Fokus

Dominacija u eri satelitskog interneta: Ogromna moć u rukama jednog čoveka, ali mnogi ne žele da zavise od Ilona Maska

Komentari
Dominacija u eri satelitskog interneta: Ogromna moć u rukama jednog čoveka, ali mnogi ne žele da zavise od Ilona Maska
Ilon Mask - Copyright Tanjug/AP/Ringo H.W. Chiu

veličina teksta

Aa Aa

Kada je prošle godine ukrajinska vojska htela da pošalje dronove na rusku flotu kod Krima, milijarder Ilon Mask odbio je zahtev Kijeva za pristup Starlink satelitskom sistemu koji bi to omogućio.

Kako piše "Njujork tajms", cela situacija desila se 17. marta 2022. godine, kada su ukrajinski i američki generali razgovarali o tome kako bi Ukrajina trebalo da se brani od ruske invazije. Jedna od tema u okviru razgovora o vazdušnoj odbrani, bio je upravo Mask.

Ukrajinski general Valerij Zalužnji pokrenuo je tada pitanje Starlinka, satelitske internet tehnologije koju pravi Maskova kompanija "Spejs Iks", i zamolio je američke kolege da vide šta mogu da urade kako bi Kijev dobio pristup tim satelitima. Međutim, od njih nije dobio odgovor.

Ovaj slučaj na najbolji način opisuje kakvu moć ima milijarder u čijem vlasništvu su, pored već pomenute tehnološke kompanije, Tesla, Tviter, i mnoge druge. U okruženju gde i dalje ne postoje pravi propisi, industriji satelitskog interneta, Mask je postao dominantna figura koja često brine svetske lidere zbog toga što mu je teško predvideti odluke.

Starlink sateliti, koji komuniciraju sa terminalima na Zemlji, šalju se u svemir gotovo svake nedelje od 2019. godine, i danas ih ima više od 4.500, što znači više od polovine ukupnog broja aktivnih satelita. Prema trenutnom planu, Mask namerava da ih u narednim godinama bude 42.000.

Jedini izbor u teško dostupnim zonama

Starlink sateliti tek počinju da pokazuju zbog čega će sve biti veoma važni u budućnosti. Na primer, bez njih je gotovo nemoguć pristup internetu u nekim zonama planete koje su zahvaćene ratom, udaljene od urbanih sredina, ili pogođene prirodnim katastrofama.

U Ukrajini, Starlink je korišćen za koordinisanje dronova i prikupljanje obaveštajnih podataka, u Iranu u Turskoj ga koriste aktivisti za izbegavanje kontrole vlade, a mnoge vojske širom sveta, uključujući SAD i Japansku, koriste ili testiraju ovu tehnologiju.

"Starlink je sada zaista žila kucavica naše celokupne komunikacione infrastrukture", rekao je u intervjuu za "Njujork tajms" Mihail Fedorov, ukrajinski ministar za digitalnu tehnologiju. Takođe, jedan ukrajinski komandant rekao je da "bez Stralinka ne mogu da lete, niti da komuniciraju".

IBAMA via AP

Starlink tehnologija u brazilskoj Amazoniji

Međutim, postoje i oni koji su zabrinuti zbog toga što se tolika moć nalazi u rukama jedne osobe, naročito zbog toga što Mask veoma često menja mišljenja, pa tako može, ako želi, jednog jutra da ustane i prosto isključi celu mrežu za nekog klijenta ili državu.

Takođe, tu je i pitanje osetljivih podataka koje Maskova kompanija prikuplja putem ove tehnologije. On sam je u aprilu rekao da "zahvaljujući Tesli, Starlinku i Tviteru, verovatno ima više aktuelnih svetskih ekonomskih podataka nego iko ikada".

Najmanje devet zemalja, uključujući Evropu i Bliski istok, takođe je pokrenulo pitanje Starlinka sa američkim zvaničnicima u proteklih 18 meseci, pri čemu su neke dovele u pitanje moć koju Mask ima nad tehnologijom.

