Fokus

Novi zapleti u slučaju Džulijana Asanža: Koje su opcije pred osnivačem Vikiliksa i može li da izbegne izručenje SAD?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/06/2022

-

13:02

Novi zapleti u slučaju Džulijana Asanža: Koje su opcije pred osnivačem Vikiliksa i može li da izbegne izručenje SAD?
Džulijan Asanž - Copyright Tanjug AP/Frank Augstein

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što je britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel odobrila izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama, njemu preti suočenje sa optužbama za špijunažu pred američkim sudom. Ova odluka izazvala je oštre reakcije širom sveta, a s obzirom na to da je Asanž australijski državljanin, oglasile su se i vlasti ove zemlje. 

Asanž se trenutno se nalazi u londonskom zatvoru "Belmarš", a njegov put isprepletan je dodirnim tačkama sa raznim državama sveta, od SAD i Velike Britanije, preko Australije i Švedske, pa sve do Ekvadora. Sve je počelo 2010. i 2011. godine, kada je Asanž objavio hiljade poverljivih dokumenata zbog kojih ga Vašington i traži, uz tvrdnje da je time prekršio zakon i ugrozio ljudske živote.

Vrhovni sud Velike Britanije 2012. donosi odluku da on bude izručen Švedskoj kako bi bio saslušan u vezi sa navodima o seksualnim napadima, na šta Asanž odgovara odlaskom u ekvadorsku ambasadu i traženjem azila, jer je smatrao da će ga Šveđani izručiti SAD zbog objavljivanja tajnih vojnih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu.

Ekvador mu je iste godine odobrio politički azil, a u avgustu 2015. Švedska odustaje od optužbi o dva navoda, zbog isticanja vremena za podizanje optužnice. Ipak, tužilaštvo je tada najavilo da će nastaviti sa istragom optužbi za silovanje, pokrenutih 2010. godine. 

Tanjug/AP/Alberto Pezzali

Protesti pod nazivom "oslobodite Asanža"

Asanž je, nakon godina u ekvadorskoj ambasadi, 2017. dobio i državljanstvo te zemlje, ali je odbijen zahtev da mu bude odobren i diplomatski status. Iako mu je Ekvador dodelio status azilatna, 2019. godine mu ista zemlja taj status i ukida, uz obrazloženje da je pokazao "nezahvalnost i nepoštovanje", a osuđen je i na 50 nedelja zatvora.

Asanž se istovremeno suočava i sa novim pokretanjem istrage o seksualnim napadima u Švedskoj, ali je ta zemlja odustala od daljeg krivičnog gonejnja Asanža u novembru 2019. godine. Nešto ranije, međutim, SAD su su podigle optužnicu sa još 17 tačaka po kojima se Asanž tereti. Godinu i po dana od hapšenja, u januaru 2021. godine, sud u Londonu odlučio je da osnivač Vikiliksa ne bude izručen Americi, a u decembru iste godine apelacioni sud preinačio je ovu odluku, što je sada i potvrdila ministarka unutrašnjih poslova.

Za šta ga terete SAD?

Sajt Vikiliks, koji je Asanž osnovao 2006. godine, objavio je 2010. godine više od 700.000 dokumenata, video snimaka, diplomatskih prepiski i izveštaja sa ratišta u Iraku i Avganistanu, koje je pribavila bivša pripadnica američke vojske Čelsi Mening, koja je rođena kao Bredli Mening.

Zajedno su objavili detalje o civilnim žrtvama i osumnjičenima za terorizam koji su držani u Gvantanamu na Kubi. Iz tog razloga, SAD terete Asanža za kovanje zavere sa Čelsi Mening sa namerom da pristupe poverljivim informacijama na računarima Sekretarijata za odbranu.

Asanž je objavio i diplomatsku prepisku koja se tiče ovih angažovanja SAD, kao i snimak iz Bagdada, koji prikazuje kako američka letelica ubija civile.

SAD su Asanža osudile po 17 tačaka za špijunažu 2019. godine na 175 godina zatvora, nakon što ga je ambasada Ekvadora predala britanskim vlastima. Sjedinjene Države su ranije pružile uveravanja Britaniji da će, ako izruči osnivača Vikiliksa, on moći u Australiji, zemlji rođenja, da odsluži bilo koju kaznu koju mu izrekne američki sud. 

Australijski premijer odbio da interveniše u korist Asanža

Slučaj Džulijana Asanža izaziva rekacije od samog početka njegovog krivičnog gonjenja - za neke je heroj, dok drugi smatraju da zaista i jeste pravedno optužen. S obzirom na to da je Asanž australijski državljanin, nakon poslednje odluke Patel među najglasnijima su bile reakcije australijske javnosti, a građani su od vlade svoje zemlje zahtevali da učini nešto kako Asanž ne bi bio izručen.

Međutim od australijskih vlasti stigao je jasan odgovor u vidu izjave premijera Entonija Albanezea.

"Neki ljudi misle da su važni ako na Tviteru pišu velikim slovima i stavljaju znake uzvika. E pa, nisu. Nameravam da budem na čelu vlade koja diplomatski i prigodno sarađuje sa partnerima", rekao je Albaneze. 

