sve više opada. Istovremeno, to što Velika Britanija više nije članica EU dodatno otežava saradnju, piše list Politiko.

Trenutno najveći problem koji se tiče Lamanša nije nov, već traje gotovo dve decenije. Prema Sporazumu iz Le Tukea koji je potpisan 2003. godine, oni migranti koji bi želeli da dođu do britanske obale, preusmeravani su, de fakto, na luku Kale u Francuskoj. Francuska policija, koju je samo delimično finansirao London, svake godine je sve više vodila računa o tome da nelegalni putnici ne dospeju do Engleske preko Lamanša.

U britanskoj javnosti se, uglavnom, stvorio utisak da je Francuska kriva za to što migranti prelaze kanal. Sa druge strane, u Parizu su, uglavnom, ljuti zbog toga što u svom pismu Džonson nijednog trenutka nije spomenuo kakve bi sve korake Velika Britanija mogla da preduzme da spreči nelegalni prelazak migranata.

Britanske vlasti, inače, procenjuju da je u Kaleu trenutno između 800 i 900 migranata iz država zahvaćenih nedaćama - poput Sirije, Avganistana ili Libije. Nevladine organizacije smatraju da ih je oko 1.500, što je i dalje manje nego kada je 2016. godine, u takozvanoj "džungli u Kaleu" boravilo skoro 10.000 ljudi.

Situacija u Kaleu je neopisiva. I dalje postoji zabrana distribucije hrane u nekim delovima, a akcije policije protiv migranata su neumoljive. U mnogim delovima Kalea, nema više drveća i žbunja, da bi ljudi mogli da podignu šatore u kojima će spavati", rekla je ranije za Euronews Kler Mozli, koja je osnovala nevladinu organizaciju "Care4Calais"