Uticaj na bojno polje "iz fotelje"

Kada je Mask odbio da dozvoli Ukrajini korišćenje Starlinka za napad na flotu kod Krima, rekao je da sateliti ne mogu da se koriste za napade dronovima dugog dometa. Na ovaj način, piše portal "Calcalis Tech", jedna osoba je iz fotelje sa drugog kraja sveta direktno uticala na strategiju i poteze na bojnom polju.

Zabrinuti zbog prevelike zavisnosti od tehnologije Maska, ukrajinski zvaničnici su razgovarali sa drugim provajderima satelitskog interneta, iako su priznali da nijedan nije konkurent Starlinku.

Nijedan drugi projekat, privatni ili državni, nema ni blizu pokrivenost kakvu ima Starlink. Tu su još Amazonov projekat Kuiper koji tek treba da lansira prvi satelit, a britanski "OneWeb" je pretrpeo značajne finansijske poteškoće i potrebna mu je pomoć britanske vlade.

Upravo zbog ovoga, u Ukrajini se danas koristi više od 42.000 Starlink terminala, a služe svima, od bolnica do raznih kompanija i vojske.

Nakon što je u februaru prošle godine ruski sajber napad onesposobio komunikacioni sistem koji je koristila ukrajinska vojska, Fedorov je zamolio Maska da aktivira Starlink, što je ovaj i učinio posle samo nekoliko sati.

Mada je Fedorov kasnije rekao da je zahvaljujući ovoj tehnologiji spaseno hiljade ukrajinskih života, zabrinutost u vezi sa Starlinkom doživela je vrhunac u septembru prošle godine.

AP Photo/John Raoux

Lansiranje rakete sa Starlink satelitima

Na jednom događaju u Koloradu, Mask je tada predložio mirovni plan kojim bi Rusiji pripao deo ukrajinske teritorije. Otprilike u to vreme su se potegla i pitanja o tome ko će platiti za usluge Starlinka u toj zemlji, jer je u početku Spejs iks pokrio neke troškove, a deo su platile i SAD i saveznici Kijeva.

Istog meseca, iz kompanije su Pentagonu rekli da ne mogu više da plaćaju za to, i da bi SAD trebalo da preuzme finansiranje usluga u Ukrajini, a pred kraj prošle godine Mask je stopirao rad oko 1.300 terminala jer Ukrajinci nisu mogli da plate 2.500 dolara mesečno za svaki od njih, rekli su izvori za "Njujork tajms".

Tajvan i EU ne žele da zavise od Maska 

Američki list predstavlja primer Tajvana, koji je u februaru imao problema sa komunikacionim uslugama nakon što su dva podvodna internet kabla presečena. Činilo se da je to idealna situacija da se kupi Starlink, ali su tajvanske vlasti bile sumnjičave zbog saradnje sa Maskom.

Do razgovora o kupovini jer došlo, ali su oni bili "ekstremno spori" zbog velikih briga Tajpeja u vezi sa Maskom, čiji su finansijski interesi vezani uz Kinu, rekao je bivši savetnik tajvanske vlade za digitalnu infrastrukturu, a danas predavač na Harvardovoj školi u Tajpeju, Džejson Hsu.

"Brinemo se da ćemo, ako naručimo uređaje od Starlinka, upasti u nekakvu zamku. Ilon ima velike trgovinske interese u Kini", naveo je Hsu. Nešto kasnije, tajvanski zvaničnici zaključili su da ne bi trebalo da koriste Starlink i odlučili su se, umesto toga, za britanski "OneWeb".

Ni u Evropskoj uniji nisu sasvim ubeđeni da bi na polju satelitskog interneta trebalo sarađivati sa američkim milijarderom. Zbog toga, EU je odlučila da izdvoji 2,4 milijarde evra kako bi se napravilo "suvereno satelitsko sazvežđe" do 2027. godine.

"Svemir je postao veoma konkurentan prostor, gde EU mora da čuva svoje vitalne interese. Ne možemo dozvoliti da zavisimo od drugih", rekao je komesar EU koji nadgleda ovaj projekat, Tjeri Breton.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet