Azijska turneja Nensi Pelosi uzburkala strasti: Tajvan ponovo u centru sukoba SAD i Kine

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Njujork tajms, Gardijan, Politiko, La Vangardija

01/08/2022

18:01

Azijska turneja Nensi Pelosi uzburkala strasti: Tajvan ponovo u centru sukoba SAD i Kine - Copyright Tanjug/AP Photo/Chiang Ying-ying

veličina teksta

Aa Aa

Tajvan je već dugo izvor tenzija između Vašingtona i Pekinga. Međutim, poslednji potezi američkih zvaničnika doveli su do toga da ovo ostrvo sa oko 23 miliona stanovnika, dospe u sam centar pažnje javnosti dveju najvećih svetskih sila. Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa, Nensi Pelosi, trenutno je na azijskoj turneji. Ona je prvo posetila Singapur, a iako nije bilo zvanične potvrde da će posetiti Tajvan, lokalni mediji su preneli kako se sprema i ta poseta.

Poseta Pelosi Tajvanu mogla bi da se dogodi već sutra, prenela je japanska agencija Kjodo pozivajući se na tvrdnje nekoliko tajvanskih medija. Kako se navodi, ona će se sastati i sa liderkom Tajvana, ali i sa drugim tamošnjim zvaničnicima. Iz kabineta same Pelosi nije bilo nikakvih zvaničnih potvrda o ovome, ali ukoliko do posete zaista i dođe, one bi bila američki zvaničnik na najvišoj poziciji koji je posetio tu teritoriju još od 1997. godine.

Razlog zbog kog je Tajvan "tačka razdora" u odnosima Kine i SAD jeste to što Peking tvrdi da je Tajvan sastavni deo Kine, dok vlasti u Tajpeju tvrde kako to ostrvo predstavlja nezavisnu državu. Odnosi između Kine i SAD su se dodatno zaoštrili u poslednjih nekoliko dana, jer je više kineskih zvaničnika upozorilo SAD da ne bi pozitivno gledali na eventualnu posetu Pelosi Tajvanu.

Tako je u svom nedavnom razgovoru sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom, njegov kineski kolega Si Đinping je oštro upozorio protiv bilo kakvih intervencija u sukobu između Kine i Tajvana. Si je Bajdenu rekao da SAD ne bi trebalo da se mešaju u pitanje teritorijalnog integriteta Kine, kao i da će "oni koji se igraju vatrom, na kraju u njoj izgoreti", preneo je Gardijan.

Iz kabineta Bajdena rečeno je da, sve i ako Pelosi ode na Tajvan, to ne bi bio znak promene američke politike prema tom ostrvu. Zvanično, to znači da bi se poštovalo ono što je utvrđeno dokumentom iz 1979. godine - da SAD priznaju "politiku jedne Kine", što znači da je Tajvan sastavni deo Kine. Saveznim zakonom, međutim, SAD su obavezane da se "pobrinu da Tajvan može da se odbrani u slučaju potrebe", ali i da ne zauzimaju ničiju stranu, već se zalažu za rešenje spora između Pekinga i Tajpeja diplomatskim putem.

Pored upozorenja Sija, portparol kineskog vazduhoplovstva je upozorio da će Peking "odlučno čuvati nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet", kao i da "kineska flota poseduje mnoge borbene avione koji mogu da kruže oko našeg dragocenog ostrva", misleći pritom na Tajvan. Slično njemu, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova naveo je da "kineska vojska neće sedeti skrštenih ruku ako Pelosi poseti Tajvan".

Sijeva "istorijska misija"

Kineski predsednik je jasno stavio do znanja da je glavni cilj njegovog mandata "ujedinjenje Tajvana i Kine". S obzirom na to da bi novi mandat na čelu Komunističke partije trebalo da mu bude potvrđen na jesen, pitanje Tajvana je veoma važno kako bi prikazao neophodnu snagu kako domaćoj, tako i stranoj javnosti, navodi Njujork tajms.

Upravo zato, Si je u svom govoru na obeležavanju 100. godišnjice osnivanja Komunističke partije, rekao da je "ujedinjenje Kine i Tajvana istorijska misija i obaveza Komunističke partije, a države koje stoje na putu tome suočiće se sa 'Kineskim zidom' od 1,4 milijarde ljudi".

Prošlog meseca, Si je naložio kineskom ministru odbrane Veju Fengeju da prisustvuje međunarodnoj konferenciji u Singapuru, gde je on upozorio da Kina "neće oklevati u borbi za Tajvan".

"Ako bilo ko odluči da odvoji Tajvan, nećemo se libiti da se borimo. Nećemo pitati za cenu, i borićemo se do samog kraja", istakao je Vej na konferenciji.

