Igre 
"Varnice" između lidera Rusije i NATO-a: Lideri razmenjuju sve oštrije izjave i optužbe za raspoređivanje vojnika
Komentari21/12/2021
-20:49
Lideri zapadnih sila i Rusije razmenjuju sve oštrije poruke , a sve je počelo optužbama zbog gomilanja ruskih vojnika na granici s Ukrajinom. I dok neke države pripadnice NATO ipak govore pomirljivim tonom, a druge poručuju da "čuvaju leđa" ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, današnje izjave zvaničnog Kremlja dodatno su podgrejale atmosferu.
Zvaničnici američke obaveštajne službe tvrde da je Rusija rasporedila oko 70.000 vojnika u blizini svoje granice sa Ukrajinom i da se, kako se procenjuje, sprema za invaziju početkom sledeće godine. Moskva negira da ima nameru da napadne, ali je zahtevala od NATO da uskrati članstvo Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim zemljama i poništi odluku o novom vojnom raspoređivanju snaga severnoatlantske alijanse u centralnoj i istočnoj Evropi, preneo je AP.
Zelenski je pre nekoliko dana zatražio zapadne sankcije protiv Moskve, kako bi se izbegla dalja eskalacija. On je na marginama samita EU dodao da je Ukrajina spremna za svaku formu razgovora sa Rusijom, ali da bi ipak bilo neophodno sprečiti dalji porast tenzija.
profimedia
Ovom pozivu su se juče pridružile još dve države, Poljska i Litvanija, koje su zatražile od Zapada teže sankcije Rusiji, a kao razlog su navele to što gomilanje ruskih trupa u blizini ukrajinske granice potencijalno može značiti spremanje za invaziju.
Poljski predsednik Andžej Duda i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda sastali su se sa Zelenskim u Hutinu na zapadu Ukrajine, na Karpatima da bi demonstrirali svoju podršku Kijevu povodom ruskog vojnog pregrupisavanja duž ukrajinske granice.
U zajedničkom saopštenju objavljenom nakon sastanka, trojica lidera su pozvala međunarodnu zajednicu da Rusiji uvede snažnije sankcije zbog agresije na Ukrajinu. Oni su još jednom apelovali na Kremlj da "deeskalira situaciju povlačenjem svojih trupa sa ukrajinskih granica i privremeno okupiranih teritorija".
Kremlj predstavio zahteve, EU i SAD spremni na razgovor
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je 17. decembra dokument koji je Moskva poslala NATO po pitanju garancija bezbednosti o kojima je nedavno govorio predsednik Rusije Vladimir Putin, koji se, pre svega, odnose na širenje vojnog prisustva Alijanse prema zapadnim granicama Rusije.
Povezane vesti
Moskva traži da NATO uskrati članstvo Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim zemljama, kao i da povuče svoje vojne snage iz Centralne i Istočne Evrope. Nacrt predloga, koji je podnet SAD i saveznicama ranije ove nedelje, takođe poziva na zabranu slanja ruskih i američkih ratnih brodova u područja u kojima mogu pogoditi ciljeve druge strane, uključujući prestanak vojnih vežbi NATO snaga u blizini Rusije. Uz to, predviđena je zabrana postavljanja raketa srednjeg dometa u područjima gde mogu dejstvovati na teritoriji druge strane, preneo je Tanjug.
U ruskom predlogu je novi zahtev za povlačenje snaga NATO u srednjoj i istočnoj Evropi, kroz formulaciju da su stranke saglasne da neće slati snage "u područja u kojima nisu bile prisutne 1997. godine", osim u izuzecima gde se postigne saglasnost.
Iako su u nekoliko navrata zvaničnici Evropske unije i SAD govorili da u potpunosti pružaju podršku Ukrajini, sada, čini se, neki od njih govore pomirljivijim tonom.
Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izjavio je da EU mora da učestvuje u razgovorima o bezbednosnim garancijama u evroatlanskom regionu, koje je ponudila Rusija. On je naglasio da OEBS nudi mehanizme i pravila koja su "kamen temeljac bilo kakvog razgovora sa Rusijom".
Pixabay
Slično tome, u Vašingtonu se veruje da će do bilateralnog dogovora sa Rusijom doći u januaru, izjavila je danas Karin Donfrid, pomocnica američkog državog sekretara zadužena za evropska i evroazijska pitanja. Ona je novinarima potvrdila da će zajedno sa ruskom stranom biti dogovoren datum za početak razgovora o predlozima Moskve.
