Rat na istoku Evrope otvara stare rane: Dok se Kremlj bavi Ukrajinom, sukobi bukte u zemljama bivšeg SSSR

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, nadao se da će obnoviti slavne dane Sovjetskog Saveza, koji je sredinom prošlog veka bio na vrhuncu moći. Umesto toga, usledio je haos kakav nije viđen još od raspada SSSR 1991. godine.

Širom raštrkanih rubova ruske sfere uticaja, od istoka Evrope do Kavkaza i centralne Azije, bivši delovi nekada ogromne imperije čiji centar je bio u Moskvi, ili su pokrenuli otvorene pobune ili su prepušteni sami sebi u odbrani teritorije, dok se Kremlj fokusira na sve katastrofalniji rat koji vodi u Ukrajini.

"Moć Rusije je znatno opala, a čini se i da je sistem bezbednosti širom bivšeg sovjetskog prostora ugrožen", rekao je za "Gardijan" Lorens Broers, saradnik u Četam Hausu.

Kako ruski uticaj slabi među bivšim sovjetskim republikama, tako izbijaju novi sukobi i sklapaju se novi savezi, ali se istovremeno i ponovo otvaraju neke stare rane.

Azerbejdžan i Jermenija

Sukob između Azerbejdžana i Jermenije već dugo traje, a do novih eskalacija došlo je ponovo kad su iz Azerbejdžana granatirali gradove i sela u jermenskoj unutrašnjosti. Ovo su najozbiljnija ratna dejstva još od kako je krvavi rat među ovim zemljama, kako se smatralo, završen pre dve godine. 

Primirje koje je tada nastupilo rezultat je umešanosti Moskve, jer su ruske trupe bile poslate u region Nagorno-Karabah. 

"Azerbejdžan se oseća prilično samouvereno u ovom geopolitičkom trenutku, a posebno trenutno tokom ukrajinske kontraofanzive. Upravo se čini kao da je njihova pažnja usmerena na Rusiju koliko i na Jermeniju, i da testiraju posvećenost Moskve", istakao je Tom de Val, viši saradnik u Karnegiju za Evropu.

profimedia

Međutim, izveštaji sugerišu da je Kremlj povukao svoje najbolje jedinice iz ove oblasti kako bi ih prerasporedio u Ukrajinu, pa je to dozvolilo Azerbejdžanu da iskoristi priliku za napad. Jermenija je, inače, jedna od zemalja članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija, a jermenski premijer Nikol Pašinjan je od tog bloka zatražio da pošalje vojnu pomoć. 

Međutim, čini se da druge članice nisu toliko spremne da im pomognu, pošto je Kazahstan odbio da pošalje vojsku u taj region, a iz Moskve nisu sigurni da bi im odgovarao još jedan konflikt u kom bi učestvovali.

"Ruski gubici u ukrajinskom ratuznače da su njihovi kapaciteti ograničeniji i da je napravljen 'vakuum moći' u regionu. U ovom trenutku, Rusija niti želi, niti može da interveniše u Jermeniji", rekao je za Politiko jermenski politički analitičar Tigran Grigorjan.

Gruzija

U Gruziji je ovih dana na sve strane moguće videti znake podrške Ukrajini u borbi protiv Rusije, što i nije čudno ukoliko se ima u vidu da je oko petinu same gruzijske teritorije okupirala ruska vojska, odnosno da se tamo nalaze zvaničnici koje je Rusija imenovala za lidere u okupiranim regionima Južne Osetije i Abhazije.

Mada se iz gruzijske vlade glasno čuju protivnici ruske invazije na Ukrajinu, ta zemlja nije uvela ekonomske sankcije protiv Moskve (koja joj je istovremeno i treći po redu trgovinski partner), uprkos pritiscima koji dolaze od građana. U nekoliko prvih nedelja od početka rata u Ukrajini, više od 60 Gruzijaca je u anketama reklo kako smatraju da vlast ne zauzima dovoljno čvrst stav.

U poslednje vreme, međutim, retorika je dodatno zaoštrena - prošle nedelje, predsednik vladajuće gruzijske partije, Irakli Kobahidze, rekao je da "država treba da pusti ljude da kažu da li žele da otvore novi front protiv Rusije, time što će napasti Abhaziju i Južnu Osetiju". Kasnije, Kobahidze je naveo da se šalio.

Kazahstan

U januaru su ruske trupe ušle u Kazahstan u okviru, kako je navedeno, "mirovne misije" ODKB, sa zadatkom da se uguše masovni protesti koji su pretili rušenjem vlade. Ovakav potez, međutim, nije istovremeno značio i da je Kremlj stekao lojalnog saveznika.

Pojavljujući se za govornicom zajedno sa kazahstanskim predsednikom Kasimom-Žomartom Tokajevim na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu u junu, Putin je dobio neočekivanu kritiku nakon što je objavio da je rat u Ukrajini neophodan da bi se zaštitili samoproglašeni entiteti Donjecke i Luganske narodne republike. "Kazahstan", odgovorio je Tokajev, "ne priznaje kvazidržavne teritorije koje su, po našem mišljenju, ono što su Lugansk i Donjeck". 

Samo nekoliko nedelja kasnije, Tokajev je rekao predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da je njegova zemlja zabrinuta "zbog rizika za globalnu energetsku bezbednost" usled rata u Ukrajini, i ponudio je "da se iskoristi kazahtanski energetski potencijal za stabilizaciju situacije u svetu i na evropskim tržištima".

Gavriil Grigorov/TASS Host Photo Agency Pool via AP

Moskva je uzvratila dva dana kasnije zatvaranjem naftnog terminala Novorosijsk, sprečavajući Kazahstan da izvozi značajne rezerve nafte i gasa preko Kaspijskog mora. Za pretnju objektu okrivljene su antičke pomorske mine iz Drugog svetskog rata, ali analitičari sumnjaju da taj trenutak nije bio slučajno odabran.

Kazahstan se formalno pridržava zapadnih sankcija Rusiji, a čini se da se odnosi samo pogoršavaju, jer je bivši ruski predsednik a danas visoki zvaničnik Dmitrij Medvedev na društvenim mrežama nedavno napisao da je "Kazahstan veštačka država".

Moldavija, Tadžikistan i Kirgistan

Moldavija, zemlja sa manje od tri miliona ljudi, i dalje nije uspela da se reši moskovskog uticaja. Poseban problem pravi istočni region Pridnjestrovlje, koji je zapravo samoproglasio nezavisnost, potpomognut time što se tamo nalazi 1.500 ruskih vojnika.

Moldavska predsednica Maja Sandu, međutim, želi da oni odu i snažno podržava Ukrajinu. I Moldavija i Ukrajina su u junu dobile status kandidata za pridruživanje EU, a Brisel pomaže Tiraspolju da smanji zavisnost od ruskih energenata.

profimedia

Slično Azerbejdžanu i Jermeniji, i između Kirkistana i Tadžikistana postoji sukob koji traje već dugo - prošle nedelje, na granici ovih dveju zemalja došlo je do razmene vatre prilikom čega su stradale dve osobe. Takođe, zbog izveštaja o kretanju trupa i oklopnih vozila evakuisana su sela sa obe strane granice.

Dok bukte međusobne optužbe za izazivanje sukoba, iz ruskog ministarstva spoljnih poslova došlo je saopštenje da su "spremni da pomognu stranama u postizanju dugoročnog, obostrano prihvatljivog rešenja graničnih pitanja".