Australijski državni tužilac i ministar spoljnih poslova rekli su da se "Asanžov slučaj odužio, i da bi trebalo što pre da bude priveden kraju".

Još neki australijski zvaničnici komentarisali su odluku britanske ministarke, odražavajući isti ton kao i premijer.

"Australija nije deo ovog sudskog postupka, a svaka zemlja ima svoj pravni sistem. Diplomatija megafona, objavljivanje telefonskih poruka, tako je radila prethodna vlada. Mi uspostavljamo ponovo konstruktivne odnose sa našim saveznicima i razgovaramo na nivou vlada", rekao je australjiski ministar zapošljavanja Toni Berk za "Skaj njuz".

Euronews

Međutim, mnogo je u javnosti i onih koji su stali na Asanžovu stranu, pre svega bivših namesnika australijske vlade. Tako je Bob Kar, nekadašnji ministar spoljinih poslova, napravio paralelu sa Čelsi Mening, rekavši da, ukoliko je kazna mogla da se ublaži za Mening, to bi trebalo da se desi i sa Ansanžom. 

Bivši premijer Australije Kevin Rud rekao je da nije saglasan sa ovakvom odlukom.

"Ne podržavam ono što je Asanž uradio, ni njegovo nemarno ophođenje prema informacijama, ali ako je kriv, onda su krivi i svi novinari i mediji koji su objavili te informacije. Potpuno licemerje", objavio je Rud na svom Tviter nalogu.

I van Australije bilo je mnogo reakcija, pa je tako Žan-Lik Melanšon koji je na čelu levičarske koalicije u Francuskoj, rekao da će, ukoliko postane premijer te zemlje, Asanž dobiti državljanstvo Francuske, i da će zahtevati da ga isporuče toj zemlji.

Takođe, među prvima koji su pružili podršku Asanžu bio je Edvard Snouden, koji je dobio azil u Rusiji nakon što je 2013. godine objavio tajne podatke američke Nacionalne bezbednosne agencije.

Dve nedelje za žalbu

Britanska ministarka unutrašnjih poslova morala je da odobri Asanžovo izručenje u SAD u ovom komplikovanom sudskom procesu jer Asanž nije suočen sa smrtnom kaznom, niti njegov slučaj spada u ostale uže kategorije koje bi od Patel zahtevale da zabrani njegovo izručenje, objasnili su zvaničnici, a prenosi BBC.

Nakon odluke Patel da bude izručen u SAD, Džulijanu Asanžu preostalo je da uloži žalbu, i njegova žena Stela, sa kojom se venčao u martu ove godine u zatvorskom krugu, rekla je da će naredne dve sedmice iskoristiti upravo kako bi sklopili i poslali žalbu najvišim instancama u britanskom pravosuđu.

"Borićemo se protiv ovoga. Koristićemo svaku moguću priliku za žalbu", rekla je ona novinarima, preneo je Rojters.

Asanž može da se žali Visokom sudu u Londonu, koji mora da da odobrenje za nastavak žalbenog procesa. Na kraju mu ostaje da se žali Vrhovnom sudu Velike Britanije, ali ako žalba bude odbijena, on mora da bude izručen u roku od 28 dana.

AP Photo/Alastair Grant

Stela Asanž, supruga Džulijana Asanža

Takođe, Šipton Asanž, njegov brat, izjavio je kako će žalba Visokom sudu uključivati nove informacije koje ranije nisu dostavljene sudovima, uključujući tvrdnje iznesene u prošlogodišnjem izveštaju o planovima za njegovo ubistvo.

"(Biće to) informacije o tome kako su Džulijanovi advokati špijunirani i kako su kovane zavere o njegovm kidnapovanju i ubistvu od strane CIA", rekao je Šipton u intervjuu Rojtersu, misleći pritom na izveštaj "Jahu njuza" iz septembra 2021. o navodnim američkim planovima da kidnapuju ili ubiju Asanža kada se skrivao u ambasadi Ekvadora u Londonu. Američka agencija CIA je odbila da komentariše taj izveštaj.

"U ovom slučaju, sudovi Ujedinjenog kraljevstva nisu utvrdili da bi njegovo izručenje bilo represivno, nepravedno ili zloupotrebljeno. Nisu ni otkrili da bi ekstradicija bila nespojiva sa njegovim ljudskim pravima, uključujuči i njegovo pravo na pravedno suđenje i slobodu izražavanja, kao i da će u SAD biti tretiran na odgovarajući način, uključujući i njegovo zdravstveno stanje", saopštio je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova, a preneo Gardijan. 

Deo u vezi sa zdravstvenim stanjem na koji se poziva britansko ministarstvo posebno je bitan, zbog toga što je prvobitno UK odbilo da ga izruči smatrajući da bi njegovi problemi sa mentalnim zdravljem mogli da dovedu do toga da Asanž izvrši samoubistvo ukoliko bude smešten u zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem.

Komentari (0)

Svet