Optužbe SAD i Rusije i navodi o hemijskom i biološkom oružju u Ukrajini - šta je istina, a šta propaganda?

Na relaciji Moskva-Vašington već nekoliko nedelja razmenjuju se optužbe za spremanje biološkog i hemijskog oružja koje bi se navodno upotrebilo u Ukrajini. Analitičari koji su govorili za Euronews Srbija navode da je mala verovatnoća da bi se takva oružja mogla koristiti, a tvrdnje o "etničkom" biološkom oružju ocenjuju kao apsurdne. 

Prve optužbe Moskve za stvaranje biološkog oružja u Ukrajini pojavile su se početkom marta, a iz Kijeva su reagovali saopštenjem, rekavši da su u pitanju "dezinformacije" i "provokacije". Samo dan kasnije, 8. marta, na sednici američkog Kongresa je podsekretarka Viktorija Nuland rekla da SAD zaista finansiraju laboratorije u Ukrajini za koje su zabrinuti da bi mogle pasti u ruke ruske vojske. 

Iako se ispostavilo da su u pitanju laboratorije za dijagnostiku i istraživanje potencijalnih bolesti koje mogu da izbiju, ruski zvaničnici su ovakvu izjavu iskoristili za podgrevanje sumnji da SAD zaista spremaju hemijsko i biološko oružje koje bi se u Ukrajini koristilo. 

U svom saopštenju, međutim, Stejt department je kao odgovor na ovakve tvrdnje istakao da "SAD nemaju niti upravljaju bilo kakvim biološkim ili hemijskim laboratorijama u Ukrajini", kao i da je "Rusija često u prošlosti optuživala Zapad za zločine koje sama čini". Od tada, nisu se smirile međusobne optužbe.

Bajdenovo upozorenje

Tako je prošle nedelje Rusija zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), a kao razlog za to su naveli "nove podatke o američkim biološkim laboratorijama u Ukrajini". Iz UN su, istog dana, saopštili da "nemaju nikakva saznanja o postojanju programa za razvijanje biološkog oružja u Ukrajini", a američka ambasadorka u UN Linda Tomas-Grinfild optužila je ruskog kolegu Vasilija Nebenzju za, kako je rekla, "tiradu bizarnih teorija zavera".

Optužbe su dolazile i od najviših zvaničnika - tako je predsednik SAD Džozef Bajden izjavio pre nekoliko dana da "postoji jasan znak da ruski predsednik Vladimir Putin razmatra korišćenje i biološkog i hemijskog oružja u Ukrajini". 

AP Photo/Evan Vucci, File

"Ruske optužbe da Kijev ima biološko i hemijsko oružje su lažne i ukazuju da ruski predsednik Vladimir Putin razmišlja da ih i sam upotrebi u svom ratu protiv Ukrajine. Putin je priteran uza zid i iznosi lažne optužbe", rekao je Bajden, mada nije naveo nikakve izvore za svoje tvrdnje.

Posle sednice lidera G7 u Briselu 24. marta, Bajden je rekao da bi SAD odgovorile ukoliko bi Rusija iskoristila biološko ili hemijsko oružje, ali nije konkretizovao od čega bi se taj odgovor sastojao.

Uprkos tome što iz Moskve i Vašingtona stižu upozorenja o potencijalnom korišćenju hemijskog i biološkog oružja, teško da bi se ovakva oružja zaista i mogla koristiti, rekao je za Euronews Srbija Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

On navodi da je problem sa hemijskim oružjem to što ima ograničenu vojnu upotrebu i smatra da, ukoliko postoji opasnost od korišćenja oružja za masovno uništenje, to bi pre moglo da bude taktičko nuklearno oružje. Međutim, kako ističe, ne deluje mu da je to opcija realna. 

Rogozin o "etničkom" biološkom oružju

Jedna od najskorijih kontroverznih tvrdnji koja se tiče navodne spremnosti za korišćenje biološkog oružja, potiče od Dmitrija Rogozina koji je danas na mestu izvršnog direktora ruske svemirske agencije Roskosmos, a ranije se nalazio u vladinoj agenciji za biološku i hemijsku bezbednost.

