Od Velikog uragana do Melise - istorija koja se ponavlja u vihoru katastrofe

Uragan Melisa kategorije 5 pogodio je pre dva dana jugozapadnu Jamajku sa vetrovima od 295 km/h, što ga čini najjačom olujom ove godine po brzini vetra i jednom od najjačih ikada zabeleženih oluja u Atlantiku. Svetska meteorološka organizacija ga je opisala kao "oluju veka" kada je u pitanju Jamajka, a Nacionalni centar za uragane upozorio je da će doneti "katastrofalne i po život opasne iznenadne poplave". Ali, koji su bili najjači i najrazorniji uragani u istoriji?

Veliki uragan iz 1780. godine

U noći 9. oktobra 1780. godine, nakon mirnog dana na karipskom ostrvu Barbados, počela je kiša. Sledećeg jutra pojačao se povetarac, a do 18 časova uragan je punom snagom udario ostrvo. Poznat kao Veliki uragan, ostaje najsmrtonosniji atlantski uragan ikada zabeležen. Procene broja žrtava kreću se između 20.000 i 27.500.

The Print Collector / Heritage Images / Profimedia

Uragan je opustošio zemlju, sa vetrovima verovatno jačim od 322 km/h, udarima toliko jakim da ljudi nisu mogli da čuju sopstvene glasove. Nakon njegovog prolaska ostalo je malo toga osim "blata, ruševina, mrtve stoke i trulih leševa".

Napuštajući Barbados, Veliki uragan je prošao preko Martinika, Svete Lucije i Svetog Eustahija. Talasi visoki 7 metara potopili su čitava sela, a cele flote britanskih i francuskih ratnih brodova - zajedno sa hiljadama ljudi na njima, nestale su u dubinama okeana.

Tanjug AP/Matias Delacroix

Najsmrtonosnija oluja u istoriji SAD bio je uragan Galveston iz 1900. godine. Prešao je preko Meksičkog zaliva početkom septembra 1900. godine, i ojačao do uragana kategorije 4 pre nego što je udario Galveston u Teksasu 6. septembra. "Stalno smo nailazili na toliko leševa da sam morao da idem sa motkom i guram ih... Bilo je to najužasnije što sam ikada video", navodno je rekao jedan preživeli ribar. Procenjuje se da je oluja uzrokovala između 6.000 i 8.000 žrtava.

Još smrtonosnije oluje su zabeležene izvan Atlantskog basena, gde su ove oluje poznate kao tajfuni, a ne uragani. Ciklon Bola iz 1970. godine stigao je do severoistočne Indije i tadašnjeg Istočnog Pakistana (današnjeg Bangladeša). Izazvao je katastrofalni olujni talas visine 10,5 metara. Ukupno se veruje da je do 500.000 ljudi poginulo u ciklonu.

Najrazorniji uragani: Katrina i Mič

Kako meriti štetu koju uragani izazivaju je stvar perspektive. Za ljude koji gube imovinu, sredstva za život i voljene, oluja koja ih je upravo pogodila bila je katastrofalna. Ali ako se posmatra isključivo na osnovu broja uništene imovine, dva uragana se ističu - Katrina i Mič.

Glavni razlog zašto se uragan Katrina rangira kao najskuplji uragan u istoriji je ogroman obim razaranja koji je ostavio za sobom širom jugoistočne Amerike. Procenjuje se da je između 217.000 i 300.000 domova sravnjeno sa zemljom ili postalo nenastanjivo zbog oluje. Vetrovi brzine do 225 km/h pogodili su jugoistočnu Luizijanu. Olujni talas dostigao je 7,6 - 8,5 metara iznad normalnog nivoa plime duž obale Misisipija i 3-6 metara iznad normalnog nivoa plime duž jugoistočne obale Luizijane. U Nju Orleansu, talasi su probili nasipe namenjene zaštiti grada.

Ukupno, skoro 80 odsto grada bilo je poplavljeno vodom koja je dostigla dubinu od šest metara, dok je 59 tornada nastalih iz oluje izazvalo dodatnu štetu u osam država. Ova šteta je učinila uragan Katrina najskupljim ikada zabeleženim u SAD, prouzrokujući štetu od 201,3 milijardi dolara. Nakon Katrine, drugi najskuplji bio je uragan Harvi, koji je prouzrokovao štetu od 160 milijardi dolara kada je stigao do obale Teksasa i Luizijane.

Tanjug/AP

Ali skoro sedam godina ranije, drugi uragan je izazvao gotovo isto toliko razaranja kao i Katrina. U SAD, uragan Mič je ostavio relativno malu štetu - 645 kuća na Floridi je uništeno olujom dok je prešla preko Meksičkog zaliva sa poluostrva Jukatan u oktobru 1998. Nedelju dana ranije, Mič je udario Honduras, brišući čitave zajednice dok je izazivao niz katastrofa širom Centralne Amerike. Ova oluja je bila čudovište - uragan kategorije pet koji se i dalje rangira kao jedan od najintenzivnijih ikada zabeleženih.