Postavlja se, međutim, pitanje kakva bi zapravo mogla da bude reakcija Kine na posetu Pelosi Tajvanu - Njujork tajms navodi da je moguće kako će Peking prikazati vojnu moć na neki način, ali se dodaje i da sve to ne sme otići predaleko kako se ne bi ugrozila tržišta i time nanela šteta kineskoj ekonomiji.

"Očekuje se veoma jaka reakcija, ali mislim da neće izmaći kontroli", rekao je za Njujork tajms Čen Dingding, profesor na Đinan univerzitetu u Kini.

Jačanje kineske mornarice

U poslednjih nekoliko godina, vlasti u Tajpeju su saopštavale često kako je kineska vojska ušla u njihov vazdušni ili vodeni prostor, čime su se rizici od konflikta samo uvećavali. Tako je danas, na primer, tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo četiri borbena aviona Narodnooslobodilačke vojske Kine ušla su u samoproglašenu zonu identifikacije protivvazdušne odbrane Tajvana - u pitanju su, kako je navedeno, četiri kineska lovca tipa Šenjang J-16.

U junu ove godine, iz Pekinga je rečeno da Kina ima nadležnosti nad Tajvanskim moreuzom, i da on ne može da se smatra međunarodnim prolazom.

Kako je saopštio kineski analitički centar SCSPI, udarna grupa američkih nosača aviona Ronald Regan (RR) uputila se u vode jugoistočno od Tajvana, saopšteno je danas iz kineskog analitičkog centra SCSPI. Dodaje se da je 30. jula udarna grupa nosača aviona RR američke mornarice napustila Južno kinesko more i ušla u Filipinsko more kroz moreuz San Bernardino, a nakon toga, pored ostrva Luzon u filipinskom arhipelagu prošao je i nosač aviona Ronald Regan i krenuo ka severu prema Tajvanu

Međutim, neki analitičari smatraju da je kineska vojska toliko uznapredovala da je pitanje šta bi se desilo ukoliko bi se SAD i Kina zaista sukobile u sporu oko Tajvana.

USS Benfold, deo flote američke mornarice

"Kina sada ima najveću mornaricu na svetu, i SAD bi mogle da pošalju znatno manje brodova ukoliko bi se desio 'tajvanski sukob'. Pored toga, kineski raketni sistemi verovatno mogu da ciljaju toliko dobro da neutrališu najveću američku prednost, nosače aviona na moru", rekla je saradnica na Stenford univerzitetu orijana Skajlar Mastro.

Uprkos svemu ovome, američki predsednik je pre nekoliko meseci, na pitanje novinara "da li bi vojska mogla da se umeša u odbrani Tajvana" odgovorio potvrdno, mada nije dodatno pojasnio šta bi sve to moglo da podrazumeva.

Evropska unija "na oprezu"

Zvaničnici u evropskim prestonicama pomno prate sve što se dešava poslednjih dana između Kine i SAD, zbog toga što smatraju da bi ovaj "verbalni sukob" lako mogao da eskalira, prenosi portal Politiko pozivajući se na izvore u zvaničnim evropskim diplomatskim krugovima.

Mada nema mnogo zvaničnih izjava iz Evrope po ovom pitanju, iz Velike Britanije je stigao predlog za dodatno naoružanje Tajvana, kao i upozorenje da Zapad ne sme napraviti iste greške sa Tajpejem kao što je bio slučaj sa Kijevom. Nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok, nedavno je izjavila da je "samopouzdanje i grub odnos Kine prema Tajvanu globalni izazov".

Jedan zvaničnik Evropske unije rekao je da "tišina nije čudna u ovoj fazi, jer se Tajvan pre svega smatra američkim interesom", ali da će "reakcija biti druačija ukoliko nešto zaista krene da se dešava". Drugi zvaničnik naveo je da bi "situacija mogla da eskalira, što bi u najgorem slučaju odvuklo pažnju Amerikanaca od rata u Ukrajini.

"Evropska unija mora paziti na poteze Kine, ukljčujući i sve u vezi sa Tajvanom. Puna saradnja između EU i SAD je veoma važna, kako po pitanju ruske agresije u Ukrajini, tako i po pitanju odnosa Kine i njenog komšiluka. Sve jači rat u Ukrajini povećao je zantno rizik kineske agresije na Tajvan", rekla je potpredsednica Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Urma Pet.

Pre samo nekoliko nedelja, novi ambasador EU u Kini Horhe Toledo rekao je za list "La Vangardija" da će "u slučaju vojne invazije, Evropska unija, zajedno sa SAD i njenim saveznicima, uvesti slične ili čak jače sankcije Kini nego što je to sada slučaj sa Rusijom".