Evropa pod američkim pritiskom: Kako očuvati suverenitet i da li je vreme za oštriji odgovor na "batinjanje"?
Komentari
10/12/2025
-16:40
Nakon teške nedelje u kojoj su SAD kritikovale EU zbog doslovno svega - od migracija do regulativa, Evropljani razmišljaju o budućnosti transatlantskih odnosa, ali su i dalje podeljeni oko toga kako da odgovore.
"To nije batinanje, to je lupanje". Tako je jedan evropski diplomata opisao nedelju dana dugo političko "udaranje" Trampove administracije usmereno direktno na Evropsku uniju.
Prvo, Strategija nacionalne bezbednosti američke vlade upozorila je da blok mora ili da promeni kurs po nizu pitanja ili rizikuje "civilizacijsko brisanje", što bi izazvalo nedelju dana tenzija.
Od međunarodnog položaja Evrope do potpuno suverenih, domaćih pitanja poput migracija i regulative, Trampov establišment je oštrije nego ikad krenuo protiv EU. Pitanje za Evropljane sada jeste da li SAD ostaju pravi saveznik.
Кampanja je postala globalna kada je Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu i vlasnik platforme X, ranije poznate kao Tviter, napao evropske zvaničnike zbog kazne izrečene za kršenje digitalnih pravila, sugerišući da EU treba ukinuti. Nazivajući njene lidere "komesarima", Mask je na mreži X izjavio da blok više ne predstavlja demokratiju.
Tanjug AP/Leon Neal
U izjavama novinarima u ponedeljak, predsednik Donald Tramp ponovio je te reči, rekavši da je kazna koju je izrekla Кomisija "bila gadna" i da Evropa "ide u lošem smeru".
Evropski diplomata je za Euronews rekao da komentari koji dolaze iz SAD više liče na mešanje u domaću politiku nego na pitanje nacionalne bezbednosti.
Povezane vesti
Drugi diplomata tvrdio je da se kazna od 120 miliona evra izrečena Masku, inače mnogo niža od prosečnih kazni izrečenih velikim tehnološkim kompanijama zbog kršenja sličnih pravila, zloupotrebljava u političke svrhe. Poređenja radi, Кomisija je kaznila Gugl sa 2,95 milijardi evra zbog kršenja antimonopolskih pravila EU ranije ove godine.
Problem, rekao je diplomata, nije kazna, već princip koji stoji iza nje.
EU hoda po tankoj liniji. S jedne strane stoji potreba da SAD budu angažovane u delikatnom trenutku za blok i kada je budućnost Ukrajine u pitanju, a s druge strane je suvereno pravo EU da postavlja sopstvena pravila i sprovodi sopstvenu politiku.
Ponovo učiniti Evropu velikom
Na kraju krajeva, dve strane imaju sve različitije poglede na svet. Dok EU sebe smatra zagovornikom multilateralizma, trgovine zasnovane na pravilima i međunarodnog prava, Tramp se uvek zalagao da je "Amerika na prvom mestu".
Predsednik je u svom drugom mandatu otišao korak dalje sa tom agendom, želeći da preoblikuje globalne odnose putem carina, bilateralnih, a ne multilateralnih odnosa, i povratkom politici velikih sila.
SAD tvrde da, iako Evropa ostaje strateški važna za interese Vašingtona i njen je prirodni saveznik, SAD mogu ostati u dobrim odnosima sa njom samo ako se mašina EU promeni, ukinuvši nadnacionalne propise i vrativši se svom osnovnom identitetu. Кao što administracija voli da ponavlja: "Evropa treba da ostane Evropa".
pixabay; AP/Chip Somodevilla
Da bi promenile kurs kojim se kontinent kreće, SAD su u svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti izjavile da će negovati odnose sa evropskim "patriotskim strankama". Nisu precizirale koje će to stranke biti, ali se uglavnom razume da se strategija odnosi na konzervativne stranke koje se protive onome što nazivaju "neizabranim zvaničnicima" u Briselu.
Povezane vesti
Za Trampa, mađarski premijer Viktor Orban je prirodni saveznik. Takođe je i italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja tvrdi da jedinstvo Zapada mora biti očuvano. Ali postoje nijansirane razlike između dva lidera: dok je Orbanova ličnost izgrađena na direktnom otporu Briselu, Meloni je sledila dvostruki pristup, tesno sarađujući sa institucijama EU, dok je istovremeno održavala svoj konzervativni profil kod kuće i u inostranstvu.
Evropska "unutrašnja pitanja ostaju u EU"
Ali, ponovno stvaranje velike Evrope dolazi sa određenim uslovima za Evropljane, a to liderima kontinenta nije promaklo.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Кošta, koji predvodi grupu od 27 lidera, odbacio je Strategiju nacionalne bezbednosti najoštrijim rečima od svih aktuelnih zvaničnika EU do sada, rekavši da se saveznici ne mešaju u međusobne unutrašnje demokratske procese.
Povezane vesti
Nemački kancelar Fridrih Merc pridružio se tom mišljenju, rekavši da demokratiju u Evropi nije potrebno spasavati i da unutrašnja pitanja treba da rešavaju Evropljani. Takođe je rekao da su neke od tačaka koje su SAD iznele u dokumentu "neprihvatljive".
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Kaja Kalas, koja je na čelu spoljne službe EU i bila je premijerka Estonije, izjavila je za Euronews tokom vikenda da se domaćim pitanjima bave Evropljani, dok "pretnje od Rusije do Irana zahtevaju saradnju između njih dvoje".