"Jasno smo stavili do znanja da svaki dijalog mora da bude zasnovan na reciprocitetu, da mora da se bavi i našom zabrinutošću zbog postupaka Rusije, kao i da mora da se odvija u punoj koordinaciji sa našim evropskim saveznicima i partnerima. Biću jasna: bez Evrope neće biti razgovora o evropskoj bezbednosti", poručila je Donfrid.
Dodala je i da će SAD nastaviti da šalju vojnu opremu i zalihe u Ukrajinu i u narednim nedeljama i mesecima i da će poslati dodatno odbrambeno naoružanje ukoliko Rusija izvrši invaziju.
Povezane vesti
Sa druge strane, izjave ministara severne Evrope i Baltika u vezi sa predlozima Rusije govore u prilog tome da nisu svi spremni da razmisle o traženim ustupcima.
Ministri odbrane država severne Evrope i Baltika saopštili su, tako, da evropske države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti predlog Rusije o bezbednosnim garancijama u Evropi. Na sastanku su učestvovali šefovi odbrane Finske, Estonije, Švedske, Danske, Norveške, Letonije, Litvanije i Islanda.
Takođe, kancelar Nemačke Olaf Šolc, rekao je da je "zabrinut zbog gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom" u telefonskom razgovoru sa Putinom, saopštio je portparol nemačke vlade. Osim toga, Šolc je govorio i o "hitnoj potrebi za deeskalacijom".
Povezane vesti
Putin: Nećemo imati gde da se povučemo
Najnovije izjave ruskih zvaničnika tiču se upravo predloženog bezbednosnog aranžmana, ali se iz Moskve čuju i glasovi zabrinutosti zbog "jačanja brojnosti američkih trupa u regionu".
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je na sednici kolegijuma Ministarstva odbrane u proširenom sastavu da predlozi Moskve o bezbednosnim garancijama upućeni NATO nisu ultimatum i da Rusija "očekuje konstruktivan i suštinski razgovor sa jasnim i konačnim rezultatom koji će obezbediti jednaku bezbednost za sve".
Širenje NATO na istok, međutim, nazvao je posledicom euforije posle pobede u Hladnom ratu i pogrešne procene, i dodao da je "Rusija spremna da preduzme vojno-tehničke mere ako se NATO približi njenim granicama".
"Oni rade šta žele. Ali ono što sada rade na teritoriji Ukrajine ili što će pokušati ili uraditi, to nije na hiljade kilometara daleko od naše granice. To je na pragu naše kuće. Moraju da shvate da mi jednostavno nemamo gde dalje da se povučemo", rekao je Putin, dodavši da je zabrnut zbog toga što se američki antibalistički raketni sistemi raspoređuju nedaleko od ruske granice.
Slično njemu, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je na istom sastanku da SAD jačaju svoje vojno prisustvo na ruskim granicama i da je oko 8.000 američkih vojnika raspoređeno u istočnoj Evropi. Istakao je i da se zaoštravanje vojno-političke situacije u svetu nastavlja i da tenzije rastu na zapadnim i istočnim granicama Rusije, prenele su RIA Novosti.
Stoltenberg: Svaka zemlja mora samostalno da bira put, pa i Ukrajina
Šojgu je upozorio na to da "američke privatne vojne kompanije koje se nalaze u regionu Donjecka pripremaju na istoku Ukrajine provokaciju sa hemijskim sredstvima", kao i da NATO "na vežbama razrađuje opcije primene koalicionih snaga protiv Rusije, uz učešće Gruzije, Moldavije i Ukrajine".
Izjave čelnika NATO govore da su spremni za deeskalaciju tenzija, ali se istovremeno stavlja do znanja da je isključivo na Alijansi i Ukrajini da odlučuju o mogućem članstvu Kijeva. Tako je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio da će početkom sledeće godine Alijansa pokrenuti "ozbiljne razgovore sa Moskvom kako bi se smanjile tenzije zbog gomilanja ruskih oružanih snaga na granici sa Ukrajinom".
"Svaki dijalog sa Rusijom, naravno, mora da poštuje osnovne principe na kojima se zasniva evropska bezbednost. Nikada nećemo praviti kompromise u pogledu našeg prava da branimo sve saveznike i nikada nećemo praviti kompromise oko prava svake zemlje u Evropi, uključujući i Ukrajinu, da samostalno biraju svoj put", dodao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu.
Komentari (0)