Rogozin je na svom Telegram kanalu naveo da je, u periodu od marta 2017. do aprila 2018. godine predsedavao ovom agencijom, a da je nekoliko puta na "dnevnom redu" bila ugroženost Rusije američkim biološkim laboratorijama.

"Pentagon izvodi biološke eksperimente koristeći biološke materijale dobijene od Slovena u Ukrajini i drugim zemljama koje se graniče sa Rusijom, kako bi se napravilo 'etničko' oružje protiv ruskog stanovnišva u Rusiji", naveo je Rogozin. 

Prema njegovim rečima, u pitanju je "oružje koje bi negativno delovalo na reproduktivne organe žena određene nacionalnosti, kao i na imunološki sistem određene etničke grupe, izazivajući alergije, netoleranciju na tradicionalnu hranu i podložnost bolestima, što dovodi do slabljenja imuniteta nacije i njegovog izumiranja bez ratova".

EPA/YURI KOCHETKOV

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je za Euronews Srbija da je nacionalno ili etnički bazirano oružje "apsurdna ideja koja se protivi zdravom razumu".

"Ni Rusija nije jedinstveni genetski bazen, i da isti takvi ljudi ne postoje u Americi, jer su i neki ključni ljudi u Americi poreklom Rusi, što bi značilo da bi ovakvo oružje i njih ugrozilo", dodao je Radić, i naglasio da su mediji od početka rata preplavljeni propagandom.

"Međutim, kada je reč o biološkim oružjima, to je osetljiva tema. Svet se toga plaši, i naravno da je onda jedna od teorija zavere upravo o tome. Tu je u pitanju takozvano 'načelo verodostojnosti', gde se koriste postojeća istraživanja, ali im se promeni svrha", dodao je. 

"Tačno je da su postojala istraživanja i laboratorije, i da su Amerikanci radili na istraživanju uzoraka antraksa, ali je problem u svrsi takvih istraživanja. Takve laboratorije postoje širom Evrope, čak i u Srbiji - u svim zemljama imate laboratorije visokog nivoa zaštite koje se bave istraživanjem bolesti", zaključio je Radić.

Koja je razlika između hemijskog i biološkog oružja?

Konvencija o hemijskim oružjima stupila je na snagu 1997. godine, i tada je osam država reklo da ima zalihe: Sirija, Indija, Irak, Albanija, SAD, Rusija, Libija i još jedna zemlja koja je želela da ostane anonimna. 

Od tada, sve zemlje osim SAD objavile su da su uništile svoje zalihe hemijskog oružja, mada su iz Organizacije za zabranu hemijskih oružja (OPCW) nekoliko puta saopštili da sumnjaju u istinitost ove informacije, naročito kada je u pitanju Sirija.

Kada se govori o biološkom i hemijskom oružju, ova dva se često izjednačavaju. Međutim, u pitanju su dve različite stvari.

profimedia

Hemijska oružja najčešće su smrtonosna, i usmerena su na centralni nervni ili respiratorni sistem onih koje ciljaju. Smatra se da su najsmrtonosniji nervni agensi poput sarina, koji mogu biti u formi gasa ili tečnosti. 

Druge forme hemijskog oružja predstavljaju gasovi koji izazivaju opekotine po koži ili uništavaju respiratorne organe, kao i oni koji napadaju krv u organizmu ili uzrokuju gušenje žrtve.

Biološka oružja, sa druge strane, koriste mikroorganizme kao što su virusi, bakterije ili gljive. Njihov cilj je da pomoću živog organizma koji se brzo širi zaraze mete - bilo da su u pitanju biljke, životinje ili ljudi.

U biološke agense spadaju antraks ili kuga, a biološki terorizam može izazvati ozbiljan izazov za javno zdravlje jer uzrokuje veliki broj smrtnih slučajeva u veoma kratkom roku, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.