Njan prethodnik, Žozep Borelj otišao je korak dalje, sugerišući da SAD pozivaju na raspad EU kao unije - podelu zemalja na jedinstvene entitete i promociju ideološki usklađenih stranki.
Čuvajući Evropu kao "Evropu", rekao je, administracija želi da vidi "belu Evropu podeljenu na nacije" potčinjenu spoljnim potrebama SAD. U komentarima na društvenim mrežama objavljenim u utorak, Borelj je rekao da evropski lideri sada moraju da odgovore potvrđujući suverenitet Evrope i "prestanu da se pretvaraju da predsednik Tramp nije naš protivnik".
Sukobljeni interesi, različiti pristupi
Ali, dodatnu komplikaciju američkog pristupa stvara kakofonija koja izvire iz bloka. Iako većinu iritira ton Trampove administracije, još uvek nema znakova jedinstvenog odgovora. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nije se osvrnula na dokument o nacionalnoj bezbednosti SAD niti na Maskovu kaznu.
U stvari, Komisija se uglavnom opredelila za deeskalaciju tenzija kako bi stabilizovala odnose sa Vašingtonom u složenom trenutku za međunarodne odnose.
To razmišljanje, zajedno sa zabrinutošću zbog ekonomskog uticaja koji bi diplomatska eskalacija mogla imati, dovelo je i Komisiju i države članice da tokom leta prihvate neuravnoteženi trgovinski sporazum, kojim su se američke carine na izvoz iz EU utrostručile na 15 odsto, dok su carine smanjene na većinu američke industrijske robe.
Erika Eros / Panthermedia / Profimedia
Kritičari su to nazvali poniženjem, dok su međunarodna tela poput Međunarodnog monetarnog fonda pohvalila EU zbog odgovornog izbora.
U to vreme, zvaničnici Komisije tvrdili su da, s obzirom na to da je Ukrajina bila veliki teret za sve, sporazum bio samo cena koju je trebalo platiti kako bi se Vašington održao angažovanim. Međutim, to nije dovelo do veće uloge Evrope u Trampovim pregovorima sa Moskvom i Kijevom. SAD su takođe više puta nagovestile da Evropa ima "nerealna" očekivanja u vezi sa ratom.
U međuvremenu, evropska krajnja desnica se opire javnim napadima na administraciju na osnovu toga što dele ideološke sličnosti. I oni žele oštriji stav prema migraciji i pozdravili su Trampov povratak kao kraj "vake"-a, čak i ako se definicija razlikuje.
Za EU, odgovor bi mogao biti u preuzimanju veće odgovornosti i postajanju nezavisnijim u kritičnim oblastima.
U razgovoru za Euronews, komesar za odbranu Andrijus Kubilijus rekao je da Evropa treba da ide svojim putem, umesto da samo reaguje na događaje.
"Moramo biti nezavisniji i u našim odbrambenim sposobnostima, ali i u našem geopolitičkom položaju", dodao je.
"Možda moramo da prevaziđemo našu vrstu mentalnih (oklevanja) koja obično znače da čekamo da ovi planovi dođu iz Vašingtona"
Za Evropu, to je nepoznata teritorija.
Preti li Evropi civilizacijski krah?
Za Euronews Srbija o ovoj temi govorili su Petar Ivić, saradnik Pupin inicijative i Miroslav Bjegović, profesor bezbednosnih nauka. Ivić je objasnio da američka strategija predstavlja veliki zaokret i da donosi nova dešavanja, dok sa druge strane Bjegović ističe da SAD bez evropskih partnera više ne bi bile svetska sila broj jedan.
Bjegović je objasnio da su mnoge evropske zemlje iznenađene promenom strategije od strane SAD.
"Prvenstveno bih možda rekao u političkom delu, a ne toliko u bezbednosnom, iako je to usko povezano, gde mislim da su mnoge zemlje, prvenstveno evropske, a zemlje članice NATO alijanse, negde iznenađene ovom, da kažem, izmenom strategije nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Bjegović.
Euronews Srbija
Komentarišući o kolikoj promeni je reč, Bjegović je naveo primer Nemačke.
"Evo samo jednog od primera da se Nemačka poprilično odupirala da vojno pomaže Ukrajinu. Tadašnji kancelar Šolc je zbog toga imao poprilično kritika da on dobro ne sagledava situaciju, to jest da ne podržava savez u kom se nalazi. A evo sada vidimo da SAD više ne pomaže toliko Ukrajinu i to vam je najbolji primer koliki zaokret se dogodio", jasan je on.
Petar Ivić saradnik Pupin inicijative, objasnio je da je Evropa navikla na jednu verziju američke kolektivne bezbednosti, a da je sada reč o totalno drugoj.
Euronews Srbija
"Reakcija Evrope se ogleda u tome što su oni navikli na jednu viziju američke kolektivne bezbednosti, koja doživljava veliki zaokret u kome se posebno naglašava to da će se prvenstveno teret odbrane i spoljnopolitičke saradnje deliti od sada. Kao što znamo, do sada to nije bio slučaj. Do dolaska Trampa na vlast, Amerika je bila zemlja koja je pretežno podnosila teret pomaganja Ukrajini, teret održavanja i moći u NATO-savezu. Vidimo da Amerikanci žele da taj teret znatno podele", rekao je Ivić.
Komentari (0)