Kada je udario Honduras, oslabio je na uragan kategorije 1, ali čim je stigao na kopno, zaglavio se, lebdeći iznad Hondurasa i isporučujući ogromne količine kiše. Poplave i klizišta koje su usledile ostavile su između 10.000 i 19.000 mrtvih širom Hondurasa, Nikaragve, Gvatemale, Belizea i El Salvadora. Najmanje 200.000 domova je uništeno ili pretrpelo ozbiljnu štetu od oluje. Samo u Hondurasu, 70.000 kuća i 92 mosta je uništeno, sa čitavim selima koja su progutale reke blata koje su se sručile niz padine planina. UN su procenile da je ukupno preko pola miliona ljudi ostalo bez doma.

Uragan Mič je vratio ekonomski razvoj Hondurasa 50 godina unazad, prema rečima predsednika zemlje iz 1998. godine.

Najveće brzine vetra

Mogli biste pretpostaviti da najjače oluje nanose najviše štete i odnose najviše života. To nije uvek slučaj. Uragan Patricia je bila 24. oluja sezone uragana 2015. godine i formirala se blizu zaliva Santo Domingo Tevantepek uz južnu obalu Meksika. Evoluirala je od tropske oluje do uragana kategorije 5 u samo 24 sata.

Najveća brzina vetra uragana Patricia za 10 sekundi bila je 356 km/h, izmerena iz aviona u letu (brzine od 338 km/h izmerene su na nivou tla) 23. oktobra. To je bila najveća brzina ikada zabeležena u zapadnoj hemisferi i jednako intenzivna kao jedna od najjačih oluja ikada zabeleženih, tajfun Nensi iz 1961. godine.

Tanjug/AP

Patricijina putanja je prelazila preko relativno nenaseljenih područja Meksika, zaobilazeći velike gradove, što je ograničilo broj žrtava. Takođe, dramatično je oslabila nakon što je udarila u meksičku obalu, iako je stigla na kopno sa zabeleženim brzinama vetra do 265 km/h. Uticaj planinskog terena Meksika dodatno je oslabio Patriciju i do 24. oktobra je gotovo nestala.

Uprkos svom intenzitetu, broj žrtava Patricije bio je iznenađujuće mali - samo dvoje ljudi je direktno umrlo kao rezultat oluje, sa četiri dodatne indirektne smrti, prema američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu.

Brzo razvijanje

Ove nedelje, uragan Erin je postao prvi uragan u Atlantiku za 2025. godinu, zaobilazeći kopneni deo SAD, što je rezultiralo time da meteorolozi izdaju upozorenja surferima na struje. Veruje se da je jedan od najbrže intenzivirajućih uragana zabeleženih tako rano u sezoni. Najjače oluje se obično javljaju kasnije u godini, nakon 1. septembra. Uragan Erin je prešao iz uragana kategorije 1 u uragan kategorije 5 za nešto više od 24 sata, pre nego što je ponovo oslabio u oluju kategorije 2.

Brza intenzifikacija je povećanje maksimalnih kontinuiranih vetrova tropskog ciklona za najmanje 35 milja na sat u periodu od 24 sata, prema američkoj Nacionalnoj meteorološkoj službi. Takvi uragani koji se brzo intenziviraju mogu biti posebno opasni, jer ljudi imaju manje vremena da se pripreme.

Tanjug/AP/Mike Carlson

Uragan Milton je 2024. godine postao najbrža oluja u Atlantiku koja se ikada intenzivirala od tropske depresije do uragana kategorije pet. Iste godine, uragan Beril je oborio rekord kao najbrža oluja u Atlantiku zabeležena u junu ili ranom julu koja se intenzivirala od tropske depresije do uragana. U međuvremenu, 2023. godine, uragani Li i Jova iznenadili su naučnike svojom iznenadnom intenzifikacijom, posebno uzimajući u obzir da su to učinili tokom fenomena El Ninja, koji obično suzbija aktivnost uragana u Atlantiku.

Naravno, uragani se uvek intenziviraju različitim brzinama. Dva druga uragana u Atlantiku - Feliks 2007. i Vilma 2005. - takođe su zapaženi po svom posebno brzom razvijanju. Međutim, istraživanja su pokazala da su se ukupne stope intenzifikacije značajno povećale poslednjih godina zbog globalnog zagrevanja, što je trend koji će se verovatno nastaviti. Sve je to zbog toplijih morskih površina preko kojih prelaze ove oluje zbog klimatskih promena - Erin je, na primer, prešao preko voda koje su u proseku bile 1,1°C toplije zbog klimatskih promena.